Одлажемо да бисмо закаснили
Одлагање доношења одлуке Уставног суда о оцени уставности бриселских споразума и уредби Владе Србије о Косову и Метохији као и одлагање седнице Савета Безбедности УН за март, а која је била планирана за 22. фебруар, наводи на констатацију да се ради о синхронизованој акцији на штету Срба. Када одређене противуставне и антидржавне одлуке преговарача Дачића у Бриселу буду ступиле у спровођење и на терену, оцена уставности таквих одлука биће бесмислена, јер неће имати никаквог ефекта у смислу практичног не(примене). Онда ће уследити нека врста „легализације“ таквих антидржавних и издајничких одлука и уклапање у какав-такав правни оквир. Оцена Уставног суда ће тада бити безвредна, објашњаваће представници власти, јер је на терену ситуација сасвим другачија, а ко је ситуацију обликовао у „тадашњу реалност“, сви ће заборавити. Због овог „кратког памћења“ српског народа нижу се национални порази, који боле сваког истинског родољуба.
Ми можда и немамо право да се љутимо на СБ УН када наш Уставни суд, када наша Влада и када и наши локални представници на КиМ раде у корист Шиптара. Ово се једино може оквалификовати као стање „болесне нације“ која сама себи скаче у стомак. Апсолутно се не може наћи, или ја то барем не могу, разумно објашњење једног оваквог односа Срба према Србији, Срба према делу своје територије, Срба према својој духовној и националној колевци. Издаја је на свим нивоима и то је страшно, али је страшније од тога то што о издаји скоро сви ћуте. Изузев алтернативних, родољубивих интернет медијских гласила, сви они који су позвани да „грме“ о издаји, и другим „националним аномалијама“ (СПЦ, САНУ, званични и велики медији, српски интелектуалци, познате личности и спортисти, ) сви су они занемели. Уста су им затворена различитим средствима. Некима новцем, некима страхом. Само нити новац, нити страх, нити било које друго квазисредство за „умирење савести“ не делује трајно. Пре или касније, дела ће наша тајна постати јавна. Правећи компромисе са савешћу зарад задржавања личног положаја и користи, а очигледно правећи велику националну штету, филозофија је живота кратког даха.
Нама Србима не преостаје ништа друго но да се у Бога уздамо, а да на све ове националне и духовне аномалије свакодневно указујемо.
Уредништво „СРБИ НА ОКУП“
____________________________________________________________________________________________________
http://www.tanjug.rs/novosti/77797/sednica-sb-un-o-kosovu-odlozena-za-mart.htm