Кирил и Франциско заједно жале због изгубљеног јединства међу црквама

ПОГЛАВАРИ ДВЕЈУ НАЈВЕЋИХ ХРИШЋАНСКИХ ЦРКАВА ПОТПИСАЛИ ДЕКЛАРАЦИЈУ СА 30 ТАЧАКА

• „Нека наш сусрет надахне хришћане целог света да са новом усрдношћу призивају Господа и да се моле за пуно јединство свих Његових ученика. Нека овај сусрет – у свету који од нас очекује не само речи него и дела – постане знамење нада свих људи добре воље. Свесни бројних препрека које треба савладати, надамо се да ће наш сусрет дати допринос достизању богозаповедног јединства за које се молио Христос“
• „Православни и католици нису повезани само заједничким предањем Цркве током првог миленијума, него и мисијом проповеди Јеванђеља Христовог у саверемном свету. Та мисија подразумева међусобно уважавање чланова хришћанских заједница и искључује све форме прозелитизма. Ми нисмо супарници него браћа“
• „Позивамо да се учини крај насиљу и тероризму… Позивамо да се одмах почне деловати ради спречавања даљег потискивања хришћана са Блиског Истока…“
• „Породица је заснована на браку као акту слободне и верне љубави међу мушкарцем и женом. Љубав учвршћује њихов савез, учи их да једно друго доживљавају као дар. Брак је школа љубави и верности. Изражавамо жаљење што се друге форме заједничког живота сада изједначавају са браком… Забринути смо због кризе породице у многим земљама“
• „Позивамо хришћане Западне и Источне Европе да се обједине ради заједничког сведочења о Христу и Јевађнељу – да би Европа сачувала своју душу коју је формирала током двомиленијумске хришћанске традиције… Против смо интеграција које не уважавају верски идентитет… Убеђени смо да је Европи потребно да остане верна својим хришћанским коренима“

ПАТРИЈАРХ Московски и целе Руси Кирил и папа Франциско  објавили су у Хавани – након тросатног разговора – да заједно „жале због изгубљеног једунства међу црквама.

То су унели и у текст заједничке декларације коју су потписали: „Ми жалимо због изгубљеног јединства, до чега је дошло због људских слабости и грешности, а до губитка је дошло упркос Првосвештеничкој молитви Христа Спаситеља: „Да буде све једно – као Ти Оче у Мени, и Ја у Теби, тако и они у Нама нека буду једно“.

Декларација је написана на 10 страница и има 30 тачака. Тај документ је био врхунац сусрета поглавара двеју највећих хришћанских цркава јер је се нису остварила прижељкивања неких да ће доћи и до формирања неке „међухришћанске коалиције“.

У тексту декларације се указује да су католици и православни – иако су током првих десет векова имали заједничко Предање – „безамло хљаду година били лишени општења у Еухаристији“.

У наставку се наглашава: „Деле нас ране нанете током конфликата у далекој и недавној прошлости, деле нас и разлике које смо наследили од наших претходника у поимању и исказивању наше вере у Бога, једног у три лица – Оца, Сина и Духа Светога“.

Патријарх и папа су у декларацији изразили наду да ће њихов сусрет надахнути хришћане целог света да се моле за пуно јединство цркава:

„Нека наш сусрет надахне хришћане целог света да са новом усрдношћу призивају Господа и да се моле за пуно јединство свих Његових ученика. Нека овај сусрет – у свету који од нас очекује не само речи него и дела – постане знамење нада свих људи добре воље“.

У документу се даље истиче: „Свесни бројних препрека које треба савладати, надамо се да ће наш сусрет дати допринос достизању богозаповедног јединства за које се молио Христос“.

Кирил и Франциско су се сложили да унија наноси штету јединству цркава:

„Данас је очевидно да је метод „унијатизма“ током претходних векова, који је подразумевао довођење једне заједнце у јединство путем њеног одвајања од своје цркве, није пут ка успостављању јединства. Црквене заједнице које су постале резултат историјских околности – имају право да постоје… Православни и гркокатолици треба да се помире и да нађу обострано прихватљиве форме сапостојања.“

Патријарх и папа су изразили наду да ће бити превладан религиозни раскол у Украјини:

„Изражавамо наду да ће раскол међу православнима Украјине бити превладан на основи постојећих канонских норми и да ће православни хришћани Украјине живети у миру и сагласју, а да ће канонске заједнице томе доприносити, како би наше хришћанско братство било још очевидније“.

Истовремено су изразили жаљење због конфликта у Украјини и позвали све стране разуму и миротворству.

У декларацији се, иначе, посебно указује да православни и католици искључују све могуће форме прозелитизма:

„Православни и католици нису повезани само заједничким предањем Цркве током првог миленијума, него и мисијом проповеди Јеванђеља Христовог у саверемном свету. Та мисија подразумева међусобно уважавање чланова хришћанских заједница и искључује све форме прозелитизма. Ми нисмо супарници него браћа. Од тога морамо полазити у свим својим дејствима – и једни према другима и према спољњем свету“.

Истовремено су позвали „католике и православне у свим земљама да се уче да живе заједно у миру, љубави и истомишљеништву међу собом. Недопустиво је да се користе неприхватљива средства за принуђивање верника да прелазе из једне цркве у другу, да се игноришу њихове верске слободе и традиције“.

Декларација се поново враћа превладавању наслеђених разногласја:

„Решени да чинимо све што је неопходно да се превладавају исторјски наслеђене разлике међу нама, желимо да објединимо наше напоре у сведочењу о Јеванђељу Христовом и заједничком наслеђу Цркве првог миленијум и да заједно одговарамо на изазове савеременог света. Правослани и католици морају да науче да усаглашено сведоче истину у обласима у којима је то могуће и неопходно“.

Кирил и Франциско су се обратили и међународној заједници: „Позивамо да се учини крај насиљу и тероризму… Позивамо да се одмах почне деловати ради спречавања даљег потискивања хришћана са Блиског Истока… Молимо све који могу да утичу на судбину киднапованих међу којима су и митрополити Алепа Павле и Јован Ибрахим – да предузму све што је неопходно за њихово што брже ослобађање“.

И овај став у декларацији се може сматрати очекиваним:

„Растућу неравноправност у расподели земних добара повећава и осећање неправедности која се намеће у међународним односима. Несуздржана потрошња, која је карактеристична за неке од најразвијенијих земаља, великом брзином испошћује ресурсе наше планете“.

Породица и брак су у декларацији добили заслужено место:

„Породица је заснована на браку као акту слободне и верне љубави међу мушкарцем и женом. Љубав учвршћује њихов савез, учи их да једно друго доживљавају као дар. Брак је школа љубави и верности. Изражавамо жаљење што се друге форме заједничког живота сада изједначавају са браком, а освећене библијске тадиције са представама о очинству и материнству – као о посебној мисији мушкарца и жене у браку – потискују из масовне свести. Забринути смо због кризе породице у многим земљама“.

Поглавари РПЦ и  римокатолика заједно су упозорили: „Неке земље се претварају у потпуно секуларизована друштва којима је туђа свака свесто о Богу и његовој истини јер то за собом повлачи озбиљну опасност по верске слободе“.

У завршним члановима декларације се наглашава:

„Позивамо хришћане Западне и Источне Европе да се обједине ради заједничког сведочења о Христу и Јевађнељу – да би Европа сачувала своју душу коју је формирала током двомиленијумске хришћанске традиције… Против смо интеграција које не уважавају верски идентитет… Убеђени смо да је Европи потребно да остане верна својим хришћанским коренима“.

Извор: Фонд стратешке културе