Духовна осматрачница – светосавска караула: Испосница Св.Пимена Великог на Јелици код Чачка (Караула)

Скривени духовни бисери епархије рашко призренске и косовско метохијске у егзилу

Ова светиња која је још у изградњи, налази се на месту које је у чачанском и драгачевском крају познато под називом „Караула“. Заиста, предивна је симболика, Божији промисао и благослов Господњи на овој освештаној светосавској испосници. Караула је војна кула – стражарница (мања касарна) уз државну границу која служи за обезбеђење и чување границе. У караулама је војска непрестано будна и на стражи ради заштите свога народа и отаџбине. Ту се подвизавају најбољи и најхрабрији војници – јунаци свог рода, јер граничарски војни задаци изискују оне најспремније и најпожртвованије.

Тако је и са овом испосницом св. Пимена Великог, духовном караулом – светосавском катакомбном богомољом епархије рашко-призренске у егзилу, метохом манастира Светог Јустина Ћелијског у Барајеву. У њој се јуначки подвизава, у својој 70-ој години земаљског живота, храбри војник Христов, монах Рафаило (Пејчић), рођен 1946. године у општини Бабушница на југоистоку Србије. Није случајно што је промисао Божији и благослов нашег Владике Артемија, довео баш овог монаха у светињу на Караули. Отац Рафаило је свој радни век окончао у чину потпуковника Војске Србије.

Ступио је у манастир Црна Река скромно и смерно 2002. године (крајем те године сам отишао на послушање у Јужну Африку). Неколико месеци пре мог одласка, искушеник Радисав (о. Рафаило) ми је додељен на послушање помоћника кувара у манастирској црноречкој кухињи. Већина нас смо, иако видевши смерност брата Радисава, били помало скептични да ће неко у тим годинама, и са таквом каријером, моћи да издржи и одоли свим искушењима и удостоји се примити ангелски лик. Како је време пролазило, он нас је демантовао, обрадовао и, хвала Богу, наше бојазни потпуно отклонио својом приљежношћу, послушношћу, скромношћу и смирењем.

О. Рафаило је замонашен, а касније је непоколебљиво и одлучно пошао исповедничким путем са својом сабраћом, за својим духовником Епископом Артемијем. Пре три године, благослов Владикин је био да баш о. Рафаило преузме на своја плећа испоснички Крст и благи јарам Христов и (на имању брата Милоја који је такође и ктитор манастира св. Николаја у оближњем селу Лозници) започне духовни и богослужбени живот и изградњу прве испоснице наше епархије у прогонству, у којој ће се живети по светогорском типику. Женама није дозвољен долазак у ту светињу, забрањен је алкохол (осим вино на богослужењима и светим тајнама) и прописано келејно и црквено правило са личним правилом, бројаницама, поклонима, Исусовом молитвом, богослужењима и рукодељем.

Молимо се Господу да се широм отаџбине и расејања рађа и утврђује што више оваквих светосавских кула – стражара и православних осматрачница из којих ће се ширити мирис тамјана и молитве, љубави и очувања чисте и бистре предањске Вере Православне, из којих ће смерни војници Христови будно стражарити и чувати Србију, свету Цркву и српски род од јереси екуменизма, издаје Православља и свих осталих савремених пошасти и непријатељских стрела духовних које су удариле на наш народ и нашу свету светосавску СПЦ. Молимо се Богу и за нашег оца Рафаила да га Господ чува, крепи и снажи да истраје на путу спасења на првој борбеној линији духовног фронта на коме се задобијају блистави венци Рајског благослова и љубави Божије, испосништва, мучеништва и исповедништва – неувењиви и сјајни венци вечног Царства Небеског.

Архимандрит Пантелејмон