- Срби на окуп! - http://srbinaokup.info -

У Албанији више од 30.000 Срба – Зоран Влашковић

Павло Јакоја Брајовић - Потребан је српски конзулат у Скадру

Павло Јакоја Брајовић – Потребан је српски конзулат у Скадру

Са Павлом Брајовићем председником српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“  из Скадра у Албанији

Срби у Албанији аутохтон народ.  –  Краљ Зогу укинуо школе на српском језику још 1934. године  а Енвер Хоџа 1967. забранио сваки вид верских активности. – Српска национална мањина у Албанији добила статус националне мањине тек 2006. године. – Још увек без својих школа .-  Срби траже конзулат у Скадру

Крајем задње недеље децембра 2015. године  гост на обележавању 71 године јединог српског листа на Косову и Метохији, “Јединства“ у Косовској Митровици, били су председник  српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ из Скадра у Албанији Павло Јакоја Брајовић и члан Управног одбора овог  удружења Гано Мучменај.

Искористили смо прилику да  разговарамо са председником Брајовићем о данашњем положају Срба у Албанији  и свему ономе, у каквим се друштвено – економским условима  налази српска национална мањина у овој земљи.

-Према подацима српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ у Албанији данас живи 30.000 Срба  који су аутохтон народ у овој земљи. Срби углавном живе у Скадру и око овог града на северозападу Алабније и то  у више од 20 села. Такође, Срби живе у окрузима Тирана, Драч, Либражд, Лежа  и другим деловима централне Албаније. Срби у Албанији дуго, деценијама, нису имали никаква права а нису регистровани ни као национална мањина. Још је краљ Зогу   декретом1934 . године  укинуо на десетине српских школа у Албанији и шест  српских школа у  Скадру а Енвер Хоџа  је у својој диктатури  забранио сваки вид верских активности  1967. године тако да су Срби буквално, као и друге мањине у овој земљи, били принуђени на  дуготрајну асимилацију – прича председник српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ из Скадра Павло Јакоја Брајовић.

Он подсећа, да је ово удржење формирано пре две и по деценије као културна организација  а све у циљу сачувања српског свеукупног  идентитета.

-Након доласка демократије у Алабнији, после смрти Енвера Хоџе 1985. године,  наше удружење је прерасло у једно шире удружење са већим овлашћењима у  раду  и ширењу и заштити срспког идентитета у Албанији.  Са новом демократијом у Албанији  Срби су тек 2006. године добили  статус националне мањине што је је био један велики искорак у добијању елементарних људског права за нас. Албанска влада је 2004. године формирала Државни комитет за мањине у којем је и један представник Срба. Наше удружење помаже држава Србија, Митрополија Црногорско – приморска и држава Црна Гора . Захваљујући тој помоћи ми смо у задњих десет година изшколовали на српском језику  у допунској настави више од 700 наше деце и омладинаца. За сада, још увек,  нема ни основних ни средњих школа на српском језику. На државном универзитету у Тирани постоји катедра за славистику где се изучава српски језик и на коме је тренутно  40 студената  – прецизира Брајовић.

У задњој деценији  удружење “Морача – Розафа“је у Скадру и околини одржало више од 150 разних културних активности као и десетак промоција књига српских писаца. – На тај начин ми чувамо српску културу, духовност, језик, обичаје, традицију, историју и све оно што сачињава српски идентитет.  То је и доказ да се нисмо тотално асимиловали.  У Скадру и околини редовно одржавамо и верске активности а редовно се окупљамо у јединој живој српској саборној  цркви Свете Богородице, из 1869. године, у селу Враке. Албанска власт данас не смета да ми обављамо наше активности као национална мањина али нам не помаже ни у чему  – наводи Брајовић.

Све активности српске националне мањине у Албанији сви раде волунтерски без икаквих примања а Срби очекују да у Скадру буде отворен српски културни центар у коме би неколико људи радило као професионалци са сталним радом.

-Добро би било да Србија у Скадру отвори конзулат због највеће концетрације Срба у овом делу Албаније. Он би нам био од великог значаја за свеукупни рад и афирмацију српске мањине на свим аспектима друштвеног, верског и сваког другог живота и рада  – каже Брајовић.

Српскоцрногорско удружење “Морача – Розафа“ укључено је око одржавања  и заштите српских гробља у Скадру где је  само за ослобођење Скадра 1912. године погинуло више од 8.000 српских војника а  ту је и гробље на коме је сахрањено и 153 српска  војника 1916. године приликом повлачења преко Албаније.

-И поред тога што смо добили статус националне мањине и изашли из периода тоталне асимилације ипак, Срби у Албанији имају још много нерешених проблема као што су :  непостојање српских школа и општег образовања на српском језику, немогућност употребе симбола, непостојање медија на српском језику, административне препреке за  враћање насилно асимилованих српских  имена и презимена, као и топонима  градова и бројних  села, затим непостојање сардање између Албаније и Србије према културно историјској баштини  српског народа у Албанији…. – набраја Брајовић.