Архимандрит Пантелејмон – Српска Црква и народ ово не памте

Пркос Господу Богу и ругање светињи живота у СПЦ у Ј. Африци

Тек што се навршило 40 дана од трагичне погибије Србина Ненада Цвејића на црквеном имању у Јоханесбургу, из те парохије несавесно и бестидно, позивају на трећу по реду забаву уз музику уживо и игру

Српска Православна Црква – Свети Тома – Јоханесбург
Позивница на дружење 6-ог Марта 2016 године

Драги парохијани,

Коло Српских Сестара “Косовка Девојка” организује дружење уз музику пре почетка Васкршњег поста. Недеља 6-тог марта, почетак у 13:00 ч. Свираће Вања, Срђан и Бане. Мени – Српски специјалитети. Улаз Р60 а деца до 12 година бесплатно (пиће није укључено). Добро дошли!!!

Ово је позивница коју су прошле седмице добили Срби у Јужној Африци. Позивницу им је послало тамошње Коло Српских Сестара које, разуме се, ништа не чини без одобрења надлежног попа Исајла и његовог Црквеног одбора. Без икаквог обзира, скрупула, страха Божијег или гласа савести у себи, ови људи који су узурпирали парохијски храм у Јоханесбргу, организују већ трећу по реду забаву на истом црквеном имању где се догодила незапамћена трагедија и где је само пре нешто више од 40 дана проливена невина српска крв и изгубљен млад људски живот. Прва забава је била приређена већ 13. јануара (5 дана после трагичне погибије), друга 24. јануара и ево 6. марта трећа забава по реду, одмах по истеку четрдесетнице покојном Србину! (у стара времена када су наш народ и попови били благословени са Господом Богом и на Божијем путу – ако би се догодила оваква трагедија да неко млад погине, отказивала би се унапред заказана венчања или било каква друга врста весеља….).

JAR sanduk sa nesretnim NCСве ово се организује на само десет метара удаљености од места трагедије и то на црквеном имању и у организацији свештеника који треба народ да учи вери, молитви, чувању савести и образа, добрим делима, саосећању, страху Божијем и благослову, духовном напретку и свим осталим хришћанским врлинама. Уместо да је патријарх организовао интерну црквену истрагу о трагедији која се не памти у СПЦ, да је свештеник позван да пошаље своју изјаву и помогне да се расветли овај нечувени догађај и да је издато званично саопштење за јавност и парохијане како би се спречила нагађања и инсинуације, управо се десило супротно. Све је маестрално заташкано од самога патријарха па до попа Исајла који је најодговорнији за све што се догађа у његовој парохијској надлежности. Чак је и део српске заједнице из Јоханесбурга послао о овоме писмо патријарху Иринеју. Овај апел на савест је остао без икаквог одговора. Наш народ би рекао: “Врана врани очи не вади” и “Не пада ивер далеко од кладе”.

Несавесност попа, ЦО, КСС. и кајање и чиста савест српског парохијанина

Срби у Јоханесбургу запажају, да поп има колико било савести, морала и образа – сам би се активирао у вези целог случаја, обавештавао своје парохијане о свему, писао, па затражио и мишљење и благослов самог патријарха о својој одговорности која није мала у овој трагедији јер је директно и лично учествовао у свим контактима, плановима и договорима са покојником, правио са њим извесне аранжмане, усмеравао га у свему и “духовно руководио”. Наравно, ово све се може очекивати од људи са будном савешћу, честитошћу, образом, побожношћу и поштењем али не и од јоханесбуршког попа и његових саучесника – сарадника ЦО. и КСС…. Напротив, српска заједница Јужне Африке је запањена њиховим понашањем и да је уопште могуће да су се досетили да цео догађај сакривају од јавности и да још позивају парохијане на забаве на истом месту где се трагедија догодила и то само пет дана после незапамћене смрти на имању СПЦ, па опет после две недеље и сада непосредно пошто се навршило 40 дана када душа покојникова излази пред лице Божије.

Сведочанство о овом незамисливом, прљавом и нечасном послу сакривања трагедије која се догодила на црквеном имању у Јоханесбургу, затим сведочанство о томе да није умрла савест чланова српске заједнице овде и да у нашем народу има пуно људи са савешћу, вером, образом и достојанством, оставља писмо једног Србина које ми је послао непосредно пошто сам објавио текст о трагедији на имању СПЦ у Јоханесбургу и одмах после одржавања прве несрећне забаве на црквеном имању која је уприличена само пет дана пошто се догодила трагедија на истом месту. Он пише следеће: “Поштовани Архимандрите, тако ми је жао да нисам знао шта се десило ту на црквеном имању, а отишао сам на прославу српске Нове године. Стидим се, иако се не осјећам крив. Нико ми није рекао осим Вас. Нисам био у тој цркви од како сте Ви отишли и један пријатељ кога нисам видио годинама, позвао ме на дочек Нове године и моја жена и ја смо отишли. Тако ме је срамота!!! Молите се да нам драги Бог опрости што у незнању згријешисмо.

Резиме

Tragicno postradali N.C.

Трагично пострадали Ненад Цвејић

На имању СПЦ у Јоханесбургу, на други дан Божића, живот је изгубио Србин Ненад Цвејић, под још увек неразјашњеним околностима. Ова мистериозна и трагична смрт и случај проливања људске крви на имању СПЦ, први је и једини такав случај у историји ове удаљене парохије која се налази у Јужној Африци (вероватно да се тако нешто не памти ни у целокупној историји СПЦ). Новотарство, екуменизам, приврженост материјалном, препреденост, лукавство, бескрупулозност и нови поп који не преза ни од чега како би остварио своје личне материјалне интересе (а све то са “благословом” и под патронатом патријарха Иринеја) – са собом су донели проклетство у ову, до недавно веома напредну и благословену јужноафричку парохију СПЦ. Покојни Ненад је на црквеном имању боравио на позив попа Исајла који ту живи и још увек нису расветљени ни њихови односи, ни разлози покојниковог боравка на црквеном имању, ни међусобни послови и аранжмани у тренутку трагичног само(убиства).

Све је и даље прекривено велом тајне иако је прошло скоро два месеца од трагедије. Једино се зна да је овај несавесни свештеник покушавао да организује да му покојни Ненад (који је иначе био спортиста који је вредно тренирао) буде нека врста телохранитеља?!?! Не само да се о овој трагедији веома мало зна до данас и да се о томе не прича (као нека врста мафијашке Омерте – закона ћутања), већ данашњи менаџмент те Црквене општине (менаџмент је реч која буквално и приличи тим неверујућим људима), дакле поп Исајло, Црквени одбор, Коло српских сестара и још неколико ревносних у злу саучесника, сурово и немилосрдно настављају да се ругају жртви, његовој породици, Господу Богу и тој српској светињи у далеком свету, организовавши нечувено богохуљење – три забаве у интервалу од седам недеља, од дана када је трагично проливена српска крв. Ни најстарији не памте да се овако нешто икада догодило у нашем народу (а поготово не у српској светињи и то у организацији српског свештеника, ЦО. И КСС.).

Апел члановима српске заједнице да не учествују у богоотпадништву

Као монах који је више од једне деценије водио бригу о српској светињи и заједници на југу Африке, старао се домаћински о црквеном имању и учио народ молитви, посту, светим тајнама и путу благослова Божијег и вечног спасења, осећам моралну обавезу и духовну одговорност да апелујем на чланове српске заједнице који живе у Јужној Африци да се ограде од безумних поступака и богохуљења које чине поп Исајло и његови несавесни сарадници и тиме доносе проклетство онима који учествују у том својеврсном пркосу Господу Богу и ргању светињи живота. У Светом Писму пише: „Блажен човек који не иде на веће безбожника и на пут грешника не стаде“…. (Пс. 1, 1). „Слепи су вођи слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти“ (Мт. 15, 13-14).

Sveštenik Isajlo i učiteljica Violeta

Свештеник Исајло

Поп и његови саучесници у својој бахатости, неверју и безумљу мисле овако: „Зашто да не. Ево радимо шта хоћемо и нико нам не може ништа. Живи смо и здрави и можемо да наставимо како год ми хоћемо. „Касни Судија“, вичу ругатељи Божанственог Промисла, „где је обећање доласка његова? Јер, откако оци помреше, све стоји тако од почетка створења“ (2 Петр. 3,4), и у нади у то кашњење или, боље рећи, у очајању, почињу да ходе по својим похотама: „Једимо и пијмо јер ћемо сутра умријети“(1 Кор. 15,32). Не касни Господ с обећањем, као што неки мисле, него нас трпи дуго јер неће да ико пропадне, но да сви дођу у покајање“ (2. Петр. 3,9).

„Доћи ће Дан Господњи као лопов у ноћи“ (2 Петр. 3,10)

Ови узурпатори српске светиње у Јоханесбургу нису чули за мудру јеванђелско-народну изреку да можеш да радиш шта год хоћеш али не можеш докле хоћеш, а нису прочитали ни речи из светог писма: „Тако, као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху, а у дан кад изиде Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све“…(Лк. 17,26) Заборављајући на горње, небесно, људи живе само земаљским. „Доћи ће Дан Господњи као лопов у ноћи“ (2 Петр. 3,10). „Јер, када рекну мир и сигурност, тада ће изненада напасти на њих све погибао, као бол на трудну жену и неће утећи“ (1 Сол. 5,3). Хтели ми то или не, доћи ће време када ћемо зачути велики и страшни глас, који ће са висина небеских огласити: „Женик иде…“ (Мт. 25,6). То се Судија приближава, Цар се јавља, то Бог свију иде да суди живима и мртвима!

Тада ће се од гласа тога поколебати основе земље и силе небеске покренуће се (Мт. 24,29). Сабраће се зборови Ангела, Архангела, Херувима и Серафима и сви многооки снажно и силовито гласиће: „Свет, Свет, Свет Господ Сведржитељ, Који бијаше и Који јесте и Који долази“ (Откр 4,8). И свака твар на небу и на земљи и под земљом Са трепетом ће ускликнути: „Благословен Који долази у име Господње!“ И попут страшне муње засјаће и јавиће се ради суда над васељеном Велики и Славни Бог наш! Слава Теби Боже наш, слава Теби! Неопходно је и да се српски народ у Јужној Африци определи којим ће путем: Божијим или оним супротним који води у пропаст и проклетство. Пред нама су најсветији дани светог и великог Васкршњег поста. Нека би нам био благопријатан, спасоносан, благословен, на укрепљење духовно, опроштај сагрешења и јачање вере, љубави и наде!DVA PUTA

Погледај с небеса, Боже, и види, и посети овај виноград (Православне Србе у Африци), и утврди га, јер га засади десница Твоја!

Архимандрит Пантелејмон (Јовановић)
Епархија Рашко-призренска и Косовско-метохијска у егзилу
Јоханесбург – Јужна Африка