Св. Козма Етолски: Поуке о браку и пророчанства

…Чуј ме, чедо. Када хоћеш да се ожениш, тражи прво жену да није од твога рода, јер то забрањује црквени закон. Друго, нека има страх Божји у души. И треће, нека је украшена стидом. Узео си жену сироту, узео си робињу. Узео ли си богату, ти си постао роб, узео си штап за главу своју… И да чувате недељу и празнике са благородношћу, као Хришћани. Није Бог дао жену за блуд, него за рађање деце. И да не спавате на једној постељи недељом и празницима, јер нас ђаво гурне у искушење. А ти, човече, да бежиш од туђе жене као од змије. И не само од туђе, него и од своје када је време. Ако твоја жена има оно што је уобичајено за жене или је затруднела, треба да се чуваш, или ако је родила и није испунила четрдесет дана, није се очистила.

Благословени брак и проклети брак

Господ се, браћо моја, родио од жене, да би жену благословио, јер је жена и примила прво проклетство у рају, вргнула свет и одвела га у геену, али је опет жена родила и Христа и примила благослов.

Христос се родио од жене верене, како би благословио брак, јер веривање је почетак брака, а теби је показао пример како прстен који прво даје човек жени треба да је златан и да има да га стави на свој прст жена чиста као то злато. Е, онда, жено, твоје је да га примиш и ставиш на свој прст и да више волиш да изгубиш живот пре него да погазиш част мужа свога. Тако и ти, жено, шаљеш своме човеку један сребрни прстен да му тиме јавиш: „Ако си ти, човече, јак као сребро, онда прими и стави овај прстен на свој прст и буди готов да положиш и живот и главу за своју жену.“ То је смисао веривања. Радујте се и веселите, брачници, по хиљаду пута за бројна добра која вам сведобри Бог даде. Он вам даде и благословени брак. А плачите због нечастивих и безверних, јер уз све зло које имају, имају и презрени брак.

Какав треба да буде благословени, хришћански брак, а како изгледа презрени, односно проклети, није моје да знам и учим. Моје је да знам своје монашко да бих се спасао. Недолично је да калуђер поучава о браку. Али, опет, и од недоличног извлачимо добит. Оно што бих ја да ти кажем, дете моје, требало је да ти кажу твоји отац и мати. Али пошто ни они не знају да ти то кажу, ја ћу ти дати тек наговештај, а ти даље тражи сам да сазнаш остатак.

Чуј ме, чедо. Када хоћеш да се ожениш, тражи прво жену да није од твога рода, јер то забрањује црквени закон. Друго, нека има страх Божји у души. И треће, нека је украшена стидом. Узео си жену сироту, узео си робињу. Узео ли си богату, ти си постао роб, узео си штап за главу своју. Прво вам је да се исповедите и венчате у цркви.

А како треба да се венчате? Нека свештеник узме кума, женика, невесту и неколико људи да одслужи Литургију, нека стави венце, два прстена и две свеће. Нека оду у цркву. Нека стави човека здесна, а жену слева, уђе у олтар да запали две свеће и окачи венце пред Часну Трпезу, да стави на њу два прстена тако да један гледа унутра, а други напоље, јер показује да када се заручник окреће и гледа заручницу, окреће лице са друге стране. Тако и заручница са жеником5. И када заврши Литургију, нека свештеник узме налоњ, стави на њега свето Еванђеље, прстење и венце и да стави женика и невесту једно крај другог. И нека узме кадионицу и две упаљене свеће да окади женика крстообразно три пута.

Кадионица означава Владичицу, Богородицу. Угаљ је у тамјану а не изгара. Тако је и Владичица Богородица примила Христа и није сагорела, него се и просветила. Тамјан означава Свесвети Дух, поклопац на кадионици покров Светога Духа, три ланца Свету Тројицу, звончићи учење Светих Апостола. И тако кади свештеник женика и поучава га говорећи му: „Ја се овоме клањам, а ти ако желиш и ако си православни Хришћанин, клањај се и ти.“ Тако се и свештеник и женик сагињу и клањају. То означава кадионица.

И пита свештеник женика: „Хоћеш ли Марију за жену?“ А ако он каже: „Хоћу“, даје му свећу. Тако пита и невесту: „Хоћеш ли ти, Марија, Јована за мужа?“ Ако га хоће, она не говори, него само климне главом, а ако не и ако се то збива без њене воље, она каже: „Нећу га.“ И ако каже да га неће, свештеник не сме да их венча, иначе ће погинути. А ако је по обостраној жељи, е, онда нека их венча. После венчања нека их причести Светим Тајнама. Ако имају неку забрану, нека их причести из општег путира. Онда их узме појући и када их доведе кући, свештеник се моли, благосиља трпезу и одлази.

Када прођу три дана, онда да се спојите. И да чувате недељу и празнике са благородношћу, као Хришћани. Није Бог дао жену за блуд, него за рађање деце. И да не спавате на једној постељи недељом и празницима, јер нас ђаво гурне у искушење. А ти, човече, да бежиш од туђе жене као од змије. И не само од туђе, него и од своје када је време. Ако твоја жена има оно што је уобичајено за жене или је затруднела, треба да се чуваш, или ако је родила и није испунила четрдесет дана, није се очистила. А ако хоћеш да се спојиш са својом женом, узми пример: питај ратара да видиш колико пута годишње сеје њиву. Једном, па је остави како је, па онда жање. А после опет, када хоће, поново сеје. Тако и ти, брате мој. Спојио си се са женом својом, занела је? Иди док не роди, док не испуни четрдесет дана и очисти се, а онда још сеј. И тако направи четрдесеторо, педесеторо деце. Хтео сам да ти кажем једну реч, али је постидно, па ћете ме осудити. Зар не видите животиње како се спајају док женка не зачне и спајају се поново тек када роди? А ми људи не стидимо се да будемо гори и од животиња. А, шта, ти ни то не можеш, тешко ти је? Учини друго. Смири се и реци да си недостојан, грешан и гори од животиња. Осуди себе самога и тако ће се Бог смиловати да те спасе. А да чиниш грех, да се хвалишеш, да говориш да си свет, може ли то бити? Саветујем вас као своју духовну децу. Рекох вам да је неумесно да вам ја то говорим, али шта опет да чиним? Гледајући свој род у каквом се стању налази, забринух се и рекох вам ово да бар неке користи имате.

И нека муж буде као цар, а жена као везир, односно муж као глава, а жена као тело, јер тада Бог благосиља мужа и жену и њихову децу и ништа се за вас не хвата, ни магије, ни чарања, ништа. Тако ћете и овде добро проживети и отићи и у рај да се у векове радујете. А власт да се растављате немате и једино вас смрт и блуд могу раздвојити.

А ако ли се догоди да жена падне са другим или муж са другом женом, дужни су да оду архијереју да их растави. Али и онај о кога се жена огрешила, а он се не растави од ње, има плату за своју душу. Зар постоји начин да се твоја жена курва са другим, а ти да јој опростиш? Постоји. И шта је то? Ти, дете моје, одеш у туђину, у њиву, а жена ти падне са другим. Дођеш кући. И шта треба да ради твоја жена? Треба да узме секиру и даску, да ти учини метанију и каже: „Узми ову секиру и даску и учини ми милост. Стави ме на ово и исецкај ме у комаде, баци ме псима да ме поједу, кад нисам достојна да ти гледам лице, јер погазих част твоју и од Христове кћери постадох кћи ђаволова.“ И шта кажеш, дете, кида ти се срце да је убијеш и хоћеш да јој опростиш? Ја верујем да ћеш рећи: „Нека ти је просто, али да не чиниш то други пут.“ А када да се растанеш од ње? Када дођеш из туђине и сазнаш за зло од свога суседа, онда из нужде хиташ да се раставиш од ње. Тако ће и Господ сутра о Другом Доласку, ако нас нађе неисповеђене, непокајане, неисправљене, морати да нас пошаље у пакао. А ако ли нас затекне покајане, сажалиће нам се и увести нас у рај да се у векове радујемо.

А проклет је брак у ком се узме жена од свога рода, што закон забрањује, или се удари у бубњеве и дипле, игру и песму, шенлучење, кићење и друге ђавоље работе. Онда је брак проклет, рађају се деца слепа, нема, глува, кљаста, несрећна, месечаре и док их гледате, родитељи, срце вам се кида, Бог вам узима живот пре времена и уводи вас у пакао. И немојте да правите свадбу недељом, него у неки други дан у седмици. Није да то закон забрањује, али због беспоретка који влада, а још уз то недостајете и са Литургије. А Литургија треба да буде посебна за женика и невесту.

ПРОРОЧАНСТВА[1]

1.            Ово ће једнога дана постати ромејско и благо ономе ко у томе краљевству буде живео. (Ово је имао обичај да говори на разним местима поробљене Грчке која су после тога ослобођена.)

2.            Благословена горо, колике ћеш душа нејачи спасити када дођу тешке године! (Ово пророчанство изговорио је у Сиатисти и на другим местима, обраћајући се брдима која су у годинама грчког устанка постала прибежишта женама и деци).

3.            Благо вама који се нађете овде у високим брдима, јер она ће вас сачувати од многих страхота. Слушаћете и нећете видети опасност. Трпећете три сата или три дана. (Изговорено у области Сиатисте).

4.            Жељено ће се догодити у трећем нараштају. Видеће га ваши унуци. (Речено у Химарасу. Ово велико пророчанство Светога које је потхрањивало слатку наду поробљенога Рода доживело је чудесно остварење, јер су године ослобођења Рода пале заиста у треће поколење од времена када је Свети пророковао, рачуна ли се, како је обичај, за сваки нараштај по 25 година.)

5.            Доћи ће време када ће вам непријатељи узети и пепео са огњишта, али ви не мењајте веру своју, како то други буду чинили. (У Сиатисти.)

6.            Жалим вас због ваше гордости. Нога моја овде више крочити неће. И ако се не оканете тога што чините, самовоље и грабежљивости, пропашћете. На ону куку где вам висе сабље доћи ће дан када ће цигани окачити своје инструменте. (Изговорено у селу Свети Донат.)

7.            Доћи ће црвене капе, па онда Енглези на 54 године, а после ће постати ромејско. (Црвеним капама називају се француски војници од Наполеоновог времена. Ово пророчанство чудесно се испунило, јер су се после Венета на Ептанису ситуирали Французи, а после њих дошли су Енглези, чији је боравак потрајао 54 године, колико је Свети и пророковао. Године 1810. Енглези су, осим Керкире која се 1815. предала Кембелу, практично окупирали Ептанис и 1864. предали га Грчкој). (Изговорено у Кефалонији о ослобођењу Ептаниса.)

8.            Граница ромејског биће Вовуса (река Аоос). (Изговорено у Палеа Арти).

9.            Оданде ће доћи ромејско. (Ово пророчанство Свети је изговорио у Превези, показујући на део копнене Грчке, откуда би требало да дође ослободилачка војска. Пророштво се обистинило 1912).

10.          Још је много мука. Сетите се мојих речи: молите се, радите и добро трпите. Док се не затвори овај процеп у платану, ваше село биће поробљено и унесрећено. (Изговорено у Царапланасу, данашњем епирском Василиону. Процеп у платану затворио се 1912, када је Епир ослобођен).

11.          „Када ће доћи жељено?“, питали су Светога у Царапланасу епирском. „Када се ови овде испреплету“, одговорио је Свети указујући на два дрвцета. (Дрвеће је порасло, разрасло се и преплело 1912).

12.          Жељено ће доћи када се стекну две Пасхалије.

(Заиста, 1912. празници Благовести и Пасхе пали су у исти дан).

13.          Када се затвори дрво и унутра затвори клин, доћи

ће жељено. Збиће се неки знак и немојте се уплашити. Идите пред смирај сунца у она брда (Омалије и Меропе), где ће се многе душе избавити. Са собом не узимајте ништа, само душе своје да спасете. И зло неће потрајати дуже од двадесет четири сата.

14.          Равничарска села биће разорена, док ће у подножју Кисавоса заспати робови, а пробудиће се слободни.(Речено у Лариси.)

15.          Ако се овај чемпрес осуши од врха, Грчка ће се ослободити; ако се осуши одоле, неће се ослободити. (Речено у Зеленици /Прасиа/ у Евританији.)

16.          Тешко ће доћи. (Мисли на жељено.)

17.          Када видите флоту у Белом Мору, доћи ће жељено.

18.          Када видите флоту у грчким водама, тада ће доћи.

19.          Када видите велику лађу у грчким водама, решиће се питање Града.

20.          Доћи ће изненада. Да имате џак са брашном окачен крај врата. Он ће вам сметати док будете бежали. Немојте га оставити. Узмите га са собом да вам деца имају шта да једу.

21.          У Авлону ће бити разарања. Доћи ће војске и ослободити место.

22.          У Букорме много ће се крви пролити.

23.          Када чујете да је почео рат, близу је.

24.          Сва села близу пута много ће пострадати.

25.          Дрополис ће пострадати, јер је на голети.

26.          Дрополис ће бити пун војске.

27.          Пропашће летина из плодног Дрополиса и – мајчице моја! – много крви има да се пролије.

28.          Урвине и крш биће пуни избеглица.

29.          У селима Пепелиса безразложно ћете се бојати. Ништа вам неће бити. Само ћете плакати за својом децом што ће бити на путу.

30.          Антихристи ће отићи, али ће поново доћи. Онда ћете их гонити до Кокини Миља.

31.          Доћи ће када дођу два лета и две Пасхалије заједно.

32.          Доћи ће страна војска, вероваће у Христа, језик знати неће…

33.          Доћи ће једном и страна армија која ће веровати у Христа. Али ви је нећете знати.

34.          Са једнима ћете заспати и са другима осванути.

35.          Видећете по три фамилије у једној кући.

36.          Отићи ћете да живите другде, а други ће доћи да живе код вас.

37.          Видећете четрдесет коња да их везују о један колац.

38.          Многи ће умирати од глади.

39.          Богаташи ће осиромашити, а сиромашни ће умирати.

40.          Прегршт злата – прегршт брашна.

41.          Доћи ће време када ће се Ромеји јести између себе. Ја препоручујем једномислије и љубав.

42.          Видећете и редовну војску, видећете и партизанску. Од њих ћете много страдати.

43.          Тражиће вам пушке. Имајте их при себи. Једну дајте, а другу задржите. Једна пушка спасиће 100 душа.

44.          Доћи ће време када ће светом управљати глуво и немо. (Мисли на машине.)

45.          Узрок општега рата биће из Далмације.

46.          Узрок општега рата доћи ће из Далмације. Прво ће се распасти Аустрија, а онда Турска.

47.          Пропаст ће доћи од једнога ћелавца. (У албанском рукопису стоји: „Пропаст ће доћи од слепца и ћелавца“.)

48.          Покушаће да то реше пером, али неће моћи. Деведесет девет пута ратом и једном пером.

49.          Ако се нађу три силе да се усагласе, ништа вам се неће догодити.

50.          Ако се ствар реши ратом, многе ћете пошасти претрпети. У три земље једна ће остати…

51.          Доћи ће време када нећете слушати (сазнавати) ништа.

52.          Што год вам затраже, дајте им. Само душе да избавите.

53.          Буду ли налазили сребро на путу, неће се сагињати да га подигну. Али за једно зрно пшенице убијаће се ко ће га први узети.

54.          Зло ће вам доћи од учених.

55.          Или три дана, или три месеца, или три године ће потрајати.

56.          Доћи ће време кад неће постојати овај склад као данас између народа и клира.

57.          Клирици ће постати најгори и најнечастивији од свих.

58.          У Граду ће потећи крв у којој ће трогодишње теле пливати.

59.          Благо ономе ко буде живео после општега рата. Јешће сребрном кашиком…

60.          После општег рата живеће вук са јагњетом.

61.          Доћи ће прво једно лажиромејско. Не верујте му. Вратиће се назад.

62.          Скупиће се флота у Скаломи (Агии Саранда) и доћи ће црвени мундири да ратују за вас.

63.          Турци ће отићи, али ће се вратити и стићи до Ексамиља. На крају ће их отерати у Кокини Миља. („Кокини Миља“ – место које је машта поробљених Грка смештала у дубине Мале Азије. Тамо је требало да грчка војска протера Турке. Мало је требало да се ово пророчанство приближи стварности, када је 1921. године грчка армија приликом проласка кроз малу Азију стигла до пред Анкару. Тада је владао општи утисак да је близу испуњење тога пророчанства. Али авај! Раздор који, по речима народног песника, држи скиптар осујетио је и ове наде).

64.          Толико ће се тога догодити, да ће мајке од страха рађати пре времена.

65.          Стоке неће остати; појешће је. Једите и ви заједно са њима. У Дзумерки ћете добити семе.

66.          Велике куће немојте да правите. Да правите сенице, да вам не улазе унутра.

67.          Наметнуће вам велик и несношљив данак, али неће успети.

68.          Ставиће вам намет на живину и прозоре.

69.          Тражиће вам да вам узму и војнике. Али неће успети.

70.          Турци ће сазнати тајну три дана пре Хришћана.

71.          Када чујете да је рат кренуо одоздо, тада ће близу бити.

72.          Ако рат крене одоздо, мало ћете страдати: ако крене одозго, пропашћете.

73.          Крш и урвине биће пуни народа.

74.          Доћи ће изненада; или вочића на њиви, или коња на гумну.

75.          Жалосно је да вам то кажем; данас, сутра трпећемо жеђ и толику глад да ћемо давати хиљаде дуката, а да не нађемо мало хлеба.

76.          После рата људи ће јурити пола сата по друму да нађу човека и збратиме се са њим.

77.          Винову лозу не садите, јер ће пропасти као она у Дриионпољу.

78.          Настаће једно папирно царство, које ће имати велику будућност на Истоку. (Овим се врло успешно карактеришу новије бирократске државе).

79.          Свет ће толико осиромашити, да ће се опасивати виновим ластаром.

80.          Узрок ће доћи од Делиата.

81.          Француска ће ослободити многа грчка места, а исто тако и Италијани.

82.          Француска ће ослободити Грчку, а Епир Италија.

83.          Кроз три уска пролаза, Крас, Крапси и Музина, проћи ће много војске за Град. Добро је да нејач оде у брда. Питаће вас је ли Град далеко. Ви им не говорите истину, јер ће вас злостављати. Та војска неће стићи до града, на пола пута сазнаће да се рат завршио.

84.          Доћи ће време када ће ђаво кружити својом тиквом. (Необично пророчанство. Да ли се може бити ради о вештачким сателитима који се као тикве окрећу у свемиру и фасцинирају оне који обоготворују науку? Овим не желимо да потценимо вредност научних открића, него да укоримо ароганцију савременог света који би да на место Истинитога Бога стави идоле проналазака. У поређењу са огромним сферама које је створила и отпустила свесилност Божја да круже бескрајним свемиром, шта су вештачки сателити којима се свет толико диви, ако не мајушне и крхке тикве?)

85.          Гледаћете где једни иду горе, а други горе.

86.          Слобода ће доћи одоздо одакле се излива река.

87.          Одозго и од пристана пропаст не очекујте.

88.          Један хлеб ће да се изгуби упола, а један цео.

89.          Доћи ће време када ће једна жена да преслицом из

гони по десет Турака.

90.          Папу да проклињете, јер он ће бити виновник.

91.          Пропаст на месту биће по имену једнога официра… (нечитко).

92.          Многа села ће пропасти, три земље постаће једна.

93.          Да имате троја врата; ако вам се ухвате за једна, да побегнете на друга.

94.          Иза једних врата да се ко сакрије, спасен је. Биће на брзину.

95.          Молите се да буде дан, а не ноћ, лето, а не зима.

96.          Људи ће осиромашити, јер неће имати љубави према дрвећу.

97.          Људи ће постати голи, јер ће се улењити.

98.          Са висине, од луке доћи ће покора.

99.          Много ће вам дати. Тражиће вам да га узму натраг, али неће моћи.

100.Ви ћете спасити друге, а други вас.

101.Побећи ћете од левих брда, здесна не. Не бојте се пећина.

102.Доћи ће изненада. Коњи ће остати везани на својим пословима, а ви ћете побећи.

103.Биће осми век када се ово буде догодило.

104.Да се сакријете или близу врата или близу чардака, ако буде било на брзину и у хитњи.

105.Много ће се тога догодити. Државе ће постати као страћаре.

106.Доћи ће време да ће изаћи проклети демон из своје рупе.

107.Доћи ће једном и један лажни пророк. Не верујте му и не радујте му се. Опет ће отићи и неће се вратити.

108.Доћи ће време да ће се Хришћани подићи један на другог.

109.Да имате крст на челу, да вас познају да сте Хришћани.

110.Неће стићи војска у Град, на пола пута стићи ће вест да је стигло жељено.

111.Иди и на путу ћеш бити награђен. (Речено у Дервистани о некоме ко се подсмевао Светом. Тај је мало касније рањен на путу од неког непријатеља).

112.Реци оним идолима да не долазе овамо, него да се врате назад. (Док је Свети поучавао у Асосу кефалонијском, прекинуо је у неком часу своју проповед и послао једнога слушаоца у дом локалног управитеља рекавши му ове речи. Овај отиде и нађе четири госпође аристократкиње недолично обучене „по тадашњој венецијанској моди раздрљених груди“, које су се спремиле да дођу и прате Светитељеву проповед).

113.Градите велелепне куће, а нећете живети у њима.

(Рекао је ове речи Свети у Асосу кефалонијском, док је прилазио једној новосаграђеној кући. Убрзо су помрли сви власници, изузев једне монахиње).

114.Ово дете ће напредовати, владаће Грчком и прославиће се. (Речено о Јоанису Колетису).

115.Постаћеш велик човек, завладаћеш целом Арванитијом, потчинићеш Превезу, Гаргу, Сули, Делвино, Гардики и саму област Курт паше. Оставићеш велико име у васељени. И у Град ћеш ићи, али црвене браде. То је воља Божје Промисли. Али сећај се за све време власти своје да волиш и штитиш Хришћане, ако хоћеш да власт остане твојим наследницима. (Речено у Тепеленију о Али паши. Осим тога, свети Козма у Делвинакију, где није имао добар пријем код становништва, пророковао је и рођење Али паше, рекавши да ће се родити звер која ће заратити на њих. И не само за Али иашу, него је и за друге личности пророковао свети Козма. Тако, када је у Кефалонији сусрео времешног јеромонаха Г. Кладаса, архијерејског епитропа, обратио му се као архиепископу. Заиста, након неколико година овај је постао архиепископ. У Кефалонији је изговорио и једно пророчанство Антонију Гендилинису, који је својом лађом превезао Светога у Асос. Када се капетан брода исповедио Светоме, сакривши од њега да је присвојио фесове на рачун свога колеге, који је претрпео бродолом и удавио се у Црном Мору, Свети је својом пророчком силом, на чуђење свих који су слушали, подсетио капетана на тај догађај и наложио му да пошаље новац у вредности фесова рођацима настрадалога или, ако овај нема сродника, да га пошаље смирнском владици да га он раздели сиротињи. Другом приликом, опет, Свети је, проповедајући у храму Свих Светих у манастиру у Пруси, чим је угледао неког незнанца који је убио једног монаха, сместа га провидео као злочинца, те је и тај, опхрван божанском силом Светитељевом, исповедио свој злочин).

116.Изаћи ће из школе ствари које ум ваш не може да замисли.

117.Видећете у пољу кола без коња да јуре брже од зеца. (Речено у Вулиаратама крај Дрополиса).

118.Доћи ће време да ће се место опасати једним концем. (Речено у Асосу кефалонијском).

119.Доћи ће време да ће људи разговарати са једног удаљеног места на друго, као да су у суседним собама, као, на пример, из Града са Русијом.

120.Доћи ће време да ће људи летети по небу као црне птице и бацати ватру по свету. Који буду онда живели, трчаће у гробове и викати: „Изађите, мртви, да уђемо ми живи.“

121.Зло ће доћи до Крста (Ставрос) и неће моћи да се спусти. Не бојте се. Немојте отићи од својих кућа. (Речено у области Полинерија код Гревене. Заиста, 1940. Италијани су стигли до места Ставрос, како је Свети прорекао, и ту се зауставили).

122.Када падне грана (на коју је закачен Крст), биће велико зло, које ће доћи са места где грана покаже. А када дрво падне, збиће се једно још веће зло. (Изговорено у селу Цираки, данашњем Светом Козми, крај Гревене. Заиста, 1940. године пали су грана и Крст према Албанији, одакле су напали Италијани, а 1947. и дрво, када је крај потпуно разорен од башибозука).

Напомене

1 Истраживање у циљу проналажења, по синаксарима, књигама и часописима, расутих пророчких слова светога Козме обавио је богослов г. Никола Сотиропулос који је пореклом из Апокура, места из краја у којем се Свети родио. Налазимо да је ова збирка пророчанства Светога најпотпунија међу досад објављеним. Не искључује се, ипак, могућност да у будућности на светлост дана изађу и нова пророчанства. Ваља запазити да је одјек пророчких слова, и, уопште, учења и деловања овога великог апостола Православља допро и до ушију житеља и других православних балканских земаља, јер светост се не своди на уске границе једне нације, већ пробија државне међе и досеже свуда. Козма није само грчки светитељ, него и светац Балканскога полуострва, и још општије, целог православног света.

Извор: Српско – Руско удружење православна породица