Одмазда у РПЦ – забрана богослужења

Током Крстопоклоне недеље, у Удмуртији (Ижевска митрополија РПЦ МП), противно канонима Православне Цркве забрањено је богослужење Архимандриту Силуану (Боиаров), духовнику Покровского женског манастира, у селу Каменное Заделье и настојатељу храма у част иконе „Чаша неиспијена“ у месту Пугачёво, свештенику Иљи Шигапову. Освета Добрим Пастирима због чињенице да су одбили да помињу јеретика, патријарха Кирила (Гундајева).

Епископ Сарапуљски и Можгински Антоније и патријарх Кирил

Архимандрит Силуан је дуго имао репутацију строгог монаха и благог пастира. Ниједан од монаха у Удмуртији не може да се пореди са овим оцем. И не престајемо да се „дивимо“ са којом лакоћом „робовласници у мантијама“ прогањају праве пастире Цркве Христове у време када, супротно свим законима људским и божанским јача свештенство са кривичним биографијама.

Архимандрит Силуан

Посебно монструозно је, како у тишини  псеудоцрквена већина затвара очи, одбијајући да се одрекне  свештеника са криминалним коренима. Истовремено, та иста јавност је спремна да као дробилица за дрво, самеље све оне који се противе отпадничкој  линији  патријарха Кирила. То  болно подсећа на трагедију на Голготи, када је јеврејски народ, пред Пилатом,  помиловао разбојника Вараву а осудио на смрт Христа.Данас оца Силуана и сестринство протерују из манастира, али као што је и сам рекао неколико сати раније,  он и монахиње  су мирни јер знају да Бог неће их оставити.

Отац Иља слуша клевете о себи са свих страна након забране богослужења: „Наравно да ми је непријатно да то чујем, посебно клевете које се шире, али Господ наш Исус Христос је рекао да треба да се радујемо и веселимо када нас прогоне правде ради. Па, сада… Без обзира на све, остајем да се борим за истину, правду“.

Свештеник Иља Шигапов

Затим наставља:“На пример, сада причам са женом која је чула лично од свештенства Московске патријаршије, како сам био  у вези са америчким проповедницима, анти-руским, са наркоманима,  и сличне клевете.Они користе ове политичке оптужбе, јер немају на основу чега да осуде моју духовност. Питао сам владику Антонија, по основу ког канона ми је пресуђено, штуро ми је рекао:“Ми ћемо наћи разлог.“ Разлог траже у политичким подметањима и ако се ја политиком никада нисам бавио“.

Присетимо се  разлога репресије на оца Иљу . Изгледа му се озбиљно замера на следећем извештају:

Вашем Преосвештенству Епископу Сарапульскому и
Можгинскому Антонију
настојатељ храма
иконе  Пресвете Богородице
«Чаша Неиспијена» с. Пугачево
свештеник Иља Шигапов

ИЗВЕШТАЈ

Ваше Преосвештенство!

У прошлости, у нашој Руској православној цркви, десили су се следећи узнемирујући догађаји:

1. Архијерејски сабор Руске православне цркве, одржан 2-3. фебруар 2016.године  у Москви, усвојио је документ „Уредба Светог Синода Руске православне цркве “ што је звучало као одобрење јереси екуменизма у вези са припремом Панправославног сабора (види. стр. 1-4 документа) а који   је заказан у периоду  18-27. јуна 2016.године, на Криту, у Грчкој, током прославе празника Педесетнице у православном календару. Иако је екуменизам  осуђен и како је недвосмислено одбијено  учествовање у овом покрету што је јасно  дато до знања, посебно  на конференцији Православних поглавара помесних аутокефалних цркава у Москви 1948.године , а утемељено на извештају доследног борца против екуменистичке јереси архиепископа Серафима (Собољева), управо канонизованог од гореспоменутог Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве. Да подсетим, шта је одлучено тада:

а)осуђена је Римска  курија за субверзивне активности у односу на Православље;
б) затим да се сматра непримереним  за своје цркве да учествују у стварању екуменског Светског савета цркава, у стварању нечега у чему преовладава протестантска деноминација и политички трендови
ц) одлучено у корист очувања и примене Александријске пасхалије

У складу са овим одлукама, документ потписан у Шамбезију (21-28. јануара 2016.године),  „Односи Православне Цркве с осталим хришћанским светом“ је екуменистички документ.

2. Сусрет патријарха Кирила и папе Фрање је припреман у тајности (што је у супротности са апостолским уставом), мимо знања свештеника, верника  и народа Божјег. Потписивањем Хаванске декларације  одобрава се став ја Римокатоличка црква света, као православна црква. У документу се осуђује прелаз римокатолика у Православље. Декларација се завршава са заједничком молитвом патријарха Кирила и папе , где се флагрантно крши  45. правило Светих Апостола: „Епископ или свештеник или ђакон који се буде са јеретиком само и молио, нека се свргне. А ако се њима (јеретицима) допусти да служе као клирици, нека се свргне“.

3. На Светском самиту верских великодостојника, 2006. године у Москви, представник наше Цркве је потписао документ, који каже да су поглавари и делегати хришћанских, муслиманских, јеврејских, будистичких , хинду заједница поручили да генерално имају истог  „Свевишњег.“ Ово је у супротности са речима Јеванђеља: „Све је  мени предао Отац мој, и нико не зна Сина до Отац; нити Оца зна до Син, и ако Син хоће коме открити.“(Мт.11: 27).

4. На састанцима са муслиманима, јеврејима, будистима, патријарх Кирил,  их је ословљавао браћом, занемарујући сва наша неслагања у исповедању вере

5.  У Калињинграду, 15. новембра 2015. године, патријарх Кирил је одржао проповед о молитви Богу „кроз различите верске традиције.“ (Постоји један Бог, једна вера, једно крштење, и једна молитва, како нас је научио Господ Исус Христос).

Има још много примера његовог јеретичког деловања.

С тим у вези изражавам своје неслагање а у циљу што скоријег сазивања Помесног сабора Руске Православне Цркве зарад решавања ових важних питања. Образац протеста ће бити одбацивање помињања патријарха у току Литургије на основу 15. правила Светог Константинопољског (двократног прводругог) Сабора.

Владико Свети! Молим вас да подигнете ваш Архипастирски глас у одбрану свете цркве.

Ваш недостојни слуга Иља Шигапов

Поступање са архимандритом и свештеником, Силуаном  и Иљом, још једном потврђује неписано правило утврђено у нашој цркви. Основно правило је послушност по хијерархији. Орган руковођења је изнад Светог Писма, Светог Предања и канона Православне Цркве. Нико не сме ни да се усуди да јавно посумња   у непогрешивост одлука које доносе црквени великодостојници. Они све знају најбоље.

Можете бити незадовољни, али у одређеним границама. Негодујте само у своја четири зида –  само ту  и нигде више . Ако сте проговорили јавно, па не дај Боже то и написали, е  онда је зло. У борби против таквога, све методе су дозвољене.
Помогао си наркоманима да се ослободе овисности? Оцрниће те, или ћете и самог етикетирати као овисника или ће се забринути да ћеш то постати. Жалите се не лоше путеве? Е онда сте непријатељ државе,  вода на вашу воденицу  стиже  од непријатеља у иностранству. Изразили сте незадовољство чињеницом да су се  архијереји Цркве исувише осилили? Дакле, ви сте против јаке и просперитетне земље, где је један председник, а тиме и један патријарх.

Суштина је у безусловној послушности, али не Богу, него епископима и на  крају Патријарху Кирилу.
Очигледно, свештеници  који желе да бране  чистоту Православља и оглашавају се у то име, биће оцрњени.

Само је један Бог! Чак и  разапет на Крсту,понижен од људи, он није престао да буде Бог. Тако је и са истином, ни клеветањем њу не можете сакрити. Истина је само једна!

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско (Мт. 5; 10).

Извор: Православље живот вечни