Конференција за медије (видео)

Циљ конференције:

1) Упознавање јавности с уставним разлозима и потребом да се председник Томислав Николић и сви чланови Владе разреше највиших државних функција и положаја

2)  Излагање начина да се реше проблеми

3)  Уставни задаци и обавезе нове власти и могућности за њихово остварење

4) Обавештење о, властима пријављеном, јавном потписивању захтева Народној скупштини да спроведе по Уставу разрешења из прве тачке, (1)

Мотиви за организовање конференције:

– Прекинути ропски положај потлаченог српског народа у његовој постојбини – Косову и Метохији и губљење слободе и равноправности у Рашкој области

– Зауставити садашњи процес омаловажавања народа и његовог опредељења писмено утврђеног законским путем у облику Устава

– Спречити даље расточавање државе, општенародних добара од проворазредног животног значаја за појединца и цео народ, као и њихову распродају

– Створити основу за васпостављање независности и суверенитета Републике Србије на целој њеној територији, обнављање слободе и безбедности народа у њој

– Започети васпостављање трајног развоја домаће пољопривреде и привреде. Очување духовних и материјалних вредности српског народа. Повратити вредност домаћем образовању и школовању

– Оживети институцију потпуне одговорности према народу људи на највишим државним функцијама и положајима

Говорници:

– Игор Војиновић, дипл. историчар, председник покрета „Отаџбина“, Косовска Митровица

– Саша Касаловић, потпредседник Србске народне организације „Срби на окуп“, Косовска Митровица

– Др Љубомир Т. Грујић

У наставку погледајте конференцију за медије као и транскрпит обраћања Саше Касаловића, потпредседник СНО „Срби на окуп“

Уредништво „СРБИ НА ОКУП“

Линк ка видео конференцији на сајту presscentar.uns.org.rs

Говор Саше Касаловића 27.2.2013. у Прес-Центру у Београду

Да Вас све поздравим.

Помаже Бог, браћо и сестре.

Отприлике сад, нешто се мислим, али мислим да је око године дана, можда неки дан мало више, како смо отприлике у истој сали, када смо почели са барикадама, тако негде око годину дана… Барикаде су мало дуже трајале, па смо ми дошли да објаснимо шта те барикаде значе, пошто су нас окривили -да неки тамо сирови људи са неким балванима тамо нешто покушавају да раде-, и,ето, сада желим да направим неку паралелу, и да видимо где смо од онда. А онда смо упозоравали докле ће оно што је тадашња власт кренула да ради, да доведе, и отприлике, чини ми се, да све оно што смо тада рекли се управо и десило, чега смо се  тада прибојавали да ће да до тога дође, то се и догодило, и ево нас ту, да сада тумачимо оно што смо тада покушали да убедимо јавност у Србији, да спречимо да до тога не дође.

И морам поново, значи, ја као и мој брат Игор, увек користим прилику да кажем, да почетак свих наших проблема на КиМ почиње оног тренутка када смо онако поспани, необазриви, дозволили да наши непријатељи, Српски непријатељи, којих има и у Српском народу, а и ван њега, када смо дозволили да нам отерају Вл.Артемија, да тако кажем, разбију Цркву, на простору Косова и Метохије, када су тако… добро одрађен посао, а претходно срачунато да ће народ да остане, да кажем тако, погубљен, мање сконцентрисан на проблеме који тек иду, и ево резултата.

Међутим, барикаде су биле одбрана да се КиМ отргне из Србије. Ми смо тада били барикада која није бранила само Србе на КиМ, те барикаде нису браниле само Србе на КиМ. Те барикаде су тада у том тренутку браниле и остатак Србије. Тада се Београд бранио на барикадама. Тада се цео Српски народ, Српска религија, вера, Православље, Светосавље, бранило на тим барикадама.

Међутим, то данас није случај. Толико лицемерја, толико интрига, толико смишљених акција од стране бивших Срба (јер ја другачије не могу да назовем неке Србе који раде на одвајању КиМ од остатка Србије), је довело до тога да се та барикада одбране Српства пребацила, ни мање ни више, овде у Београд.

Чини ми се да оне не би имале резултата ни у Рашкој области кад би биле постављене. Не би имале резултата ни у Војводини, јер је самом пропашћу тих барикада некако у први план изашла истина да ми више не можемо да се одупремо жељама наших непријатеља да дође до коначног слома Срба, и Србије, и Српске државе. Зато смо ми данас овде.

Идеја проф. Грујића је нешто што ми подржавамо не само од тренутка кад смо ту идеју препознали кроз захтев професора да му се у томе придружимо. То је једна идеја која је само наставак те наше борбе са барикада. Нажалост, пошто су се оне помериле сада овде, у Београд, ми можемо сасвим јасно да кажемо да се Косово више не брани на Косову, да се Косово и Метохија данас не бране на Косову и Метохији, они се данас бране у Београду. А да будемо још прецизнији, и Србија се данас брани овде у Београду.

Немојте мислити да смо ми овде дошли као један део Српског народа који је тренутно најугроженији, из оних најнижих порива, из неког егоистичког приступа да смо дошли овде да Вам се жалимо: „Аман, браћо, помозите!“ НЕ! Ми препознајемо да је ово удар на целокупно Српско друштво, на целокупну Српску државу, и мислимо да се не само Косово, али у првом реду КиМ, значи- Рашка обаст, Војводина, и све оно што су наменули да нам отму, данас брани у Београду, и волео бих да ово буде, као што сам и тад слао апел, апел будном, бар једном делу Српског народа  за који се надамо да је будан, да пробуди и онај други, мало уснули део, да изађу на улице, да подрже ову иницијативу, да у што већем броју подржимо ову идеју, да дамо свој допринос што ћемо потписати папир на коме тражимо да до оставке и смене ове издајничке владе и власти дође.

Ова влада није урадила ништа ново што претходна није. Ова влада је само у континуитету наставила другу етапу и фазу онога што је она пре ње започела.

Ми имамо ту несрећу да су нам уназад деценијама на власти…јер су нас тако убеђивали кроз ове јавне медије да је спас у промени власти, и довођењу неких нових политичара, који ће нам омогућити да срећније, и боље, и слободније живимо.

Ја, то је мој став, и став мојих сабораца који се боримо за опстанак Срба, Србије и Српске државе, тврдимо да Србију никад неће спасти, па и ако успемо да ову власт променимо, ми никад нећемо наћи спас у некој новој власти, која би требало да кроз  Српски Парламент уобличује идеје и  начин борбе како да спасимо Српску државу и Српско друштво.

Међутим, то је нека друга прича, која ће нас на крају довести до тога када је Србија кроз историју била најјача као држава. Али, то је нека друга тема.

За почетак, да не бисмо били, ова екипа људи, која прича на више страна и о 100 тема, да ми започнемо ову причу, и да дамо све што је у нашој моћи, да учинимо све што је у нашој моћи, да подржимо са много потписа, надам се са стотинама хиљада потписа, да до смене ове издајничке власти, која хистерично жели у ЕУ, по цену опште пропасти Србије, дође и да она напокон сиђе са политичке сцене.

А ваљда ће, ако будемо имало мудрији, и уз Божију помоћ, и од Бога бити погледани, па ћемо са Божијом помоћи да изнађемо решење које ће нам, у ствари, бити пут у бољу будућност.

Ја бих толико.