„Православни фронт“: Обраћање православном народу Русије, ближег и даљег заграничја

Браћо и сестре у Христу!

Пред нашим очима се одвија мистичка катастрофа, пасивност је преступ: Обраћање православним хришћанима

Последице екуменистичких активности низа јерараха Руске Православне Цркве последњих деценија, довеле су до трагедије. До трагедије која прети да се заврши духовном катастрофом у виду такозваног Свеправославног сабора, који је у одлукама Светог архијерејског сабора РПЦ назван „Свети и Велики Сабор Православне Цркве“.

Исти тај Архијерејски сабор је одобрио „позицију патријарха московског и целе Русије Кирила на сабрању поглавара Помесних Православних Цркава у Шамбезију од 21-28. јануара 2016. године, као и делегација Руске Православне Цркве на заседањима Међуправославне припремне комисије, Специјалне међуправославне комисије и Свеправославног предсаборског саветовања, ангажованих у припреми докумената са дневног реда Светог и Великог Сабора Православне Цркве“, – и засведочио „да у свом садашњем облику пројекти докумената Светог и Великог Сабора не нарушавају чистоту православне вере и не одступају од канонског предања Цркве“.

Међу документима којима се бавила Предсаборска комисија, и који су били одобрени и усвојени на Сабрању поглавара Правосланих Цркава у Шамбезију, најглавнији и централни јесте докуменат под насловом „Однос Православне Цркве према осталом хришћанском свету“. Овај докуменат служи као својеврсно еклисиолошко оправдање учешћа Православне Цркве у екуменистичком покрету. То јест, овим документом се чини покушај да се НА САБОРСКОМ НИВОУ запечате форме и методе вођења екуменистичког дијалога које су биле разрађене и делимично усвојене од стране Помесних Православних Цркава.

Свети оци Православне Цркве: Свети Серафим (Собољев) и Преподобни Јустин (Поповић) директно говоре да је екуменизам јерес: „Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нисудруго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.“ Али, потпуно другачије мишљење има део јерархије РПЦ. Архијерејски сабор РПЦ „одобрио је позицију“ патријарха и делегације РПЦ, који су учествовали у изради пројекта документа Свеправославног сабора, чија прва тачка отворено каже да Православна Црква „заузима главно место у процесу кретања ка јединству хришћана у савременом свету“.

У том контексту, званична изјава представника Московске Патријаршије о предстојећем сусрету патријарха московског и целе Русије Кирила и римског папе Фрање је сасвим логична.

/…/Из званичних изјава митрополита Илариона сазнајемо да се сусрет планира одавно – још од 1994-1996. године.  Истовремено, председник ОВСЦ-а саопштава да је хитност сусрета изазвана претњом међународног тероризма. Међутим, у периоду 1994-1996. проблем тзв. „међународног тероризма“ још увек није постојао. Такође, митрополит изјављује да принцип сарадње РПЦ и папског престола „нису толико богословска питања која нас сада деле, колико стварни живот људи“. Дакле, митрополит Иларион не сматра да је живот људи директно повезан с богословским питањима, то јест са питањима Вере. Међутим, Свети Оци, Учитељи и Исповедници Православља сматрају сасвим другачије.

Сам сусрет патријарха РПЦ с римским папом у суштини већ означава званично признавање Римокатоличке „цркве“ „црквом сестром“, као и признавање благодатности њених тајни и путева псеудо духовног живота. Шта више, у декларацији, коју ће потписати у Хавани, без обзира какав био њен садржај, стајаће потписи патријарха РПЦ и римског папе чија званична титула гласи: „епископ Рима, намесник Исуса Христа, кнез апостола, намесник Светога Петра, врховни првосвештеник Васељенске Цркве, примус Италије, архиепископ и митрополит Римске покрајине, суверен државе Града Ватикана и слуга слугу Божјих“. Потпис патријарха РПЦ значиће да он признаје званичну папину титулу, такође и статус римског папе као „врховног првосвештеника Васељенске Цркве“, а самим тим и свој подређени положај као поглавара РПЦ МП.

ПРЕЧАСНИ АРХИЈЕРЕЈИ, ПРЕПОДНОБНИ ОЦИ, БРАЋО И СЕСТРЕ У ХРИСТУ,

Наши Свети Оци, као што су Преподобни Теодосије Кијево-Печерски, Свети Игњатије Брјанчанинов, Преподобни Амвросије Оптински и Свети Праведни Јован Кронштатски изобличавали су римокатоличко учење као душегубну латинску јерес. Но, савремена јерес папизма још је страшнија него у време Преподобног Оца нашега Теодосија. Она је данас чврсто прожета с антихришћанском јересју јудаизма. Њихово зближавање је почело у време Другог ватиканског концила, који је прокламовао да су „јудеји до данас остали драги Богу“, а завршило се признањем папе Бенедикта ХVI да се јудеји и хришћани “моле једном истом Господу“. Изјаве јеретика понтифа Фрање и представника талмудској јудаизма последњих неколико година то такође потврђују. Још у време своје прве писмене проповеди – апостолском обраћању «Evangelii Gaudium» („Јеванђељска радост“), објављеном у новембру 2013. године, папа је посветио посебну пажњу једејима, написавши, између осталог: „Као хришћани, ми не можемо посматрати јудаизам као туђинску религију, као што јудеје не можемо сматрати за идолопоклонике који треба на напусте своје идоле, како би се обратили ка истинитом Богу (1. Кор. 1,9)  „Ми верујемо у једног Бога, Који дејствује у историји,  и ми скупа са њима примамо Богом откривену заједничку реч“…

Изводећи закључак, смело можемо рећи: данас се – од стране дела владајуће јерархије Московске Патријаршије – догађа отворена издаја без преседана за Русију. Тачка без повратка је пређена. Пред нашим очима се одвија мистичка катастрофа, која ће имати непоправљиве последице у свету, које ће несумњиво дотаћи сваког од нас. Даља пасивност православног народа је преступ саучесништва у јереси јудео-папизма и уопште – у богоборачкој свејереси екуменизма и глобализма.

Уједињујте се око стојећих у Истини ПРАВОСЛАВНИХ архипастира, пастира, обитељи и друштвених покрета на терену, и стојте у Истини! „И немојте узимати учешћа у бесплодним делима таме, него их још разоткривајте“ (Еф.5,11).

„Пазите, стражите и молите се Богу; јер не знате кад ће време настати!“ (Мар.13,33)

Пратите даље информације. Ширите ово обрћања што је могуће активније и даље. Правила Светих Отаца и Канони Православне Цркве су на нашој страни. Припрема се сазив Православног Народног Сабора (Помесног)!

Извор: „Стояние в Истине – Антиэкуменизм“ / „Информ-религия.ру“

Превод и приређивање: „Борба за веру“