Нерешив проблем владара света

Групација која успешно, али, у суштини, лоше влада светом и коју чине транснационални или разнонационални богаташи је решила  све своје проблеме, осим оног који је нерешив.

Владари света су успели да што подмићивањем, што уценама, што и једним и другим, завладају државама. Неким и политички и економски. Неким “само” економски, а делом и политички, преко њихове институције зване Светска трговинска организација (СТО), чије чланице су и Русија и Кина.

Тој групацији припадају и армије и полиције и судства.
А и немали број “научних” институција.
Запосели су и неке “еколошке” покрете, тобоже опозиционе партије, разне “хуманитарне” организације, цркве…

Богате се безобзирно, тј. без обзира што то богаћење иде и на уштрб опстанка човечанства, што је посебно видљиво преко примене тзв. генетски модификованих организама у исхрани и фармацији (лековима, вакцинама…).

Скоро да би се могло рећи: њихов је свет  и по њему и  њему раде шта и како они хоће, а оно што највише хоће јесте бескрајно лично богаћење.

Па ипак имају један и то нерешив проблем.
А то је проблем недовољности.
Наиме, колико год да зараде, над колико год влада и народа да имају власт – мало им је.

Или како би рекле њихове колеге из банкарског сектора: Хоће цео свет плус пет посто.

Е, ту је тај нерешиви проблем.
Тих  “додатних” пет посто  н е м а.
У преводу: владари света немају начина да заиста постану задовољни, да се важносно и вредносно пензионишу, да одахну и кажу: Е, то је то, сад смо задовољни, јер смо постигли циљ: мир и задовољство собом, више немамо разлога да се богатимо, јер смо досегли врх.

Тај “филм” неће гледати, нити стећи мир.
Човечанство је узалуд доведено на ивицу опстанка.
Од тога ником користи, па ни онима који су га ту довели.

Светски владари су опседнути остварењем циља који се методима којим они иду не може остварити. Због те опседнутости су постали неурачунљиви и гурају не само свет, него и себе у гротло пропасти.
Али, наизглед сурово речено: и да цео свет пропадне, тај који они већ поседују, не би се догодило ништа што би за њихов кључни проблем било од значаја.

Њихов проблем је нерешив.
Једино је могуће да се свет реши њих.
Што ће се и догодити, ако не пре, а оно када наступе жестоке последице њиховог неурачунљивог делања у облику масовних помора.
До тада ко је озбиљан чиниће оно што ће га изузети из кандидата за помор.
Укључиће се у ланац сигурне исхране и неће веровати апсолутно ниједној институцији овог света којим ( за сада) владају поменути неурачунљиви владари и њихови службеници по разним земљама, који глуме “домаће политичаре”.

Драган Атанацковић