Којим језиком се говори у Србији?

БЕОГРАД – Више од 120.000 грађана Србије као свој матерњи језик наводе “домаћи” језик, “људски” језик, “нишки”, “лалински” језик, показали су подаци најновијег пописа становништва 2011. године.

Чак 128.191 грађанин Србије или 1,78 одсто од укупне популације није желело да се изјасни о свом матерњем језику или су уписивали да говоре “домаћим” језиком, “људским”, “нишким”, “лалинским”, а било је и одговора: билингвиста, полиглота, ћирилица и друго.

За разлику од пописа 2002, када се нико од грађана Србије није изјаснио да говори црногорским језиком, према последњем попису тај језик говори 0,04 одсто, или 2.519 грађана Србије, објављено је у најновијој публикацији “Вероисповест, матерњи језик и национална припадност” Републичког завода за статистику.

Такође, у односу на попис из 2002. године, за 40.000 је повећан број људи који нису верници (атеисти), док је број грађана који пре 11 година нису желели да се изјасне о матерњем језику или су наводили погрешне одговоре био 0,85 одсто.

У Србији се 88,09 одсто становништва, или 6.330.919 људи, изјаснило да им је српски матерњи језик. На другом месту по бројности је мађарски, којим говори 243.146 особа, што је 3,38 одсто од укупног броја становништва Србије, а на трећем је босански језик, којим говори 138.871 особа, или 1,93 одсто.

Према резултатима пописа 2002. године 63.835 грађана је изјавило да им је албански матерњи језик, а 2011. приметан је велики пад (10.040) јер је албанско становништво у општинама Бујановац и Прешево у већини бојкотовало попис као и делимично у Медвеђи.

Према резултатима последњег пописа, више од шест милиона становника Србије је православне вероисповести (84,6 одсто од укупног становништва). Други по бројности су католици, са 350.000 (пет одсто), а трећа по заступљености је исламска вероисповест, са више од 220.000 припадника, или три одсто од укупног броја становника.

Већина припадника етничких заједница има просечну старост изнад 42,2 године, колико износи републички просек. Готово исту просечну старост имају и Срби (42,6), док је просечна старост припадника седам етничких заједница изнад 50 година (Словенци, Немци, Македонци, Власи, Хрвати, Бугари и Југословени).

Пет етничких заједница има просечну старост испод републичког просека, и то: муслимани (38,6), Албанци (38,3), Горанци (35,4), Бошњаци (33,5) и Роми, који једини имају просечну старост испод 30 година (28,3).
Према попису из 2011. у Србији живи 7.186.862 грађанина, што је мање него 2002. године када нас је било 7.498.001 грађанин.