Беседа на Недељу праштања – Протосинђел Максим 2014.г.

Извор: ФБ КИМ Цвејић

Данас је, браћо и сестре, Недеља праштања.

Света Црква, као наша духовна мати, је по својој премудрој педагогији духовној одредила овај данашњи дан као Недељу праштања. Због чега – чули смо у Светом Јеванђељу.

Пред нама стоји период духовне борбе, Велики Часни пост. То је, дакле, поприште на коме се боримо да стичемо духовне венце, на коме се боримо да стекнемо оно благо које је непропадљиво, духовно благо. Дакле, спасење у Царству Небескоме. Да бисмо на то поприште духовне борбе, да бисмо у тај Велики Часни пост ступили на прави начин, потребно је да данас, браћо и сестре, у Недељу праштања свим нашим ближњима који су се на било који начин, по слабости својој, о нас огрешили од срца опростимо. Свето Јеванђеље данашње учи нас и зашто.

Сви смо ми људи грешни, сви се ми по снази својој, по ревности својој трудимо у духовном животу, али, по слабости својој често у духовном смислу и падамо. У тим падовима најчешће озлеђујемо и повређујемо и наше ближње, не само сопствену душу. Зато је потребно, пре свега, да са скрушеношћу и покајањем будемо свесни наше сопствене огреховљености, јер без свести о нашим личним гресима, о грешности нашој, без искреног личног покајања, ми не можемо искрено ни затражити опроштај од наших ближњих нити можемо искрено ни дати опроштај нашим ближњима. Дакле, та свест о нашим гресима, о нашој палости, је потребна, а то је заправо покајање како бисмо могли искрено од наших ближњих да затражимо опроштај и да нашим ближњима и дамо опроштај.

Господ Исус Христос је, проповедајући на Земљи своје Свето Јеванђеље, људима и дао ону најсавршенију и најузвишенију молитву, Оче наш. То је образац свих хришћанских молитава, то је најузвишенија и најсавршенија молитва коју су уста Самог Богочовека Христа изговорила. У Светом Јеванђељу одмах затим Господ тумачи ту молитву коју је људима оставио и, управо у том тумачењу, помиње ове речи које смо данас у Светом Јеванђељу прочитали: „Ако не опростите ближњима, сагрешења ваша ни Отац ваш Небески неће опростити вама.“ Дакле, суштина те молитве јесте, не само наше лично обраћање Богу и молитва Богу за опроштај наших грехова, за хлеб наш насушни, дакле за све оно што нам је потребно у овоме животу и за спасење, већ у тој истој молитви сам Христос Богочовек призива нас да свакодневно, кад год читамо Оче наш, опраштамо нашим ближњима све оне грехе и сагрешења које су они, по слабости, према нама учинили.

У светим манастирима православним, браћо и сестре, монаси се држе светоотачке поуке која каже: „Нека Сунце не зађе у гневу вашем“, а то значи: по слабости нашој ми, монаси, умемо да се огрешимо једни о друге али ми се трудимо да Сунце не зађе пре него што не затражимо опроштај једни од других јер свако од нас треба увече да стане на молитву, да стане пред лице Господње и да прочита молитву Оче наш. Ако не опрости искрено свима ближњима он ће лицемерно читати ту молитву, неће чистог срца, неће од свег срца ту молитву моћи да изговори пред самим Богом. Зато је потребно, браћо и сестре, пре свега на данашњи дан, у Недељу праштања, свима искрено да опростимо од срца како би растерећени од те наше унутрашње злобе, злопамћења, могли мирне савести ући у овај Велики Часни пост.

Један од великих отаца, Свети Теодор Студит, велики отац монаштва православног, каже да су дани Часног поста дани радости зато што се у њима ми интензивније старамо о нашој души. У њима се свако од нас, онако како је Бог сваком од нас дао снаге и умећа, труди у духовној борби, у духовном смислу. Неко се труди у великом уздржању и гладовању, неко се труди у бдењу на дугим молитвама, неко се труди да чини велики број метанија и да се каје пред Богом. Дакле, свако треба да се труди онако како му је Бог дао и да у овом часним данима Часнога поста, чистим данима које Богу у посту и молитви посвећујемо, приноси Богу све те подвиге и од Бога моли опроштај грехова и Царство Небеско, живот вечни.

Сви смо ми, људи, слаби и по слабости својој грешимо и грешимо се једни о друге. Нама, монасима и свештенослужитељима, дата је велика благодат Божја, а зато су и већа искушења с којима се суочавамо, па се и нама деси да се некад огрешемо о вас. Ево, браћо и сестре, ја вас, као настојатељ, у име своје и у име свога братства, молим да и нама опростите све оно што смо несвесно или свесно, не дај Боже, учинили према вама, дакле све оно чиме смо се и ако смо се о вас огрешили и да се и ви за нас молите као што се и ми за вас молимо, да и нас Господ Бог укрепи на монашком путу, на путу исповедања православне вере и труда у духовном побожном животу.

Опростите свима међусобно, браћо и сестре, све грехе које имате и озлобљености једни према другима јер, опраштајући ближњима њихове грехе, ми њима удељујемо ону најузвишенију милостињу, управо ту мислостивост. Дакле, нико од нас не може пред Богом да се изговори да нема шта да удели ближњима. Оно што је најузвишеније што можемо да уделимо нашим ближњим управо јесте опроштај грехова, дакле, свега оног што наши ближњи по слабости према нама учине, а што је лоше. Дакле, на ту милостињу смо данас сви позвани, да свима од срца опростимо све грехе и да, тако растерећени на један духовни начин, у међусобном праштању, међусобној љубави, уђемо у овај Часни пост, да у овим светим данима Часног поста, када се старамо интензивније о души својој и у којима се душа људска посебно радује, мирне савести приносимо Богу пост и молитве, да се на тај начин достојно припремимо за дочек најузвишенијег и највећег хришћанског празника, Светог Васкрсења.

Постом и молитвом, браћо и сестре, међусобним праштањем и покајањем у овоме посту треба да се трудимо да васкрснемо наше душе, да их васкрснемо из свих оних гробова греховних у које свакодневно, по слабости, душе своје закопавамо и једино ако душе своје у духовном смислу васкрснемо моћи ћемо у оној потпуној радости Свето Васкрсење Христово да дочекамо и да прославимо.

Нека нас Господ по милости Својој укрепи у томе, нека нам Сам Господ подари опроштај наших грехова, а и ви, браћо и сестре, опростите свима, па, ето, и нама, монасима, који се овде, у овој катакомби – манастиру, трудимо. И ми вама од срца опраштамо све оно што се, по слабости људској можда, по некад међу нама догађало и да тако, међусобно кад се изопраштамо, уђемо у овај Часни пост.

Ја вам од срца желим срећан почетак Часног поста и желим вам да вам овај Часни пост заиста буде на духовну корист, на духовно укрепљење. Без побожног живота, без духовне борбе на личном плану, ми нећемо моћи да издржимо ни на овом путу исповедања вере православне. Зато, браћо и сестре, сви треба да се призовемо у памет и да озбиљно приступимо овоме Часноме посту и да се у њему истински, свим срцем, свим снагама које нам је Бог дао, трудимо да овај пост испостимо, да се трудимо да што мање причамо јер највећи број искушења долази управо од празнословља, од многих речи непотребних, сувишних, да се трудимо у свакој другој врлини и да на прави начин припремимо себе и дочекамо Свето Васкрсење Христово.

Нека вам је срећан почетак Часнога поста.

Извор: ФБРепортер