У Албанији више од 30.000 Срба – Зоран Влашковић
Са Павлом Брајовићем председником српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ из Скадра у Албанији
Срби у Албанији аутохтон народ. – Краљ Зогу укинуо школе на српском језику још 1934. године а Енвер Хоџа 1967. забранио сваки вид верских активности. – Српска национална мањина у Албанији добила статус националне мањине тек 2006. године. – Још увек без својих школа .- Срби траже конзулат у Скадру
Крајем задње недеље децембра 2015. године гост на обележавању 71 године јединог српског листа на Косову и Метохији, “Јединства“ у Косовској Митровици, били су председник српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ из Скадра у Албанији Павло Јакоја Брајовић и члан Управног одбора овог удружења Гано Мучменај.
Искористили смо прилику да разговарамо са председником Брајовићем о данашњем положају Срба у Албанији и свему ономе, у каквим се друштвено – економским условима налази српска национална мањина у овој земљи.
-Према подацима српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ у Албанији данас живи 30.000 Срба који су аутохтон народ у овој земљи. Срби углавном живе у Скадру и око овог града на северозападу Алабније и то у више од 20 села. Такође, Срби живе у окрузима Тирана, Драч, Либражд, Лежа и другим деловима централне Албаније. Срби у Албанији дуго, деценијама, нису имали никаква права а нису регистровани ни као национална мањина. Још је краљ Зогу декретом1934 . године укинуо на десетине српских школа у Албанији и шест српских школа у Скадру а Енвер Хоџа је у својој диктатури забранио сваки вид верских активности 1967. године тако да су Срби буквално, као и друге мањине у овој земљи, били принуђени на дуготрајну асимилацију – прича председник српско – црногорског удружења “Морача – Розафа“ из Скадра Павло Јакоја Брајовић.
Он подсећа, да је ово удржење формирано пре две и по деценије као културна организација а све у циљу сачувања српског свеукупног идентитета.
-Након доласка демократије у Алабнији, после смрти Енвера Хоџе 1985. године, наше удружење је прерасло у једно шире удружење са већим овлашћењима у раду и ширењу и заштити срспког идентитета у Албанији. Са новом демократијом у Албанији Срби су тек 2006. године добили статус националне мањине што је је био један велики искорак у добијању елементарних људског права за нас. Албанска влада је 2004. године формирала Државни комитет за мањине у којем је и један представник Срба. Наше удружење помаже држава Србија, Митрополија Црногорско – приморска и држава Црна Гора . Захваљујући тој помоћи ми смо у задњих десет година изшколовали на српском језику у допунској настави више од 700 наше деце и омладинаца. За сада, још увек, нема ни основних ни средњих школа на српском језику. На државном универзитету у Тирани постоји катедра за славистику где се изучава српски језик и на коме је тренутно 40 студената – прецизира Брајовић.
У задњој деценији удружење “Морача – Розафа“је у Скадру и околини одржало више од 150 разних културних активности као и десетак промоција књига српских писаца. – На тај начин ми чувамо српску културу, духовност, језик, обичаје, традицију, историју и све оно што сачињава српски идентитет. То је и доказ да се нисмо тотално асимиловали. У Скадру и околини редовно одржавамо и верске активности а редовно се окупљамо у јединој живој српској саборној цркви Свете Богородице, из 1869. године, у селу Враке. Албанска власт данас не смета да ми обављамо наше активности као национална мањина али нам не помаже ни у чему – наводи Брајовић.
Све активности српске националне мањине у Албанији сви раде волунтерски без икаквих примања а Срби очекују да у Скадру буде отворен српски културни центар у коме би неколико људи радило као професионалци са сталним радом.
-Добро би било да Србија у Скадру отвори конзулат због највеће концетрације Срба у овом делу Албаније. Он би нам био од великог значаја за свеукупни рад и афирмацију српске мањине на свим аспектима друштвеног, верског и сваког другог живота и рада – каже Брајовић.
Српскоцрногорско удружење “Морача – Розафа“ укључено је око одржавања и заштите српских гробља у Скадру где је само за ослобођење Скадра 1912. године погинуло више од 8.000 српских војника а ту је и гробље на коме је сахрањено и 153 српска војника 1916. године приликом повлачења преко Албаније.
-И поред тога што смо добили статус националне мањине и изашли из периода тоталне асимилације ипак, Срби у Албанији имају још много нерешених проблема као што су : непостојање српских школа и општег образовања на српском језику, немогућност употребе симбола, непостојање медија на српском језику, административне препреке за враћање насилно асимилованих српских имена и презимена, као и топонима градова и бројних села, затим непостојање сардање између Албаније и Србије према културно историјској баштини српског народа у Албанији…. – набраја Брајовић.