Велика Кнегиња Јелисавета Фјодоровна: свето послушање

Наталија Климова
На дан сећања на небеску покровитељку нашег манастира, Велику Кнегињу Јелисавету Фјодоровну желели бисмо да још једном управивши поглед ка овом бисеру Православља извучемо корисну лекцију за себе. Пут матушке Јелисавете је био поплочан болом и она га је савладала с недокучивом храброшћу. За све православне хришћане она несумњиво представља пример смиреног трпљења, спојеног са храброшћу у Христу. Међутим, посебно је драгоцено њено послушање којим треба да се украси свака жена. Послушање Богу, послушање својим родитељима и несумњиво послушање мужу — ево шта је кнегињи замењивало најдивније драгуље.

Читајући писмо Велике Кнегиње Јелисавете Фјодоровне упућене њеном оцу војводи Хесенском Лудовику IV, датираном 1891. годином, можемо да видимо како мудро му саопштава своју одлуку да пређе у Православље. Већ у браку, потпуно послушна свом вољеном супругу, Јелисавета Фјодоровна саопштава оцу о томе да од сада и веру дели са својим мужем, кнезом Сергијем. Али како то чини! Редови написани њеном руком говоре о задивљујућој кротости и повиновању оцу, о љубави с којом моли за очев благослов, а истовремено о одлучности да постане павославна хришћанка. Заиста, њен живот и њено свето послушање треба да постану пример за сваку савремену жену. Ево овог писма, тако дирљивог и тако поучног за нас…

„…А сад драги Папа, желим да Вам кажем нешто и преклињем Вас да дате свој благослов. Морали сте приметити колико дубок свештени страх осећам према овдашњој религији, а откако сте били овде последњи пут пре више од годину и по дана, све време сам размишљала и читала, и молила сам се Богу да ми укаже прави пут, па сам дошла до закључка да само у овој религији могу наћи сву праву и снажну веру у Бога коју човек треба да има како би био добар хришћанин. Било би грех остати као што сам ја сад — припадати једној Цркви по форми и за спољашњи свет, а у себи се молити и веровати као мој муж. Не можете да замислите колико је био добар, никад није покушавао да ме примора било каквим средствима, препуштајући све у потпуности само мојој савести. Он зна колико је то озбиљан корак и да треба да будем потпуно сигурна пре него што се на њега одлучим. То бих учинила чак и пре, само ме је мучило то што Вам тиме причињавам бол и што ме многи рођаци неће схватити.

Али зар не схватате, драги мој Папа? Тако ме добро познајете! Морате видети да сам се на овај корак одлучила само због дубоке вере и зато што осећам да пред Бога треба да станем чистог и верујућег срца. Било би једноставно да остане као што јесте, али како би то било лицемерно, како би било лажно и како могу да лажем свима претварајући се да сам протестанткиња у свим спољашњим обредима кад моја душа у потпуности припада овдашњој религији?!

Размишљала сам дубоко о свему томе, живећи у овој земљи већ преко шест година и знајући да сам пронашла религију. Толико силно желим да се причестим за Васкрс Светим Тајнама заједно са својим мужем. Можда ће Вам то изгледати изненада, али сам о томе размишљала толико дуго и сад напокон, не могу више то да одлажем. Савест ми то не дозвољава. Молим, молим да кад добијете ове редове опростите Вашој кћери уколико Вам она причињава бол. Али зар вера у Бога и религија нису једна од главних утеха у овом свету? Молим Вас, упутите ми телеграмом само једнан редак кад добијете ово писмо. Нека Вас Господ благослови. То ће бити таква утеха за мене зато што знам да ће бити много непријатних момената, јер нико неће схватити овај корак. Молим само за мало нежно писмо.

Сад ћу написати Баки и сестрама, а затим ћу кад добијем одговор од њих, рећи то Михен — плашим се да ће се она много секирати, али бих желела да за то сазна што пре како бих јој причинила што мање бола, зато што ће касније вероватно кренути разни разговори. Зато ми одговорите што пре, драги Папа…

Покажите ово писмо Ернију и Аликс, молим Вас да им га дате. Ја ћу обома написати неколико редова. Молим Вас, не говорите никоме у Дармштату док Вам на напишем, кад Михен буде већ знала.“

Децо, слушајте своје родитеље у Господу, јер је ово праведно (Еф. 6: 1).

Жене, покоравајте се својим мужевима као Господу. Јер муж је глава жени као што је и Христос глава Цркви, и Он је Спаситељ тела. Но као што се Црква покорава Христу, тако и жене у свему својим мужевима (Еф. 5: 22–24).

Ове поуке из посланице апостола Павла Јелисавета Фјодоровна је испунила у потпуности показујући приер женске лепоте према којој треба да тежи свака православна хришћанка…

У чланку је коришћен материјал из књиге Љ.Милер „Света мученица

Руска велика кнегиња Јелисавета Фјодоровна“.

Превод са руског: Марина Тодић