Опет сија и светли искра православне мисије у Африци, коју екуменисти пробаше насилно да угасе

На свети празник Благовести, удостојио сам се да посетим наставнике и ученике основне школе Свети Атанасије Александријски у Тембиси (Јоханесбург), којима сам држао часове веронауке у периоду од 2008. до 2013. године. Дочекали су ме топло и срдачно, са њима својственом скромношћу и љубављу. Пријатно су ме изненадили чак и они најмањи ђаци (који нису били у школи у периоду када сам ту држао часове веронауке) али који су вероватно чули од старијих ученика и наставника и у пролазу се свечно руковали и поздрављали ме речима: Hello Father Pantelejmon. God bless You!

Са директором школе сам разговарао о могућностима да обновимо нашу духовну сарадњу и да поново започнем са држањем часова веронауке и за старије ученике (који су пре неколико година већ похађали веронауку) и за оне млађе који никада раније нису присуствовали часовима православне веронауке, а у перспективи и да започнем са богослужењима. Такође сам им предао поклоне (играчке, књиге, цртеже, поруке….) које су ми за њих посала руска дечица из Канаде (у истој пошиљци у којој сам добио од Владике Јова из РЗЦ свети путир, дискос, звезду, кашичицу, покровце, крст, кандила и тамјан). Договорили смо се да одабрани ученици пре Васкрса припреме своје афричке поклоне, цртеже и поруке које ћемо послати дечици из парохије РЗЦ у Канади на празник Васкрсења Христовог.

У овој школи је до пре неколико година била и наша православна парохија Чудотворне иконе Пресвете Богородице манастира Кикос у којој је недељом служена света литургија (у импровизованој капели у једној од школских просторија), где су се окупљали крштени наставници, ђаци и њихови родитељи и сви они који су се припремали за свето крштење. На жалост, упокојењем православног свештеника (Јужноафриканца) који је био старешина парохије и екуменистичко-новотарским завереничким прогоном моје маленкости, у овој школи са преко 300 ђака, више се не служи литургија нити се одржавају часови православне веронауке.

Мисија је од самог почетка била органски део Православне Цркве коју је основао Богочовек и Спаситељ наш Господ Исус Христос. Време у коме живимо нам сведочи о апсурду да они који би требало највише да се труде у мисионарском раду и да помажу и подстичу мисију – они је гуше и гасе и прогоне онај део савесног свештенства који се искрено труди на мисионарском пољу духовног рада. У овом конкретном случају прекида православне мисије у ЈАР, директни кривци и носиоци црквеног апсурда гашења мисије у светој Православној Цркви на југу Африке су патријарх српски Иринеј (поп Исајло кога је Иринеј послао у Јоханесбург и припремио га за небивале и нечувене афере и скандале и мисију сакупљања материјалних добара) и архиепископ Јоханесбурга Дамаскин (Александријска патријаршија).

Елем, о њима ће најбоље историја, народ и време дати свој непристрасни и непогрешиви суд. Наше је да се трудимо на путу Божијем и путу вечног спасења онако како су нам предали наши свети преци, а учили нас наши духовни учитељи св. Ава Јустин и св. Владика Николај преко нашег духовног оца Владике Артемија. Директору школе и наставницима сам објаснио да нисам више у парохијском храму св. ап. Томе под окриљем Београдске патријаршије вероломног п. Иринеја, већ да се налазим под омофором Његовог Преосвештенства Епископа Артемија – истинског духовног пастира, великог православног духовника и чувара СПЦ. Показао сам им иконе и фотографије које сам понео.Зажелели су да овековече успомену на наш нови сусрет и нови почетак, ако Бог да. Фотографије настале тог предивног дана препуног пријатељских сусрета и дружења, прилажем уз овај извештај.

Молитвама нашег духовног оца Владике Артемија, Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј и спаси нас! Амин!

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
Епархија Рашко-призренска у егзилу
Јоханесбург – Јужна Африка