Увредљив школски речник: Говор мржње према Србима

Школски речник босанског језика аутора Џавада Јахића, препоручен као литература у школама и на факултетима Федерације Босне и Херцеговине, обилује погрдним изразима на рачун Срба и православаца за које се користе изрази попут „ђикани“ и „генетски четници“.

БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО – Школски речник босанског језика аутора Џавада Јахића, препоручен као литература у школама и на факултетима Федерације Босне и Херцеговине, обилује погрдним изразима на рачун Срба и православаца за које се користе изрази попут „ђикани“ и „генетски четници“.

Школски речник користи се у ФБиХ, али и у школама у Републици Срспкој које имају националну групу предмета по плану и програму Унско-санског, Тузланског и Средњобосанског кантона.

У њему се, преноси „Еуро Блиц“, „ђикан“ тумачи се као „сељачина, неотесани младић, обично православац брђанин, сточар, чобанин, босански православац четничког порекла који је генетски четник“, уз навођење примера „поклаше нас ђикани“.

Тумачење речи „балванград“ пежоративно је представљено за насеља попут Сокоца, Хан Пијеска, Пала и Рогатице, а придев „балванградски“ користи се за менталитет, па се тако описује као „сиров, динарски, углавном онај православни рурални у Босни“.

Између осталог у речнику нема речи „усташа“, док „четник“ није представљен као припадник покрета већ „српске војске која је кроз историју починила велике злочине над бошњачким становништвом“.

Речник „четникушу“ тумачи као „припадницу српске војске“, али и „Српкињу у Босни склону националној мржњи и нетрпељивости“.

Иначе, док је у речнику српског језика реч „џихад“ представљена као исламски верски рат, у Јахићевом речнику то је „рат за одбрану вере“.

Низ је примера за погрдне изразе на рачун Срба, а професор на катедри за српски језик на бањалучком Филозофском факултету Мирјана Влаисављевић објашњава да се „речник не прави преко колена“, већ да у његовом раду учествују бројни сарадници који су, највероватније, добили смернице за овакво дефинисање речника.

„Овако отровно штиво, са ратно-хушкачком реториком, годи само отровном уху. Сигурна сам да бошњачки народ ово није заслужио, а питам се где би стигли када би и Срби на овакав начин написали школски речник“, наводи Влаисављевић.

Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић подсећа да су се представници ентитетских министарстава просвете још пре десетак година договорили да ће избацити из литературе увредљиве садржаје што је, како каже, Република Српска и учинила.

Према мишљењу лингвисте Милоша Ковачевића, преноси Радиотелевизија Републике Српске, речник показује да се у школству на систематски начин шири мржња.

Ковачевић наводи да је у односу „босанских“ лингвиста и историчара познат својеврстан говор мржње према Србима и да се на тај начин „повампирује говор о Србима из времена Анте Старчевића, када су се у одредницама везаним за Србе бирале најпогрдније речи“.

„Ово што ради Џевад Јахић још је горе, јер уместо одредница које подразумевају лексичко или денотативно значење, он наводи конотативно и лично, којим хоће да поједине речи преведе на колективно национално бошњачко значење“, сматра Ковачевић.

Говорити о појединим појмовима и везивати их за Србе на тај начин, указује лингвиста, заправо значи изазивати мржњу према њима и не желети их ни као комшије, а камоли у истој држави.

Извор: Танјуг