Зоран Чворовић – (Прави) разлог посете Ватикану је договор о „екстериторијалном“ статусу СПЦ на Космету!?

Високу делегацију СПЦ примио је у суботу папа Фрања, а посету која је обављена у форми приватне аудијенције, јуче је потврдио и митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Он је негирао наводе неких медија да је било говора о доласку поглавара Римокатоличке цркве у Србију.

Владика бачки Иринеј и патријарх Иринеј

Митрополит тврди да је српска делегација папи уручила одговор патријарха Иринеја на папино писмо од прошле године, а у вези са проглашавањем светим Алојзија Степинца, чему се противе српска црква и држава.

Да се мотиви изненадне посете не налазе само у покушају спречавања канонизације Степинца и у договору око евентуалног доласка папе, сматра историчар црквеног права професор Зоран Чворовић.

– Занимљиво да до сусрета долази уочи нове рунде бриселских преговора Београда и Приштине када треба да се отвори питање статуса СПЦ на Космету. Малтешки витезови, а и они су римокатолички ред, већ дуго заговарају тезу да се по ватиканском моделу Епархији рашко-призренској обезбеди екстериторијалност у односу на квазидржаву Косово. И не треба искључити могућност да се из Ватикана врши појачан притисак да се прихвати овај модел, без обзира на то што би на тај начин СПЦ индиректно признала косовску државност – коментарише за „Вести“ Чворовић.

Сусрет са највишим представницима НАТО

Осим поменутог митрополита, делегацију СПЦ чинили су владика бачки Иринеј, али и амбасадор Србије у Унеско Дарко Танасковић. Он је од 2002. до 2008 био амбасадор СРЈ при Светој столици и при Малтешком витешком реду, па се отуд може објаснити његово учешће.

Прошле године, када је из кабинета председника Србије потврђено да је Томислав Николић у име државе уручио позив папи Фрањи, отворено је почело да се говори и о томе да је долазак римокатоличког поглавара услов за чланство Србије у ЕУ. Не као формалан, али један од оних који се подразумевају.

– Нико ми конкретно никада није рекао да је долазак папе услов, али то је нешто што се подразумева. Ми морамо да обезбедимо католичким верницима у Србији право да их посети поглавар њихове цркве. Наравно, због историје и геноцида у НДХ ово питање је веома тешко за нас и то је ствар о којој тек треба да се разговара – потврдио је лани у септембру шеф српске дипломатије Ивица Дачић.

Световне власти у Београду су не само спремне већ и прижељкују да угосте високог госта из Ватикана. Уступак који је папа направио излазећи у сусрет молби СПЦ да се пре коначне одлуке спроведу шире консултације о канонизацији Степинца, власти у Београду би могле искористити за уверавање домаће јавности да долазак папе доноси више користи него штете.

Силом светац

Папа је, наводно, српској делегацији предочио да се канонизација Степинца неће обавити док се не испита целокупна његова улога, иако ниједна православна црква формално не може имати утицај на канонизацију римокатоличког свеца.

– Противљење СПЦ Ватикан вешто користи да кроз учешће српских владика у комисији за дијалог са бискупском конференцијом Хрватске о Степинчевој канонизацији наша црква аминује Степинчев светачки ореол – сматра Чворовић.