Срби на окуп! – Аргентина – кад се не мисли за кога гласаш па постанеш друга Украјина

Маурисио Макри и демократија

Макри је изабран за председника Аргентине 23. новембра 2015. Резултат избора је узнемирио многе Аргентинце. Сва предизборна обећања неолиберала Макрија однесе ветар. Животни стандард у Аргентини после економских реформи је постао још гори, а „демократизација“ изродила у ућуткивање.

Када је Кристина Киршнер била председник, аргентинске власти са демонстрантима су разговарале. Данас се на њих пуца гуменим мецима и баца сузавац. Тако су окончане мирне демонстрације против отпуштања у јавном сектору одржане 8. јануара у Ла Плати. А опозициони новинари остају без посла, на пример, чувени новинар Виктор Иго је отпуштен с Радио Континентала.

Макри је био градоначелник Буенос Аиреса, велики је предузетник и богаташ, дипломиац америчког Универзитета Колумбија, син је угледног италијанског бизнисмена, чија је породица подржавала фашистички режим Бенита Мусолинија.

Можда се тиме може објаснити Макријева склоност ауторитарности. Само пет дана као председник, поставио је двојицу судија Врховног суда, без сазивања ванредне седнице парламента, што би било у складу са законом.

И није му то једина незаконита одлука: у председнички секретаријат је убацио америчког држављанина Маркоса Молину Виамонте, по чему се види да је аргентински председник марионета Вашингтона, оруђе увођења стране управе у Аргентину. Следећи корак ће бити рехабилитација политичара дискредитованих за време војне диктатуре.

Неолиберализам се враћа … у Аргентину

Вашингтон се окренуо Макрију када је брачни пар Киршнер од Аргентине направио суверену државу. Киршнери су државу ослободили притиска међународних фондова и отплатили јавни дуг. Последње њихово достигнуће, и кап која је прелила чашу, је национализација нафтне компаније „Јасимјентос петроферос фискалес“. Лаж је да влада Кристине Киршнер није знала шта је економија. Просто није водила економију државе како захтева неолиберализам. И контролисала је резерве Централне банке, за шта је морала да плати.

Привредни раст Аргентине је од 2002. до 2010. године био повећан за 90%. Број сиромашних и крајње сиромашних смањен за две трећине. А данас Аргентина клизи у тоталитаризам и неолиберализам, иако је чари им искусила седамдесетих и осамдесетих година.

Макри тврдолинијашки подржава САД, а левичарске режиме Јужне Америке критикује. Председника Венецуеле Мадура је лицемерно оптужио за политичку репресију. Венецуелански министар спољних послова Делсеј Родригез је узвратио оптужбом да се Аргентина меша у унутрашње ствари Боливарске Републике и подржава насилништво десничарских екстремиста.

Какве је неолибералистичке реформе Макри већ спровео? Укинуо је ограничења за девизне трансакције, тако да је песос пао за 40%, чиме су девалвиране и уштеђевине. Укинуо је извозне царине за пољопривредне производе, а цена хране порасла због скупљег увоза. Најавио је кресање социјалних давања и отпуштање државних службеника – у провинцији Буенос Аирес их је почетком ове године отпуштено чак 12,000.

Када су укинуте државне субвенције за електричну енергију, цена струје је порасла седам пута. Слично ће се десити и са ценама јавног превоза, гаса и бензина.

Маурисио Макри нема већину у парламенту. За сада, може да се ослања само на своје замисли, а не на јаку парламентарну већину. Због чега ће се криза у земљи још више размахати.

Макри тренутно води преговоре са фондовима који су Кристину Киршнер присилили да прогласи технички банкрот Аргентине, која је од 2005. до 2010. године реструктурирала 130 милијарди долара дуга, али је неколико америчких хеџ фондова који су покуповали аргентинске државне обвезнице одбило реструктурирање и поднело захтев за потпуну исплату у износу од 1,5 милијарди долара.

Амерички суд је донео пресуду да Аргентина неће моћи да сервисира реструтурирани дуг, осим ако најпре не намири хеџ фондове. Киршнер је, бојећи се прецедента, одбила да плати, па су водеће рејтинг агенције драстично смањиле инвестициони рејтинг Аргентине.

Како ствари стоје, Аргентина иде ка животу у дуговима. Слично Украјини. Почеће да продаје државну имовину, смањује социјалну сигурност становништва и губи суверенитет. Прогнозе говоре да ће инфлација ове године бити 20-25%. Није јасно како ће влада обуздати инфлацију настави ли пезос и даље да пада.