ХАЈДЕ ДА СЕ МОЛИМО

Мора ли СПЦ бити мирођија у свакој екуменистичкој чорби?

За који дан, тачније 5. марта , у част седамсто година од оснивања Базилике Свете куће у Лорету (Анкона, Италија), представници православних цркава Албаније, Грчке, Грузије, Русије Румуније и Србије, „окупиће се у молитви“ , заједно са делегацијом Понтификата и Православне епископске конференције Италије и Малте.

Screenshot_8

Заједничку молитву ће водити митрополит Генадиј Зервос, православни епископ Италије и Малте (Васељенска патријаршија), уз саслужење папског делегата монсињора Ђованија Тонучија.

Базилика Свете куће је веома популарна међу католичким ходочасницима, јер је у њој према легенди смештена Света кућа из Назарета у којој се родила и живела Богородица. Наиме легенда каже да су анђели на својим крилима у 13. веку донели Свету кућу из Палестине. Кућа је од обичног камена, са вратима на северу и прозором на западу, а у њој се налази мала статуа Богородице која држи дете. Колика је популарност поменуте базилике популарна међу католицима, сведочи и Папа Бенедикт XIV, у свом делу о Богородичиним празницима , говорећи о овој Светој кућици из Лорета, назива је кућом у којем је Божија Реч преузела људско тело, а која је пренета по служењу Анђела „.

Базилика Свете куће у Лорету

По речима промотера овог скупа, Богородица од Лорета обједињује два дивна света: латински и византијски. На причу о уједињавању, надовезује се и монсињор Тонучи: „Источне сестринске цркве имају историјске везе са Светом кућом из Лорета, и преносом Светог Камења са истока на запад, стога је сасвим прикладно да се овај скуп и молитва, одвија у Базилици Свете куће, у духу вере“.

Опет је зли „вук“ намамио наивне „овчице“. Овај пут подметнувши причу о мосту који треба саградити између два света: латинског- католичког и источног- византијског. Кажу да се повезивањем богатимо и духовно и културно. Ето.

Има она стара србска пословица: Где ја оком, а ти скоком.Папа погледа у Лорето а СПЦ скочи.

 

Да ми се не деси то никада, о Утешитељу Благи, да не одступим толико од себе и од здравих мисли, него да држећи се Твога учења и Тобом надахнутих Блажених мужева  (Св. Отаца), присајединим се Оцима мојим, односећи одавде, ако ништа друго, онда – Православље (την ευσεβειαν)! Св. Марко Ефески

Извор: Православље живот вечни