Атанасије Јевтић – комесар за премијеров вербални деликт
Реаговање поводом ауторског текста Атанасија Јевтића „Вучићево поповање против небеске Србије“
У свом ауторском тексту епископ Атанасије Јевтић жестоко је извређао премијера Србије, Александра Вучића. Наша уређивачка политика, од почетка па до дана данашњег јесте крајње критички усмерена на све оно што, кроз органе власти, персонификује политику поменутог Вучића.
Никада нисмо штедели речи критике, износили смо доказе који компромитују његове блиске сараднике, чак и терали шегу са њима, излажући их заслуженом подсмеху и планирамо да тако наставимо и у будућности. Међутим, не можемо толерисати овакво вербално дивљање Атанасија Јевтића, познатијег као Таса или Сатанасије.
Овај владика, умировљен на сопствени захтев 1999. године, противно свим канонима и дан данас мешетари по српској цркви, администрира у туђим епархијама (поновићемо, у сопственој је умировљен), игра фудбал, уводи разарајућу екуменистичку јерес у чијој промоцији иде дотле да изврће речи светог Јустина Ћелијског представљајући га готово присталицом овог злоучења, а сада, видимо, Таса се, након вакта свог пријатеља Бориса Тадића поново решио да повлачи полуге световних власти. Нећемо улазити у истинитости тврдњи овог епископа око карактеризације премијера- нама није циљ да бранимо лик и дело Александра Вучића. Не бисмо улазили ни у проблематичну Тасину тврдњу у којој за себе тврди да је српске националности, нити извлачењем појединих неистина желимо да дезавуишемо његово писање.
Наш лични проблем је тај што не можемо дозволити да се црквене структуре на овај начин мешају у послове световне власти, нити желимо да ћутимо на непримерен тон којим се једна крајње проблематична духовна фигура обраћа највишем представнику световне власти наше земље. Одвојеност Цркве и државе су гарантоване Уставом. У данашње време та одредба много више користи цркви него држави и зато је треба држати колико год је то могуће. Међутим, како да избегнемо штетан утицај државе кроз различите облике утицаја на цркву када један црквени великодостојник дозвољава себи да премијера државе назове „неокомунистичким мутантом, скоројевићем и примитивцем“?
Притом, оваква жестока реакција умировљеног епископа није дошла онда када јој је било време- када је Вучић заокруживао државност Републике Косова, већ данас, када својим безопасним изјавама покушава Србима да „прода“ некакво новоевропејство? Знамо из живота да су овакве тешке речи и бурне реакције могуће само међу бившим пријатељима или сарадницима. Изостанак епископове реакције око Косова последица је тога што је он, заједно са премијером, на том случају имао исти циљ. Сетимо се да је Атанасије Јевтић био један од главних егзекутора прве фазе уклањања препрека косовској држави- тиме што је био организатор удаљавања последњег трна у оку шиптарских власти- рашко призренског епископа господина Артемија.
Епископ Артемије, жртва Атанасија и компаније
Ако смо и имали неке сумње око исправности онога што је чинио, ако смо имало веровали у кривицу епископа Артемија, догађаји који су уследили развејали су је као плеву коју развеје ветар. Атанасије, творац крилатице да „свештене каноне можете окачити мачку о реп“, уз помоћ шиптарских власти републике Косова насилно је улонио епископа Артемија са рашко призренске катедре. За епископом је тада пошло безмало две стотине монаха и монахиња у егзил (данас око 240), где се и данас налазе, расејани по целој Србији, а косовско метохијски манастири, од духовних средишта и правих расадника монаштва постали су голе зидине и будући музеји шиптарске републике.
Вучић је само довршио започето. Дакле, овакве „срчане“ испаде епископа Тасе, због премијеровог „вербалног деликта“ а прећуткивање правог злочина у коме је Таса био предрадник заиста вређа интелигенцију и ми узимамо у потпуну заштиту интегритет премијера државе и функције коју он обавља.
Тим пре што примећујемо да, нападајући премијера, Таса побира симпатије тамо где их за људе његовог кова не може и не сме бити- међу обичним народом Србије.
Аутор: Бранислав Тутуш
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
