Митрополит Августин Кандиотис: Како разликовати Христове Епископе и свештенике од лажних

САВЕТИ МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНЕ АВГУСТИНА КАНДИОТИСА

Православним хришћанима да распознају добре епископе и благочестиве свештенике

Налазимо се у тешким временима и требало би хришћани да пазе. Рђави пастири су, каже апостол Павле, „грабљиви вуци међу вама који не штеде стада” (Дап. 20, 29). У наше дане славољубиви и недостојни клирици, уместо рашчињења, примили су унапређење и заузели високе црквене положаје!!! Знају мрачне силе да су њихова оружја немоћна да нашкоде Православној Цркви када је нападају с поља, зато бацају обиље новца, поткупљују свештеничке савести и подстичу међусобно повезивање које имају прљаве личности на високим црквеним положајима. Нека пазе хришћани и нека их не узбуђују митре и владичанске палице, када они који их носе не иду стопама Светих Отаца, него су екуменисти, среброљубци, хомосексуалци и страшљивци. Да видимо шта нам саветује велики борац и јерарх Флорине Г. Августин.

Који су знаци распознавања православног владике и свештеника
(Одломак из беседе Митрополита Флорине Г. Августина 1971.)

Завршавам паролом Апостола Павла: „Ако вам неко проповеда Јеванђеље друкчије него што примисте, анатема да буде” (Гал. 1, 9). Пазите, шта каже Апостол Павле? Ако неко говори ствари које су у супротности са Светим Предањем Цркве, тада тај „неко”, ко год да је, може да буде лаик, онај што тражи да стави динамит и да сруши Цркву Христову, – анатема. Или, може да буде жена, – анатема. Или може да буде свештеник, – анатема. Може да буде и владика, – анатема. Може да буде архиепископ, – анатема. Може да буде патријарх, – анатема. Може да буде краљ, – анатема. Још наставља Апостол и каже: Ја, апостол, – анатема. Ако чак предпоставимо да анђео дође с небеса и учи супротно догматима, – анатема. Та реч „анатема” се чује у посланици Галатима и у целој историји Цркве Христа нашега.

Љубљени, треба да признамо једну горку истину. Да је оних који су православни у нашем народу и труде се и боре да одрже Православље – мало, веома мало. Велика струја, бескрајна струја су они који су се полако – полако удаљили од наше Православне Вере. Рећи ћу једну реч коју никада нисам рекао. Рећи ћете да је себично, назовите то како хоћете, али дајем вам једну вагу, једну вагу да извагате свештенике, владике и цео клир и све теологе. Која је то вага? Које је обележје свештеника? Да сакупља просфоре, да литургише, да врши лепа богослужења? Да проповеда лепо и прича сладуњаво са амвона тако да засузе очи неколиким госпођицама због његових мудрих помисли? Које је обележје свештеника, владике, у овим тешким временима?

Обележје владике и свештеника је борбеност, искреност. Оно што је рекао Апостол Павле да „који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени” (2. Тим. 3, 12). Колико их је гоњено? Ако видите свештеника, ако видите теолога, ако видите митрополита, архиепископа који није гоњен, већ ужива љубав и поштовање свих1, то је оно што је реко Христос: „Када сви људи буду говорили браво, браво”, знајте врло добро да тај не ходи исправно. Или, ако је православан, не жели да се суочи са струјом, са снежним наносом који се спушта да разори свет.

Православни свештеник иде контра струјама. Атанасије Велики, беше малобројан, један је био, али је као Атлас држао цело Православље. Марко Евгеник један је био, али је у својим рукама држао целу веру, цело Православље. Свештени Фотије – исто. Малобројни су били. Али, нико не побеђује бројкама. Побеђује вером. Јер, колико вреди један верни свештеник, колико вреди један верни епископ, колико вреди један верни архиепископ, колико вреди један лаик или једна жена, не вреди цео свет.

Дакле, не бојмо се. Јер дешава се та издаја десно и лево. Једно вам само кажем: Не говорите ми, овај је добар, овај је важан теолог, овај се бави дијалектиком. Овај је отворио Платонову Академију. Ако то чујеш, помислиш: Чудо! Чудо! Одмери га; одмери га да ли има макар једну искру од Марка Евгеника. Одмери га да ли има једну искру од Свештеног Фотија. Одмери га да ли има једну искру од Кируларија. Одмери га да ли има једну искру од Папулакоса. Он је, иако неписмен, стао на супрот целом свету – то говорим. Имам свест о свом положају као Грк Епископ, имајући огромну одговорност. Имајући свест да смо спремни све да жртвујемо, усуђујем се, можда последњи пут, са овог олтара да кажем: Ви, који волите Христа, који волите Цркву, Пресвету Богородицу, будите заједно са нама, заједно са свима онима који се боре за Цркву. Они који су са ђаволом, нека седну доле. Нека затворе уста своја, јер ђаво је њихова страшљивост; ђаво је њихова дијалектичност; ђаво је и њихови аргументи, који траже да охладе шаку људи који се муче и који се тиранишу и прогоне за веру Христа нашега.

Ми увек имамо као паролу заклетву младих Атињана. Јунаци древне Грчке, горе у Акропољу, заклели су се и говорили: „Или сам, или са другима, бранићу светињу”. И ја, мали војник, отворено објављујем да: Или сам или са другима, светиње вере бранићу до последње капи своје крви.

Ви, уместо залудних аплауза, који ништа не говоре, уместо похвала – да се молите много, јер је остало мало православних и борба се заоштрава, и наћи ћемо се пред догађајима, не само у нашој малој Грчкој, где се још које–како одржава идеја православља, него по свуда, уздуж и попреко. Деница напада и бесни да искорени из дубина људских Православну веру.

Не знам шта ће бити. Не знам какав прогон ћемо доживети. Не знам у коју ћемо Свету Гору да побегнемо. Не знам шта ће доживети епископи који су прекинули помињање (патријарха) Атинагоре и други клирици који су око нас. Не знам шта ће бити, само једно знам, штогод да буде, штогод да се деси, и звезде да падну, и реке да пресуше, и свет да се испретура, једно знам, верујем то непоколебљиво – да ће на крају да победи Православље.

Није могуће да мој говор вечерас буде оштрији. Говорио сам Вам по предвиђању. Када дође тренутак борбе, тада и ми имамо наш план и сваки верни, и ви сви – у борбу. Овде вас је три хиљаде. Ово што сам вам рекао, растурите свуда. Један да постане двојица, двојица – четворица, четворица – осморица. Да постане морски талас, велики морски талас. Да умијемо нашу отаџбину, на начин да Грчка постане звезда небеска, православно место, рај православља. Амин.

Где год чујете православну проповед, где год постоје борци који су прогоњени, наглашавам то, ко није прогоњен, није истинит. Он је лажни новац. Где се прогони епископ, архимандрит, игуман, проповеднк Јеванђеља, будите уз њега. Од других, далеко. Нису истинска чеда Православља, недостаје им искреност, која је прва вредност овог критичног тренутка.

+
+        +

ЋУТАЊЕ ЕПИСКОПА ЈЕ ЗЛОЧИН И БЕЗБОЖНИШТВО

… Сагласно речима Христовим, Епископ је чобанин и треба да чува овце а јеретици су вуци. А чобанин има и псе. Сваки тор има своје псе, овчарске псе који галаме да би одагнали далеко вука. И као што овчарски пас лаје, галами целе ноћи, не спава да би вукови побегли далеко, тако и добар свештеник, и добар Епископ, треба да виче да би отерао вукове. Отерајте од тора овчарске псе, неће остати ни једна овца у тору. Отерајте из Цркве проповеднике божанске речи, благочестиве парохе, ревносне свештено-проповеднике, ватрене Епископе, и испразниће се Црква Христова. Вукови ће да тријумфују.

Дужни смо, дакле, да проповедамо и изобличавамо, и добро знаш који то не желе.

Ако у једном селу, или у једној Епархији чујете да нема никога да оптужује Владику или свештеника, и да сва уста говоре и атеисти и масони и хилијасти „добар, добар”; када чујете да је добар, тада није добар. Зато што са свима говори на такав начин да би удовољио свима. Атеисти и неверници не желе да има проповед. Не желе да постоји контрола у друштву, да би се то дриштво распало. И који Владика, који свештеник затвара уста своја и не протестује због оног што се дешава у друштву и [Цркви], тај је заједно са безбожницима, помаже безбожнике, заједно је са њима. Зато говори свети Григорије којега сутра славимо; знате ли шта каже? (Каже) да „то да ћути Епископ у такве дане, онда је ћутање Епископа злочин против Цркве. Ћутање Епископа је безбожништво”. Другим речима: Који свештеник, који расоносац, који Епископ не изобличава, не разликује се од безбожника. Заједно је са безбожницима, са материјалистима, са неверницима, који су одговорни за ову декаденцију друштва.

Да, тако је у овом свету. Они који врше своју дужност, они који су искрени. То је рекао Христос: „У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, ја сам победио свијет” (Јн. 16, 33). То је рекао и Апостол Павле: „Који хоће да живе побожно у Христу Исусу биће гоњени” (2. Тим. 3, 12). То данас говори мучеништво самога нашега Христа. Покажите нам молим вас, читајте Житија Светих, покажите нам једнога Светога који није прошао кроз пећ невоља и бола. „Кроз многе невоље ваља вам ући у царство небеско” (Дап. 14, 22).

Да, драги хришћани, ако желиш да живиш по Јеванђељу, ићи ћеш на супрот свог дома, на супрот друштва, на супрот свима. Рекао нам је Христос, радије хиљаду пута сиромах са Христом, него милионер са ђаволом. Радије хиљаду пута служавка, да чистиш тротоаре него госпођа са Колонакија2, да живиш у пороку и неморалу. Радије хиљаду пута ђакон, хиљаду пута (прост) калуђер са Христом, него Патријарх који гази божанствене и свештене Каноне. Радије хиљаду пута прогнан у подруме, него бедан расоносац који проповеда лаж.

Да дâ Бог да Христос подигне у нашој Цркви јерархе узвишене, одлучности и величине свештеног Златоуста, чијим молитвама нека нас све помилује. Амин.

ЗЛИ ПАСТИРИ

Отац Христифор Калива, мој присни пријатељ, велики човек, пре неколико година рекао ми је током разговора следеће: „Бре Августине, зар не видиш шта ће бити? Сатана је искористио сва средства да разори Цркву. У последња времена употребиће последње оружје – обући ће у свештенике и Епископе људе који су у његовој власти; украсиће их панагијама и даће им патерице! И кроз те Архијереје уништиће Цркву”3.