Турска војска опасно је заоштрила ситуацију око рата у Сирији. Наиме, турско ратно ваздухопловство оборило је руски бомбардер Су-24 без да је око те акције консултован политички врх Турске. Јер, премијер Ахмет Давутоглу је изјавио да га је о обарању руског авиона обавестио начелник генералштаба турске војске. Анкара је још раније упозоравала да ће на сваку повреду свог ваздушног простора убудуће одговарати рушењем летелица које уђу у тај простор.
Дакле, два турска ловца Ф-16 била су у ваздушној патроли близу турско-сиријске границе, руски бомбардер Су-24 био је у акцији исто близу турско–сиријске границе. Да ли је у неком тренутку „закачио“ турски ваздушни простор, или није, тек турски ловац Ф-16 је лансирао ракете ваздух-ваздух и погодио Су-24. Москва тврди да је Су-24 био у сиријском ваздушном простору када је погођен, Анкара каже да је авион погођен у моменту када је био у турском ваздушном простору. Но, авион је пао на сиријску територију и Анкари ће бити сада тешко да инсистира да је Су-24 ушао у њен ваздушни простор. У оваквим ситуацијама секунде одлучују, док пилоти Ф-16 идентификују непознату летелицу, док о томе размене податке са својом командом, док добију наређење шта да ураде, и док лансирају ракете, авион који је био у одређеном простору може већ да изађе из њега. Надлежна команда турске авијације очито се држала ранијег упозорења турског политичког врха у случају кршења турског ваздушног простора. И поступила по аутоматизму.
Технички овај „случај“ повлачи многа питања. Наиме, на овим страницама на почетку руске ваздушне кампање у Сирији написао сам да ће први авион који ће у том рату настрадати бити управо С-24, било због техничког квара, или ће бити оборен. И погодио сам. Тај тип авиона има променљиву геометрију крила и због тога је технички компикован апарат и без обзира на касније модернизације прилично је стар, ограничене је брзине и маневра, још када је натоварен бомбама и ракетама прилично је лака мета, која тешко да може избећи испаљене пројектиле. Иначе, оборени Су-24 припадао је ескадрили бомбардера из базе Хмејмим јужно од Латакије. Када сам недавно боравио у тој бази нисам приметио да било који Су-24 има лансере мамаца за ИЦ пројектиле. Додуше, бомбардери Су-24 нису ни силазили на висине испод 5.000 метара, која је нека горња граница домета за ПВ ракете типа „алтиган“, „зипкин“, ФИМ-43 и „стингер“.
Изјаве из Анкара и из Москве слажу се да је Су-24 оборен ракетама испаљеним са турских ловаца Ф-16. Истина, прве реакције Министарства одбране Русије говоре да је Су-24 погођен са земље, ако је то тако онда би могло бити речи о америчким ракетама „хоук“ и „најк херкулес“, којима располаже турска ПВО. Но, председник Русије Владимир Путин је потврдио да је Су-24 оборен ракетама лансираним са турских ловаца Ф-16. Могле су бити употребљене ракете АИМ-120АБ „амраам“, АИМ-95 „сајдвиндер“, односно „шафир“, или АИМ-7Е „спероу“, зависно од удаљености турских ловаца од руског бомбардера.По свему судећи, с обзром да није било неког визуелног контакта највероватније је употребљена ракета АИМ-120АБ „амраам“ са даљине од најмање 15 км. Руски бомбардер је добио погодак у доњу полусферу трупа, што значи негде одмах близу мотора, што опет може да значи да је гађан пројектилом АИМ-95 „сајдвиндер“ са ближег растојања. Летелица се запалила, али се није распала, такорећи у комаду је пала на земљу. На тв снимцима су видљива два падобрана, Су-24 има два члана посаде. На тв снимцима се чује и митраљеска ватра, што значи да су сиријски побуњеници гађали руске пилоте док су се спуштали падобранима. Вероватно је један пилот звог тога и погинуо.
Зашто руски бомбадер Су-24 није имао ловачку заштиту својих авиона Су-30, или Су-27, на задатку у подручју где лете и турски ловачки авиони? Зашто посади руског бомбардера Су-24 није јављено да су турски ловци Ф-16 у близини, и да заузимају позицију за лансирање пројектила ваздух-ваздух? Где је био руски систем раног радарског упозорења, извиђачки сателити, ловачке ваздушне патроле? Где је био руски „авакс“ да све то прати? Руска средства електронског праћења и прислушкивања? Да ли се све то могло и предвидети? Да, могло се.
Зашто је Турска управо сада прибегла рушењу руског бомбардера Су-24? Шта је уопште и требало Анкари да сада заоштрава ситуацију око Сирије изазивајући Русију? Зар није општи контекст прилика у том подручју борба против тероризма Исламске државе? И онда усред тога Турска обара руски авион?
Пре свега, Турска је дебело умешана у рат у Сирији, Анкара помаже сиријску опозицију и финансијски и оружјем, Турска жели промену режима у Дамаску. Турска држи отворену границу са Сиријом за преласке джихад ратника који се боре на страни Исламске државе, преко Турске и луке Джејхан иде шверц нафте коју продаје Исламска држава, а купује и Турска по цени испод 30 долара по барелу нафте. У последњих 48 сати руска авијација је избомбардовала нафтна поља, терминале и цистерне Исламске државе, чиме је озбиљно угрожене трговина нафтом преко Турске. Осим тога, руски авиони су помогли напредовање снага Башара ел Асада према сиријско-турској граници, што Анкари не одговара, јер жели тампон зону у том подручју да би се несметано обрачунавала са Курдима.
Шта ће сада урадити Русија? Шта ће урадити НАТО? Москва ће сада бирати време и место за одговор. А лепеза могућих одговора врло је широка, од војне акције до турских Курда. Путин је јасно рекао да је турска акција „нож у леђа Русији“. А Путин никада не прашта издају. Да сам на месту турских пилота који су оборили руски Су-24, променио бих одмах идентитет, лични опис, место боравка и посао. Јер, ФСБ ће их кад тад пронаћи. На Леванту се све може за 1000 еврића. Дакле, никаквог великог рата између Турске и Русије неће бити, јер Турска је мали играч за Русију. Ни НАТО неће заоштравати односе са Москвом због Турске. Видљиво је то и по реакцијама из Вашингтона и Лондона...
