У Вуковару је службени језик СРПСКИ – ХРВАТСКИ ИЗУМИРЕ!
– Седиште у избеглиштву –
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Република Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com –
Бр. 1591/13 – 17. II 2013.
С А О П Ш Т Е Њ Е – XIII
Становници Вуковара католици, који се (у заблуди) представљају Хрватима, настављају с истицањем – да се у Вуковару не сме службено користити српски језик и српско писмо. Захтев је жесток, па се њиме угрожава становништво православне вере, како је угрожавано и у прошлости – посебно у Другом светском рату, кад је Хрватска озаконила потпуно БИОЛОШКО ИСТРЕБЉЕЊЕ православних Срба.
Излишно је расправљати о српском и хрватском језику како је то наметнула колонијална аустроугарска власт у деветнаестом столећу, а прихватиле обе Југославије (државе противсрпски устројене), јер је у питању чист фалсификат у филолошкој науци. Српски језик у Хрватској је службени и књижевни, па је Матица српска у Дубровнику препоручила српским филолозима, да, у духу тог закључка, имају у виду три НАУЧНЕ ЧИЊЕНИЦЕ:
1. СРПСКИ ЈЕЗИК ЈЕ СЛУЖБЕНИ И КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК У ХРВАТСКОЈ,
2. КОЛОНИЈАЛНА АУСТРОУГАРСКА ЈЕ ИЗБАЦИЛА ХРВАТСКИ ЈЕЗИК ИЗ СЛУЖБЕНЕ И КЊИЖЕВНЕ УПОТРЕБЕ У XIX СТОЛЕЋУ, ПРОГЛАШАВАЈУЋИ ГА (НЕНАУЧНО) „КАЈКАВСКИМ ДИЈАЛЕКТОМ“ И
3. СРПСКИ ЈЕЗИК ИМА ДВА ДИЈАЛЕКТА – ШТОКАВСКИ И ЧАКАВСКИ, О ЧЕМУ ЈЕ РУСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ У САНКТ ПЕТЕРБУРГУ ОБЈАВИЛА НАУЧНИ РАД АКАДЕМИКА АЛЕКСАНДРА БЕЛИЋА – 1905. ГОДИНЕ.
У Хрватској се на ове чињенице не осврћу ни државници, ни Хрватска академија знаности и умјетности, ни друге научне установе, ни хрватски интелектуалци. Таквим немаром, чине највећу штету хрватској нацији, јер не штите хрватску културну баштину. Помажу да се колонијална одлука Аустроугарске (о изумирању хрватског језика) потпуно спроведе. Тако ће хрватски језик бити једини европски језик који ће изумрети у првој половини двадесет првог столећа, јер су га у Бечу (фалсификовањем) обележили као „кајкавски дијалекат“.
Становници Вуковара би ове чињенице морали имати у виду и учинити све (ако су Хрвати) за спасавање хрватског језика. Требало би да у демонстрацијма траже од хрватског парламента, председника и премијера – да предузму хитне мере за спасавање хрватског језика од изумирања. А то могу учинити једноставном дипломатском мером – да затраже помоћ од Уједињених нација, јер УНЕСКО има списак од неколико хиљада светских језика који су угрожени и УНЕСКО располаже новчаним средствима за спасавање тих језика – а сваки од њих је део светске културне баштине.
Влада Републике Српске Крајине и Матица српска у Дубровнику су спремне да (колико су у могућнсти) помогну спасавање хрватског језика и његово увођење у службену и књижевну употребу у Хрватској. Хрватски интелектуалци и државници не би требало да потцењују ову спремност Владе Републике Српске Крајине и Матице српске у Дубровнику, јер је из Книна, својевремено, упућен допис УНЕСКО, да у списак угрожених светских језика унесе и ХРВАТСКИ ЈЕЗИК.
Матица српска у Дубровнику ће радо прочитати нове осврте хрватских гласила и појединаца у вези с овим предлогом, у нади, да овај садржај неће доживети поруге од стране хрватских државника, научних установа и интелектуалаца.
МАТИЦА СРПСКА У ДУБРОВНИКУ
Председник Управног одбора,
Милорад Буха