Париски сусрет поводом Украјине – стране задовољне резултатом

У Паризу је одржан сусрет лидера Русије, Немачке, Француске и Украјине на коме је разматрано испуњавање мировног споразума из Минска. Како истичу руски експерти, главни резултат сусрета тиче се питања везаних за одржавање локалних избора у самопроглашеним републикама на истоку Украјине, јер је то највећи проблем у трагању за политичким решењем украјинске кризе. Тема разговора у Паризу била је и руска војна акција у Сирији.

У главном граду Француске одржан је сусрет посвећен Украјини у коме су учествовали лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине. Једно од најважнијих питања разматраних 2. октобра били су избори у ДНР и ЛНР. Засада самопроглашене републике планирају да одрже изборе независно од гласања у другим деловима Украјине, што Кијеву никако не одговара. Како су на конференцији за новинаре изјавили лидери Немачке и Француске Ангела Меркел и Франсоа Оланд (Владимир Путин и Петар Порошенко су одмах после сусрета напустили Јелисејску палату), избори у регионима који се не потчињавају Кијеву морају бити одложени (у Доњецку треба да се одрже већ за две недеље) и организовани у складу са украјинским законодавством. Међутим, како истичу руски експерти, предвиђено је да се узму у обзир и интереси Донбаса.
После разговора са ДНР и ЛНР

Како је саопштено на конференцији за новинаре, Кијев треба да донесе закон о изборима, а пре тога треба да обави разговоре на ту тему са ДНР и ЛНР, на чему су самопроглашене републике увек инсистирале. Такође треба да се објави амнестија, која ће представницима република омогућити да учествују у изборима. Избори у Донбасу треба да се одрже у присуству посматрача ОЕБС-а, и то 80 дана након што украјински парламент усвоји поменути закон.

Европа приморава Порошенка на мир
200

Председник Украјине Петар Порошенко разговарао је 24. августа са немачком канцеларком Ангелом Меркел и председником Француске Франсоа Оландом. По свему судећи, украјински председник је добио од њих врло важне смернице.

Ангела Меркел је указала на везу између ситуације око избора и других питања, на чему су такође увек инсистирали опоненти Кијева, а та друга питања су усвајање закона о посебном статусу Донбаса и уставна реформа. На то је, коментаришући резултате сусрета, указао и портпарол руског председника Дмитриј Песков. Он је такође саопштио да су учесници сусрета констатовали позитивне промене када је реч о повлачењу лаког наоружања са линије раздвајања, које треба да почне у поноћ 3. октобра.

Како је изјавила Меркелова, лидери Русије, Немачке, Француске и Украјине могу бити задовољни постигнутим резултатом. Такође је речено да испуњавање Минског споразума може бити настављено и током 2016. године, док се раније рачунало на то да ће читав комплекс мера предвиђених споразумом у Минску бити реализован до краја текуће године.

„Без антируског контекста”

Како је за „Руску реч” изјавио Андреј Суздаљцев, заменик декана Факултета за светску економију и међународну политику универзитета „Висока школа економије”, учесници сусрета су констатовали напредак у испуњавању споразума из Минска (Оланд је изјавио да се прекид ватре на истоку Украјине „у целини поштује”) и уједно су истакли да их ниједна страна не испуњава у потпуности. По мишљењу руског политиколога, самим тим су отклоњене једностране оптужбе које су раније из западних престоница упућиване Русији за неиспуњавање споразума из Минска. „Није поменута никаква опасност од Русије. Другим речима, формално није било никаквог антируског контекста”, сматра Суздаљцев, уједно истичући да је то вероватно био тежак разговор, с обзиром да Путин није остао на конференцији за новинаре.

Постоји и мишљење да договор око избора у Донбасу, који је постигнут у париском сусрету, може бити искоришћен како би се осујетили избори који су већ заказани у ДНР и ЛНР. Када се избори у Донбасу одложе, а текст закона о изборима буде поднет украјинском парламенту, Петар Порошенко може подстаћи протест посланика и блокаду закона – сматра Михаил Александров, експерт Центра за војнополитичка истраживања при Московском државном универзитету међународних односа. Такав закључак он изводи имајући у виду судбину свих нацрта закона везаних за Донбас у украјинском парламенту.

Операција у Сирији

У Паризу је такође на дневном реду била и сиријска тема, тј. операција против исламиста коју већ неколико дана спроводе снаге руског ратног ваздухопловства. На конференцији за новинаре Оланд је још једном изнео став низа западних земаља, које су раније већ изјавиле да су забринуте због тога што Руска Федерација не бомбардује само „Исламску државу”, него и друге наоружане групације које Запад и Русија различито третирају. Таква реторика, међутим, по мишљењу Михаила Александрова, неће утицати на руски став о сиријској кризи. По његовим речима, у Москви „нико неће обраћати пажњу на те изјаве”, јер за успешну борбу против исламиста није довољно „почистити” само припаднике „Исламске државе”, него и друге терористе који су у тесној вези са њима.


Извор: Руска реч