Седам векова од смрти Јелене Анжујске, жене краља Уроша – Зоран Влашковић

Жена краља Уроша подигла је  цркве и манастире у Котору, Бару, Улцињу, Градцу на Ибру , Јелеч град на Рогозни и Двор у Брњацима подно Мокре Горе.  – Иницијатива да се у Брњацима подигне манастир овој жени доброте и дарежљивости

Јелена Анжујска на фресци у манастиру Грачаница

Велику заслугу за уједињење српских територија  у једну земљу имао је наследник Стефана Немање , Стефан Првовенчани. Владао је од 1196. до 1228. године. Имао је четири сина : Радослава, Владислава, Уроша и Предислава. Радослав је владао пет година по преузимању престола од оца Стефана Првовенчаног, а 1234. године  власт преузима Владислав  који је владао до 1244. године  , када га је наследио краљ Урош, који је владао до 1276. године.

Око 1250. године краљ Урош се оженио  Јеленом из Француске, из краљевске лозе  Анжујаца. Женидба је била потребна ради јачања савеза са Западом, јер су у то време са истока Турци већ надирали.

Неколико година пре, у част будуће краљице, долином Ибра од Рашке до Краљева , засађени су јорговани, тако да се и данас овај део долине Ибра зове Долина јоргована.

Јелена Анжујска имала је велики утацај  и на политички живот краља Уроша. Како каже архиепископ Данило, она је била омиљена жена , како међу Србима тако и међу Латинима у Приморју, поштована једнако и од српске и од латинске цркве.

Најпознатија је била по томе што је несебично подизала цркве. У дукљанској области је обновила Дривост  са осталим  градовима који су  приликом монголске инвазије били порушени. Осим тога, подигла је римокатоличке цркве и манастире  у Котору, Бару, Улцињу, Скадру  али и у унутрашњости , манастир Градац на Ибру, Јелеч град на Рогозни који је био њен летњиковац, Двор у Брњацима подно Мокре Горе…

Утицај

Марија, сестра краљице Јелене, после смрти мужа Анзелма, који је био генерални капетан напуљског краља Карла IV, као удовица живела је у земљи своје сестре, где јој је био уступљен Улцињ као седиште.

О утицају Јелене Анжујске на политички живот мужа краља Уроша  најбоље сведочи једно њено сачувано писмо упућено архиепископу  Алеарду у Дубровнику и кнезу Сторлату у овом граду.

Србија у то време није имала добре односе са Дубровником, а Францускиња на српском престолу, заклела се пред дубровачким посланицима, да ће “љубити цео град“, и трговце код себе штитити чак и без дозволе краљеве , буде ли краљ Урош имао каквих рђавих намера  против Дубровника, опремао војску, или оружао пљачкашке чете, она ће,  што год брже може, известити град о томе.

О добрим односима са суседима сведоче и примери да је краљица Јелена у неколико махова  са дозволом Карла Другог Напуљског , снабдевала своје градове житом из Апулије.

Краљица Јелена  је подигла  дворац у Брњацима у другој половини тринаестог века. Као Јеленин  дворац, Брњаци се помињу  1267 – 68 године.

У свом дворцу у Брњацима Јелена Анжујска је основала прву женску школу на Балкану. У једном свом спису архиеписком Данило пише : -“ Она заповеди у целој својој области  сакупљати кћери сиромашних  родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком  добром раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући их сваким богатством, а на место њих узимаше друге девојке као прве“.

Добри односи

Карактеристични косовски мотиви  и везови на женском рубљу , који су у овом крају очувани и данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану .

Краља Уроша са власти збацио је његов син Драгутин 1276. године, а као “млађи краљ“  обећао је оцу Урошу половину државе. После непристајања оца Уроша на ту одлуку сина, долази до битке између њих, у којој Урош доивљава пораз. Исте године Урош зе замонашио у Захумљу где је убрзо и умро. Сахрањен је у манастиру Сопоћани.

Краљ Урош и јелена Анжујска су имали два сина : Драгутина ( 1276 – 1282) и Милутина ( 1282 – 1321). Син Драгутин је после преузимања престола 1276. године  оставио мајци Јелени поседе у Приморју, од Дубровника до Скадра који су се дуго називали земља краљице матере. У унутрашљости  Јелени су припали Плав, двор Брњаци и Јелеч град.

Иначе, бивши двори Јелене Анжујске у Брњацима, Саставцима,  повремено се појаве из воде језера Газиводе, која их скрива у својој дубини.

Јелена Анжујска је живела више од 80 година. Умрла је пре седам векова, тачније 8. фебруара 1314. године а сахрањена је у свом манастиру Градац крај Ибра, недалеко од Рашке. Како је написао архиепископ Данило тога дана у Брњацима се сакупио цео народ српске земље.

У знак сећања на Јелену Анжујску, жену доброте и дарежљивости, покренута је иницијатива да се у Брњацима  изгради манастир Јелене Анжујске. Као покровитељи први су се јавили  представници Српске светске заједнице  са седиштем у Женеви.

У знак сећања на Јелену Анжујску већ две деценије је устаљена културна манифестација “Дани јоргована“ која се одржава у Краљеву, Зубином Потоку и другим местима.

Манастир Градац

Светитељка

Краљица Јелена Анжујска, као монахиња Јелисавета, 1314. године сахрањена је у гробници Градачке цркве. Легенда каже да се после три године од смрти јавила једном монаху у сну и тражила да изваде њено тело из земље. Уз присуство рашког владике Павла, гроб краљице Јелене је отворен и пронађено је њено тело „где лежи као у роси“, и од те 1317. године Јелена је уврштена у календар Светих и слави се као светитељка 12. новембра по новом календару. Њено прво житије написао је српски архиепископ Данило Други, као житије прве српске краљице која је постала светитељка.

За време турске владавине њене мошти су премештане и сакривене да би биле сачуване, и још нису откривене.