ПРИЧА О ДОБРУ – ОНА ЈЕ ПЛАТИЛА НАЈВИШУ ЦЕНУ

Продавац  је стајао за тезгом продавнице и расејано гледао на улицу. Једна мала девојчица је пришла продавници, буквално се залепивши за излог. Када је нашла оно што је тражила, њене очи заблисташе од одушевљења. Ушла је у продавницу и замолила да јој се покажу перле од тиркиза.

– Желим да купим ове перле сестри. Да ли имате и лепо паковање за њих? –  питала је девојчица.

Власник дућана неповерљиво је погледао девојчицу и упитао:

– А колико имаш новца?

Девојчица је извадила из џепа марамицу, одмотала је и испразнила на тезгу прегршт ситнине. Са надом у гласу, запитала је:

– Јел’ ово довољно?

Тамо је било свега неколико ситних новчића. Али девојчица је надахнуто наставила:

Знате, ја желим да поклоним нешто својој старијој сестри. Наша мама је давно умрла, и од тада се она брине о нама. За себе јој уопште не остаје времена. Данас јој је рођендан и ја сам убеђена да би она била срећна да добије такве перле, оне јој врло пристају уз боју очију.

Човек је узео перле, зашао у унутрашњост продавнице, донео кутијицу, сместио у њу тиркиз, обмотао траком и завезао машну.

– Узми! – рече девојчици. – И носи пажљиво!

Девојчица је истрчала из продавнице и радосно пожурила кући. Крајем радног дана, праг те исте продавнице је прекорачила лепа млада девојка. Власник дућана одмах је запазио малу породичну сличност с маленом посетитељком, која је купила перле тог дана. Она је извадила из торбице и ставила на тезгу кутијицу познату продавцу, а затим папирно паковање и развезану машну.

– Ове перле су купљене овде? Колико су коштале?

– А! – узвикнуо је власник. – цена било које робе у мом дућану је увек тајни договор између мене и купца.

Девојка је изјавила:

– Али моја сестра је имала свега неколико новчића. Јер перле су од правог тиркиза? Оне су сигурно доста скупе. Ми то не можемо приуштити.

Човек је пришао тезги, узео бисере, с нежношћу и топлотом их поново упаковао, предао девојци и рекао:

– Она је платила највишу цену… вишу него што би могао да плати било који одрасли: она је дала све што је имала.

Тишина је испунила малени дућан, и две сузе скотрљале су се низ лице девојке, која је притискала у рукама омалени завежљај…

Игуман Медведев

Превод: Милена Ајваз, Православна породица, септембар 2015.