Скоро ништа те новогодишње вечери у хотелу Сплендид није зрачило хришћанском топлином и скромношћу Витлејемске Пећине Богомладенца Исуса Христа чије се Свето Рођење Приближава. Није било ни пастира, осим ако се не рачуна сами залутали квазипастир, прота Велибор. Анђели нису као у Витлејему Јудејскоме појали – Слава Богу на висини и на земљи мир, међу људима добра воља – осим ако их неко пијан није побркао са Жутим Серхатлићем и Хрватом Тонијем Цетинским. Нигдје није било витлејемске сламе и јасала, већ пуно новопеченог сјаја и злата, са духом мафијшке дон Корлеоновске Сицилије. О скромности да и не причамо. Ни Христа Бога ту наравно није било, да из духовно миљама далеке хришћанске скромности витлејемске сламе, посвједочи нашем „позлаћеном“ каноничару, „врлом“ правнику и новогодишњем проти Велибору, ону јеванђелску поруку Христову: Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемјери, што затварате Царство небеско пред људима; јер ви не улазите нити пуштате да уђу они који би хтјели. … Није могуће да не дођу саблазни, али тешко ономе кроз кога долазе; боље би му било да му се воденички камен објеси о врат и да га баце у море, него да саблазни једног од ових малих…
Видјећемо да ли ће прота Велибор Џомић као и много пута раније, проћи без икакве црквене казне?! Да ли ће канони Цркве важити понекад и за проту Велибора Џомића или ће се опет истопити на одсјају злата са Сицилије и Сплендида? Материјала за црквену одговорност је у изобиљу било и раније, још од давних Требињских дана, али се проти Велибору стално гледало кроз прсте. Вријеме је за чишћење Цркве изнутра. Или ће неко одозго Пилатовски опрати руке… Надамо се да неће, јер ће у супротном и тај неко сам преузети пуну одговорност за најновију јавну бруку среброљубивог, бахатог и нескромног подгоричког проте Велибора Џомића који је нехришћанском прославом новокалендарске нове године у сред Божићног поста, и то у најскупљем и по много чему мафијашком хотелу Сплендид, поново јавно обрукао мантију коју носи.