Горанци свачији и ничији (а ипак своји)

Горанци свачији и ничији
(а ипак своји)

У књизи аутор најдубље и најдаље улази у историјат ове етничке заједнице која је увек била привржена и одана Србији  – Такође Зејнели у књизи нуди обимни литературу. више од 20 аутора.  који су се бавили питањима Горанаца

Зејнел Зејнели

Познати и угледни новинар “Јединства“ и “Политике“  са Косова и Метохије  Зејнел Зејнели написао је десету књигу о КиМ, овог пута о  Горанцима  у Гори на Шар планини “ Горанци свачији и ничији  ( а ипак своји)“.  Издавач књиге је “Графопродукт“ из Суботице, града у којем је аутор после прогона са КиМ  1999. године нашао нови дом.

Као што је то увек радио, и у овој књизи Зејнели је  на основу утемељених чињеница , на основу написаних бројних дела о Горанцима , документовано желео и објавио аутентичну истину  о својим сународницима, око којих се вековима многи утркују да их присвоје. А Горанци су, како сам аутор у наслову каже, свачији и ничији а  ипак своји.

Аутор цитира истраживања бројних научника који су писали о Гори и Горанцима: Јована цвијића, Милисава Лутовца, руског конзула Јастребова, Жан Анро Деранса, Др Садик Идризи Аљабака, Горанца, Михајла Ђ. Чемерикића….

Како у предговору Миле Тасић наводи , аутор у књизи открива најопипљивије  показатеље Горанаца, као вредне и поштене, и држави Србији  одане припаднике , кроз дубоко  утемељене обичаје  народном књижевношћу опеване, кроз традицију на најбољи начин утемељену  у ткиву Горанаца – домаћина, кроз лингвистичку очуваност на овом далеком, исконском и архаичном средњовековном старословенском говору којим је и Цар Душан зборио.

          У књизи је  садржано оно највредније код Горанаца племенитост, рад, доброта, породична вредност, поштовање старешинства у породици, посебно мајке, обичаји и традиција, Ђурђевдан, народна горанска ношња и све оно што одликује овај вредан народ. У књизи се историјски наводи период када су Горанци из православља прелазили у муслимане , што они никада не поричу. Аутор каже да су Горанци и данас задржали многе обичаје из предисламског периода.

Аутор наводи и један пример у књизи о великој привржености Горанаца  свом давнашњем пореклу. То илуструје речима  Суљ – капетана, горанског хајдука, на самрти 1909. године – “Нову веру нисам упамтио, стару нисам заборавио“.

Како  рецезент Тасић прецизира, ова књига је својеврсна лектира о једној малој етничкој скупини, а аутор наводи и да ће Горанци бити вечито упамћени као добри посластичари и кувари и велики печалбари који су били велики економски покретач  села на Шар планини као и то да није било села ни дома који нису имали печалбара.

Аутор у књизи наводи историски број домаћинстава и становника у селима , број десетине хиљада оваца која су имала села у Гори, пре свега Брод, Рестелица, Радеша…

У сваком случају књига Зејнела Зејнелија  “Горанци свачији и ничији (а ипак своји“ је  до сада сигурно најсажетија  и најпотпунија књига о  овој етничкој скупини која живи у 19 села на Шар планини а која припадају Србији.

Приредио Зоран Влашковић