Са Рогозне Срби одлазе а исламизирају се дојучерашња српска села! – Зоран Влашковић

Данас је у српским селима на Рогозни далеко већи број закатанчених кућа него оних у којима се живи. – У више села нема живе душе а неколико српских села постала  су чисто бошњачка. – У 12 српских села нема становника

Двоструко пустошење планине Рогозне, преко које пролази административна линија Косова и Метохије са Србијом, као да нико не примећује и не упозорава !?  С једне стране у српским селима на овој планини, која је била у саставу прве српске државе, Старе Рашке, све је више празних села а на другој страни неколико српских села у задњих три деценије, одласком Срба, постала су сада чисто бошњачка села , што је алармантно!

Чини се да је већа трагедија од полуопустеле планине опасност надирања ислама, из праваца Тутина и Новог Пазара, чији се атари протежу до врхова Рогозне са њене западне и северне стране. Грађевине у оријенталном стилу преко ноћи ничу  у до јуче српским селима , а има случајева да им се мењају и називи: село Коваче је до 1980. године било чисто српско село, а сада се зове Паљево и без иједне је српске куће. И црква у селу је срушена! Село Јабланица је имало својевремено 23 чисто српска домаћинства али је у периоду од 1970. до 1986 постало чисто муслимаснко. Овде су Бошњаци дошли углавном са Пештера. И у селима  Врапче и Језгровиће код Рибарића, СО Тутин више нема српских кућа ни Срба!

Срушена школа у селу Јунаке

На другој страни, данас , чак у 12 села на Рогозни, највише онима која припадају општини Зубин Поток,  нема ниједног становника а на овој планини затворено је и пет основних школа у последњих три деценије !?

У селима Драиновиће, Кијевци, Катићи, Стевовићи, Војмислиће, Виријевиће, Паруце (СО Зубин поток) , Смилов Лаз, Луков До, Ниш, Јабланица, Златаре више нема становника. “Умирање“ села довело је и до гашења четвороразредних основних школа  на Рогозни, па је у последњих две и по деценије овде затворено чак пет основних школа :  у селима Кобиља Глава, Јунаке, Рујиште, Рудине и  Кашаљ.

Главни разлог, двоструког пустошења Рогозне, веле преостали стари на планини , је то што су овдашња села прекасно добила пут и струју.  Рогожњани памте да су села овде електрифицирана тек 1987. године  када је и делимично свуда стигао макадамски пут.

Кућа у селу Војмислиће, Зубин Поток, је поодавно закатанчена

Из праваца Зубиног Потока, Новог Пазара и Звечана тренутно се ради на асфалтирању  путева који стижу до средишта Рогозне, испод Црног врха са 1.504 метара надморске висине.

Недавно су на Рогозни, на местима Караван Салија и Меденовац, обављена опсежна рударска истраживања која су показала да се у утроби ове планине налази најмање 350 милиона тона руде бакра са великим садржајем злата и других племенитих  метала . Зато међу малобројним горштацима ипак тиња нада да ће Рогозна опет заживети  и да ће доћи златни период када су, например, у време Немањића, чланови славне лозе на планини  имали  дворце и летњиковце  али и руднике у којима се копала руда.