- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

Навршава се 12 година од aлбанског етнички мотивисаног насиља над Србима марта 2004. године

Злочин пред очима Кфора и УНМИК !

Приредио Зоран Влашковић

Призрен је тих дана био у пламену. Горело је све српско, светиње, куће, локали...

Призрен је тих дана био у пламену. Горело је све српско, светиње, куће, локали…

У три дана насиља Албанаца над Србима 17. 18 и 19. марта 2004. године  настрадало 10 Срба,  срушено и запаљено 35 цркава и манастира, 935  српских објеката, од којих 738 кућа, 10 јавних објеката, школа  пошта и  домова здравља.   Протерано  4.012 Срба из шест градова и девет села. – Избрисана два села Слатина и Свињаре – Лажно, сензационалистичко и тендециозно извештавање албанских медија осудили сви !

Навршава се 12 година од мартовског етнички мотивисаног насиља и прогона Срба од стране Албанаца 17. и 18. марта 2004. године. Пред очима међународне војне и цивилне мисије на Косову и Метохији, оличене у Кфору и УНМИК – у, догодио се нечувени терор над  Србима и њихов прогон.  Тада је на Косову и Метохији било  38.000 војника Кфора из 39 земаља као и 8.000 УН полицајаца из 52 земље. Нечувено насиље Албанаца према Србима одиграло се пред очима читавог света?

Последице мартовског насиља ни до данас нису саниране, а најтрагичније је то     што су поједина места од тада остала без Срба а ни пет одсто тадашњих протераних Срба није се вратило у своја места!

Све је почело сензационалистичким, тендециозним и неистинитим извештавањем албанских, прво електронских а онда и штампаних  медија , што је касније ОЕБС осудио, о утапању два албанска дечака, 16. марта, у реци Ибар код села Чабра у општини Зубин Поток на северозападу Косова и Метохије.

Оркестрирани прогон

Без икаквих чињеница и аргумената  за то приштински медији су прогласили Србе за кривце? Сензационалистичко и лажно извештавање албанских медија да су Срби псима натерали  албанске дечаке да скоче у Ибар и утопе се , навело је Албанце да оркестрирано  у свим деловима Косова и Метохије  физички насрну на Србе, српку имовину и српске цркве и манастире.

Ескалација, како је убрзо доказано од међународних представника, плански припреманог и мотивисаног насиља, прво је почела у Косовској Митровици, а онда у Чаглавици код Приштине, Призрену, Пећи , Ђаковици, Обилићу, Подујеву, Гњилану,  Свињару и скоро свим местима јужно од Ибра где су живели Срби.

Паљевине наочиглед Кфора

Паљевине наочиглед Кфора

Кфор и УНМИК су имали “припремљен“ одговор  да су били затечени овако масовним  и бруталним насиљем Албанаца на Србима и да је то био разлог њиховог неадекватног и  неблаговременог реаговања !

УНМИК полиција и Кфор су касније објавили да је у том албанском насиљу 17. 18. и 19. марта  на Србима учествовало 60.000  Албанаца! Забележено је, да је  тада, из  шест градова и девет села протерано  4.012   Срба. Из  Обилића  је протерано  више од 550 Срба,  Приштине  више од  100, Призрена 60, Гњилана 300, Косова Поља 200, из Ћаковице су протеране и четири старице Српкиње, из јужног дела К. Митровице протерани су последњи петнаестак Срба са свештенством из храма Светог Саве… а села Слатина код  Вучитрна и Свињаре крај Косовске Митровице  са више од 160 домаћинстава, су  затрта пред очима Кфора и УН  полиције  јер су из њих Срби сви до једног протерани !?

Пет старица Српкиња је евакуисано из парохијског дома цркве  свети Никола у Ђаковици, хеликоптером француског Кфора евакуисане су и монахиње из манастира Девич код Србице  пред налетом више од 2.000  албанских насилника. Немачки Кфор је спасао евакуисањем  оклопним и борбеним транспортерима бежећи уз  реку Призренску Бистрицу монахе из Светих Арханђела који је у потпуности спаљен.

Кфор и УН – полиција наводно затечени ?

Из Свињара код К.Митровице је протерано свих 145 српских домаћинстава

Из Свињара код К.Митровице је протерано свих 145 српских домаћинстава

У повратничком српским селу Бело Поље крај Пећи  40 – так српских повратника се тискако  у парохијском дому јер је стотину Албанаца  јуришало на њих. Већ обновљене куће су им запалили. Кад су другог дана  насиља, 18. марта, Албанци кренули буквално да их спале у парохијском дому једна Американка из састава УН полиције пуцањем из пиштоља у ваздух  упозорила их да се  не приближавају престрављеним Србима у дому. Но, тај хитац у ваздих није зауставио насилнике већ су кренули осионије према дому. Американка из УН полиције је онда пуцала у предводника разурлане масе албанаца који је пао смртно погођен! Тек тада су насилници стали а онда је италијански Кфор оклопним возилима под кишом каменица евакуисао Србе повратнике из села.

Не желећи да се ставе у улогу за коју су дошли на Косово и Метохију, Кфор и УНМИК полиција  су чак давали савете Србима да напуштају своја места – јасно им стављајући на знање да их неће штитити !? Голоруки српски народ није имао избора већ је под претњом албанске разуларене масе морао да крене у бежанију и насилну сеобу ?

Последице великог мартовског прогона Срба осећају се и данас а ни пет одсто од укупног броја протераних тада се није вратио  у своја места. Тако, данас у Приштини има још 40 Срба, Призрену  18,  Обилићу 20…

Кфор и УНМИК су тада објавили да су за мартовско насиље оптужена  242 лица, углавном Албанаца,  а 157 лица је оптужено пред судијама за прекршаје. Док је  ухапшено 350  Албанаца виновника мартовског етнички мотивисаног насиља над Србима али је мали број њих осућен и изведен пред лице правде. Као и бројно пута до сада организатори су остали ван домашаја закона!

Српска болница је уништена у Косовом Пољу 17. марта 2004.г.

Српска болница је уништена у Косовом Пољу 17. марта 2004.г.

У мартовско етничком насиљу Албанаца над Србима било је више од 954 повређених, међу којима је било више од 40 припадника Кфора, 65 припадницима међународне УНМИК полиције као и 58 припадника косовске полицијске службе. Албанци су уништили 72 возила  УНМИК –а. Настрадало  је  11 Албанаца (углавном од стране снајпериста Кфора који су пуцали на оне Албанце који су јавно носили и употребљавали ватрено оружје) и десет Срба од стране Албанаца. Широм Косова и Метохије уништено је и  оштећено 935, углавном српских, објеката, међу којима 10 школа, пошта и домова здравља – према званичним подацима ОЕБС –а. 

Убијени Срби 17. марта 2004. године 

Златибор Трајковић (1951),  Косово Поље

Ненад Весић (1950),  Липљан

Бобан Перић,  Гњилане

Боривоје Спасојевић, (1941) Косовска Митровица

Јана Тучев (1968), Косовска Митровица

Драган Недељковић (55 година), Призрен

Добри Столић (1954), Драјковце код Штрпца протерани из Урошевца 1999.г.

Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија), Драјковце

Дусанка Петковић (71), Урошевац

Мирко Лопата, Косово Поље

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта 

Девич , монахиње су се вратиле још 23. марта 2004.г.

Манастир Девич, монахиње су се вратиле још 23. марта 2004.г.

1. Манастир Девич, Србица, 1434. год

2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век

3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године

4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век

5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век

6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век

7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год

8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год

Манастир Свети Архангели код Призрена су страдали 17. марта 2004.г. - 1 [800x600]

Манастир Свети Архангели код Призрена су страдали 17. марта 2004.г.

9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.

10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.

11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век

12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век

13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.

14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.

15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год

16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год

17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век

18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век

19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век

20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год

21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.

22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год

23. Црква Светог Јована Претече, Пећ

24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год

25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год

26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год

27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века

28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица

29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље

30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год

31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век

32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год

33. Црква Светe Петкe, Витинa

34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год

35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

ОЕБС осудио албанске медије

Све међунардне организације на Косову и Метохији су осудили етнички мотивисано мартовско насиље Албанаца над Србима .

ОЕБС  је званично осудио насиље Албанаца над Србима и посебно тенденциозно и сензационалистичко извешавање како писаних тако и електронских  албанских медија.

Косово Поље је доживело велики терор 17 марта 2004.г.

Косово Поље је доживело велики терор 17 марта 2004.г.

У првом ОЕБС – овом извештају после мартовских догађаја ОЕБС у писаном саопштењу наводи : Да није било безобзирног и сензационалистичког извештавања 16. и 17. марта догађаји су могли да добију други обрт, можда не би достигли интензитет и ниво виђене бруталности, или се можда уопште не би ни десили. Нарочито вест дата од стране медија на рачун кобног дављења групе деце 16. марта изгледа да није подупрута ни једним важећим новинарским оправдањем – истиче се у извештају.

Такође би требало приметити да су медији нарочито електронски показали неприхватљив ниво емоција, пристрасности и немарности и погрешно примењене патриотске ревности. Нарочито три главна косовска ТВ канала заслужују највећу могућу критику за извештавање 16. марта увече – прецизира се у ОЕБС – овом извештају.