Анатолиј Лисицин: Борба против ревизије историје

Анатолиј Иванович Лисицин, сенатор руске Думе и потпредседник комисије за обележавање Првог светског рата у Русији, заслужан је за обнављање руског војног гробља у Србији, али и многе друге културне пројекте између две земље. За наш лист, Лисицин говори о спречавању покушаја ревизије Великог рата, учешћу Србије и Русије, као и тренутној ситуацији на Криму.

Ваш долазак у Србију је био случајан?

Да, ја сам у Србију дошао из других разлога, код пријатеља Милана Раденковића, са којим често идем у лов, па сам за време посете посетио и гробље руских војника и приметио да је за разлику од француског гробља запуштено. Осетио сам велику нелагоду и никако нисам желео да то остане тако, па сам се активирао да се гробље обнови. Било је много покушаја и обећања од различитих људи да ће гробље бити обновљено, међутим никада то нису учинили. Ипак, знао сам да је то велики посао па сам одмах контактирао Сергеја Лаврова, министра спољних послова Русије, који је подржао идеју, па смо започели један велики и успешан посао, уз подршку Јединствене Русије.

Како вам се допада Србија?

Осећам се веома пријатно. Ми смо веома близак народ, словенски, стекао сам доста пријатеља и сарадника и о Србији мислим само најбоље. Недавно сам чуо један коментар од пријатеља са којим се у потпуности слажем, а који је рекао да Русија није била довољно јака да заштити Србију 1999. године. Да се то данас дешава, Русија би стала уз Србију. Много ми се допада однос српског народа према Русији, који је веома пријатељски, што заправо и говори о великом пријатељству.

Кустурица и Лисицин у Андрићграду

Потпредседник сте комисије за обележавање годишњице Првог светског рата?

Пошто је Русија изашла из рата у марту 1918. године, због револуције, постоји много неисписаних страница у Руској историји. Ја сам то стално истицао и потрудили смо се да истину о руском учешћу у рату прикажемо свима. Самим тим, Србија, као наш савезник, заузима посебно место, када говоримо о Великом рату, јер данас многи покушавају да изврше ревизију историје, односно да Сарајевски атентат прикажу као узрок Великог рата, док многи Русију, која је имала велике жртве ни не спомињу приликом прича о Првом светском рату. Ја не могу да дозволим да се многи детаљи забораве, па је врло битно да сарађујемо на том пољу. Код нас се тај рат годинама није помињао, скоро читав један век, па сам прилично активирао , а пошто у Србији постоји много руских некропола, јер је Руска војска активно учествовала у свим биткама у Србији, трудим се, испред своје земље, да све некрополе средимо, како би тим великим војницима могао бар неко цвеће да однесе на гроб.

Зашто је Русија заборављена када говоримо о том периоду?

Зато што није учествовала у завршетку рата, али треба подсетити на више од милион жртава руске војске, као и на велико савезништво са Србијом у том периоду. Нажалост, због комунизма, те жртве и та борба су пале у заборав, тако да је годишњица прилика да се историја поново проучи и покаже.

Каква је ситуација на Криму и да ли се уопште Крим може поистоветити са Косовом?

Крим је некада био руски, али га је Хрушчов припојио Украјини педесетих година прошлог века. Неки говоре да га је поклонио, постоји и прича да је то сиромашни део којег је хтео да пребаци како би се Кијев бринуо о њему. Тамо већину становништва чине Руси, који су се демократски, заједно са Украјином одвојили након распада СССР. Данас, када су демократским путем и референдумом пожелели да буду део Русије, то је остварено, тако да је то воља грађана Крима.

Извор: Магазин рестарт