Сјутра,
неће бити почасних плотуна и војних маршева, ни звука бубњева ни вјетра застава, неће бити ништа и ничега у организацији оних, који су од историје узели само име и њега постепено потискујући туђим језиком у наводном клицању нечему своме. И то је нормално. Никада кукавице нијесу пуцале у славу хероја. Никада издајници нијесу марширали у част родољуба. Никада корумпирани нијесу величали поштене, нити су пролазни слиједили трагове непролазних. Нормално, јер би пуцањем пуцали а маршом погазили себе и сву своју лаж и продају.
Зато, сјутра,
свака петарда, сваки ватромет, свака бакља, све што изазива грмљавину на земљи мора бити у част оних који су сада на небу. Испаљено у славу и част неустрашивих црногорских, брђанских, херцеговачких и других ратника војске Краљевине Црне Горе, који су на Бадње вече прије тачно стотину година, промрзле коже и вреле крви, сиромашни робом и оружјем а богати витештвом, стали на пут моћној аустроугарској армији убица и окупатора. Бранећи на тај начин своју кућу, своја брда и своју браћу у пострадалој и измученој војсци Краљевине Србије. По епском отпору стали су раме уз раме са снагом и историје и митологије, грчког краља Леониде и његових Спартанаца, господара Подунавља српског кнеза Лазара и његових косовских ратника, раме уз раме са бесмртним јунаштвом козачких православних ратника и руских стаљинградских партизана.
Већа је вриједност поштовање према мртвима који су гинули бранећи живот, него послушност живима који живот продају смрти.
Дух Мојковачких Термопила поручује: Ја сам дух Владике Данила и молитва Петра Првог, ја сам визија Његошева и свједочанство Марка Миљанова, ја сам мост између Вучјег дола и Фундине, побједа Граховца и освета Балканских ратова, ја сам сан Николе Првог и ноћна мора окупатора, ја сам крв на зидинама Скадра и пиштољ Гаврила Принципа, ја сам кости страдалих по брдима и на дну Јадрана, ја признајем само ауторитет мача архангела Михаила и круну руског цара, ја сам свака побуна Божића и устанак Васкрса, ја сам насљедник ослободилачког рата против Турске и претеча Тринаестојулског пламена против Хитлера, ја сам претеча одбране од нато агресора, ја сам завјет светих отаца који је ум држао у аду и није очајавао, ја сам ватра отпора нових времена, моја је земља била крвава да би будућност у насљеђе оставио часну.
Мојој Спарти и њеним погинулим и бесмртним очевима и синовима, с љубављу, поштовањем и завјетом.
У сусрет Бадњем дану Љета Господњег 2016.
