Успон америчке хоботнице и пад Србије

Агресија Запада предвођеног САД, Немачком и Ватиканом против српског народа, започела је разбијањем Југославије, промовисањем сепаратизма, тероризма и медијском промоцијом србофобије. Приликом 78 дана злочина против мира, 1999. године српска војска је попут наших славних предака одбранила државу на коју је насрнула најмоћнија оружана сили у историји света. Војска је спречила НАТО пакт да окупира и један педаљ српске земље. Касније ће за зеленим столом, под невиђеним притисцима, забрањеним императивним нормама међународног права, варварска сила Северноатлантског савеза запосести Косово и Метохију, али ограничена Резолуцијом СБ 1244 коју никад није поштовала и провела до краја. Након тог јасног пораза, САД и НАТО пакт ће променити стратегију, и започети са још јачим обавештајним операцијама против Србије, које ће све више и више уздизати пету колону и стављати цело српско друштво под контролу америчке хоботнице. Крајњи резултат ових активности је наметање српском народу политичара који су спремни да се одрекну Косова и Метохије – Свете српcке земље.

На последњем састанку под покровитељством ЕУ, Хашим Тачи и Ивица Дачић су се договорили да формирају заједницу (асоцијацију) српских општина на северу Косова и Метохије. Реч асоцијација на албанском има значење невладине организације. Тачи је према извештајима медија прихватио предлог да на извесно време полиција на северу не извештава директно главне и регионалне штабове „Полиције Косова“, већ да то иде преко Еулекса. Такође се разматра могућност да се број посланика „Скупштине Косова“ повећа за пет, односно за нове представнике српске заједнице са севера.[1]

“Таква заједница би требало да има значајне надлежности, да практично омогући српску самоуправу и игра значајну улогу у политичком животу Косова”, рекао је Дачић, додајући да би тиме било омогућено решење свих проблема којима су косовски Срби изложени.[2]  На овај начин премијер Србије очигледно прихвата интеграцију државних структура српског народа на КиМ у правни поредак Тачијевих власти и започиње процес укидања српских државних институција у јужној српској покрајини. Као решење свих проблема преживелог српског народа на КиМ он види његово потчињавање злочинцу Тачију.

И Александар Вучић је у Берлину приликом сусрета са Гвидом Вестервелеом, изјавио да ће влада у Београду испуњавати услове Немачке.[3] Најважнији услов Немачке је као што је познато изградња добросуседских односа Србије и „независног Косова.“ „Србија жели најбоље могуће односе и напредак веома динамичних односа које имамо са немачком државом и великим немачким народом. Ми знамо да то не значи само добијање политичке и економске подршке и да то не значи само лаке и лепе ствари, већ да то значи доношење многих тешких одлука, испуњавање тешких обавеза и спровођење не малог броја политчки непопуларних потеза. Без обзира на то ми желимо да будемо поуздан партнер Савезне Републике Немачке и Европске уније, ми желимо да наставимо свој европски пут“, изјавио је Вучић.[4] Министар одбране Србије је истакао и да ће званични Београд потпуно применити Споразум о интегрисаном управљању границом са „Косовом“ и да ће у скоријој будућности бити остварен значајан напредак по питању „паралелних институција“.[5] Дакле, овде Вучић попут Хашима Тачија, српске државне институције назива „паралелним“. Видно импресиониран Вучићевим ставовима и обећањима, немачки министар одбране је изјавио да Немачка и („велики“) немачки народ инсистирају да се Вучић више ангажује у решавању косовског питања.[6]

Томислав Николић је још раније сусретом са „председницом Косова“ Јахјагом показао да је и за њега Устав Србије, мртво слово на папиру.

Политичари на Западу су одавно схватили да је кооперативан однос политичара из Београда по питању КиМ, коначан и непогрешив тест њихове спремности да служе западним владама. И заиста, пред нашим очима се одвија ужасна трка у којој се Николић, Дачић и Вучић утркују у томе ко ће пре издати јужну српску покрајину. Председник, премијер и министар одбране примају и извршавају све наредбе са Запада по питању КиМ. Ови детаљи ће једног дана бити забележени у историјским књигама као период највећег понижења Србије, или како наводи Слободан Антонић, као „журба у провалију.“

После издаје КиМ, све је могуће. Срби који се одричу Косова тешко да се више могу сматрати Србима. Они свакако немају више исте погледе на свет, као наши најславнији преци који су стварали и успешно бранили ову државу, чинећи је слободном и независном. КиМ и борба за њега која је у ствари и најважнија, симболизују све Свето, узвишено, праведно и часно у српском народи и супротно томе, одрицање од те Свете борбе симболизује нешто антихришћанско (демонско), пало, неправедно и нечасно. Јер како можемо да назовемо оне који данас праве споразуме са Тачијевим терористима, наркодилерима, трговцима људским органима, и одговорнима за крематоријум у Клечкој?

Највећа опасност за српски народ је да се то отпаднштво квазиелите, пренесе на њега. Уколико се то догоди, можемо очекивати слично национално, морално и духовно пропадање као и у Црној Гори. Срби из Црне Горе су своју државу увек сматрали Српском Спартом и вековима су се борили за престиж у Српству. Почетком деведесетих година прошлог века, Срби из Црне Горе су имали највећи одзив за мобилизацију, а велики број добровољаца је упућиван како би се бранио српски народ у БиХ и стварала Република Српска. Међутим, отпадништво црногорске елите предвођене Милом Ђукановићем (некад „великим“ Србином) полако је довело до отпадништва великог дела народа који ће у годинама које следе, додуше уз застрашујућу медијску пропаганду, почети да следи владину политику и полако испољава нетрпељивост, па у неким случајевима и мржњу према Србији и Србима. Антисрпску пропаганду под Милом Ђукановићем у Црној Гори многи су упоређивали са Туђмановом мржњом према свему што је српско. Наравно, Подгорица је у овом преображају (паду) имала потпуну подршку Запада.

Прогнозе за Србију и српски народ на чијем челу се налази пала (демонска) елита су суморне. Српски народ ће полако постати жртва ове квазиелите за шта повољну климу омогућује америчка обавештајна мрежа која преко различитих организација и појединаца прекрива и утиче на цело српско друштво, од централне власти, најмоћнијих медија, до никад поражене СПЦ. Ни једна једина државна институција, или организација у Србији данас нема потребан степен независности, моћи и жеље да се супротстави. Напротив, ова тела беспоговорно служе туђину или му омогућавају да несметано делује.

Наметнути механизам за разбијање Српства ће остати највећа опасност за будућност српског народа и Србије, докле год буде оперативан. Иако је већина Срба данас и у овим условима спремна да стане под националну заставу и одупре се Западу, они још увек немају заједничку и праву тачку окупљања и Запад све чини да се то никад и не догоди. Треба имати на уму да ће Србија под овом палом (демонском) елитом, постати потпуна марионета Запада, што може довести до њеног (намерног) све већег ангажовања од стране САД у операцијама против Русије. Заиста од „Срба“ који се одричу Косова и Метохије можемо да очекујемо све (најгоре)!

Ово све значи да су интереси Русије и њена безбедност угрожени, и овде у Србији. Српски народ у већини, као што смо констатовали има још увек снаге за борбу за слободу Отаџбине, међутим он је заточеник механизма наметнутог од стране САД. У овом тренутку је најважније да српски народ пронађе у себи снагу за национални препород, успостави систем који ће спречити Запад да управља Србијом, преко марионетског режима у Београду и у будућности уз помоћ својих правих савезника, међу којима је на првом месту Русија обнови своју државност.

Борис Алексић / Фонд Стратешке Културе