Црквени брак без грађанског тек после промене Устава

БЕОГРАД – Будући брачни парови могли би да склопе пуноважан црквени брак без претходно обављеног грађанског венчања тек за две године, када се очекује промена Устава који сада изричито предвиђа да се брак може закључити само пред надлежним државним органом.

Нацртом Грађанског законика (ГЗ) који је на јавној расправи, црквени брак, односно брак других верских заједница, који је закључен пред верским старешином је предвиђен као пуноважан и изједначен са грађанским склапањем брака пред матичарем.

Међутим, за то је потребна промена Устава.

Према Акционом плану за преговарачко поглавље 23, промена Устава је предвиђена за последњи квартал 2017. године, а у њему би могла да се нађе и та могућност.

Члан Комисије за израду Нацрта ГЗ Олга Цвејић Јанчић рекла је Тањугу да Комисија сматра да би се изједначавањем верске и цивилне форме брака промовисало право верника да се поштује брак склопљен пред органом цркве или верске заједнице којој припадају.

На тај начин, како је навела, они не би имали обавезу да склапају и цивилни брак, који је по садашњем праву једина призната форма брака.

„Уколико би дошло до промене Устава и ако би то Устав дозволио, било би довољно склапање само једног брака – цивилног или верског, јер сада је црквени брак ствар слободног избора будућих супружника, али без правног дејства“, укалаза је Цвејић Јанчић.

У случају склапања верске форме брака, верски старешина пред којим је брак склопљен био би дужан да у врло кратком року, достави матичару исправе о закљученом браку потписане од стране супружника, сведока и верског представника, додала је она.

Међутим, на материјалне услове за пуноважност брака склопљеног у верској форми као и на последице брака које се тичу права и обавезе супружника би се примењивало искључиво породично, а не верско право.

„Верско право би било релевантно само за форму склапања брака“, навела је Цвејић Јанчић.

У случају да дође до жеље за разводом верског брака, то питање би се такође решавало по грађанским законима.

„Престанак брака, права и обавезе које из тога произилазе, поништај брака и сва остала питања би била регулисана искључиво грађанским законом, односно не би се примењивало црквено право“, указала је Цвејић Јанчић.