Одговор на укидање “паралелних институција”

Постоји списак услова које Србија треба да испуни до јуна 2013. године –  када ће се одржати Министарско саветовање ЕУ које ће, како се претпоставља, препоручити Србију за добијање датума о почетку преговора са ЕУ. Међу условима који су најзначајнији и најтежи за Србију, идвајају се два: потпуна примена Споразума о интегрисаном управљању границама између Србије и Косова и укидање такозваних паралелних институција Републике Србије на Космету.

Уместо институција српске државе треба да се створи тзв “Заједница српских општина” као модел локалне самоуправе која ће функционисати под окриљем “Републике Косово”. По плану Мартија Ахтисарија, по коме је и текао преговарачки процес Београда и Приштине под патронатом ЕУ, у надлежност локалне власти требало је да уђе образовање, здравствена заштита, социјална заштита, култура и медији. Правосудни систем, полиција и порези – предмет су оштре политичке борбе. Од Србије се захтева оставка 300 полицајаца са севера покрајине, који добијају плату од МУП-а Србије, при чему њихова оставка подразумева њихов одлазак из покрајине заједно са породицама (чак и у случају да су они рођени и без прекида живели на Космету). Такође се захтева расформирање Цивилне заштите на северу покрајине. Ради ефикаснијег застрашивања Срба, Приштина је најавила процесуирање Срба који су учествовали у “косовском рату” против Албанаца, упркос чињеници да север покрајине још није интегрисан у састав власти у Приштини. По незваничним изворима, Приштина је већ припремила преко 1 000 оптужница против Срба.

Главна препрека остају српске државне институције на северу покрајине. Оне треба да буду ликвидиране до спровођења косовских избора, који су планирани за јесен. Тема српских државних институција на северу покрајине – тема су пете рунде преговора српског премијера Ивице Дачића и “косовског премијера” Хашима Тачија (19-20. фебруара 2013). Тачијев саветник Беким Чољаки приметио је да ће управо ова рунда бити најтежа, трајаће два дана и “личиће на маратон” а “главна питања ће бити успостављање владавине права на северу, односно распуштање илегалних српских структура у сектору безбедности”.[1]

Ангела Меркел је у августу 2011. године јасно ставила до знања да уколико Србија жели да добије статус кандидата у ЕУ она мора да распусти постојеће паралелне институције. Са своје стране САД су поводом севера покрајине појачале притисак на Србију, затраживши решавање проблема српских паралелних структура у најкраћем року, пошто су САД “заинтересоване да у овој години затворе проблем севера”.[2]

Гостујући на српској “ТВ Прва”, председник Србије Томислав Николић изјавио је 15 01. 2013. године да у складу са Резолуцијом Скупштине Србије о Косову и Метохији “такозване паралелне институције престају да постоје, а стварају се косовске институције којима ће управљати Срби”.[3] Премијер Србије Ивица Дачић је касније појаснио да “Србија неће укинути своје институције на Космету без међународно гарантованог договора шта ће их заменити. У преговорима – објаснио је премијер – покушавамо да дефинишемо аутономију Срба са Космета. То је за нас аутономија у аутономији. Тражимо формирање заједнице српских општина са јасним надлежностима – образовање, просвета, правосуђе у првом и другом степену, полиција која ће имати односе са властима у Приштини, али и са Београдом”; за нас је апсолутно неприхватљиво да Срби треба да се без икаквих икаквих својих институција укључе у приштинске институције”.[4]

НАТО, ЕУ (осим 5 земаља), подразумева се и сама Приштина, стоје на позицији постојања независне “Републике Косово”. У преговарачком процесу није било никаквог наговештаја да се ту нешто мења. Напротив, преговори који су названи “технички” у стварности то и јесу, пошто, по мишљењу три горе наведене стране, они треба да реше само практична питања која сметају неометаном функционисању независног Косова као државе. Преговори су, уз сагласност српске стране, спуштени са нивоа УН на ниво ЕУ (која, понављамо, полази од тога да је Косово независно). У резултату тих преговора, већина питања решена је у складу са постављеним задацима, то јест, задовољавањем свих без изузетка захтева Приштине. Осим главног – севера покрајине. Хашим Тачи у име своје “владе” изјављује да “неће бити ни деобе, ни аутономије, ни специјалног статуса.за Србе на северу”; пошто Србија и Косово узајамно признају једна другу, “чланство Косова у УН више неће зависити од воље Београда и неће бити ни разлога због кога Русија блокира чланство Косова у УН”. Тачи компромис види само у једном: “када дође до нормализације ситуације на северу Митровице, до гашења и удаљавања безбедносних структура Србије из тог дела… косовска страна ће предложити свој план Србима севера, план њихове интеграције у нову косовску стварност, у будући парламент Косова, у централне и локалне институције”. Тачи упозорава: “Неће постојати етничке групе са правима двоструких стандарда за заједнице, а то неће важити ни за Србе”.[5]

Овај преговарачки процес никако не одговара истинском поимању преговора – то је диктат друге стране (Приштине и ЕУ) на Србију, која у једностраном поретку мора да испуњава све захтеве које јој предоче. Укључујући и тачку о ликвидацији српских државних институција на северу покрајине. Но, управо је то неприхватљиво за огромну већину српског друштва, што је изазвало веома оштру и болну реакцију практично свих њених кругова, а од те одлуке зависи како унутрашњо-политички, тако и спољно-политички курс земље и судбина српског народа у ширем контексту.

Срби са севера су 30. јануара 2013. године, (општине Лепосавић, Звечан. Зубин Поток, северна Косовска Митровица) организовали митинг у Косовској Митровици, на коме је одлучено да се у потпуности одбаце постигнути споразуми на преговорима Београда и Приштине. На митингу је изнет захтев да се прекине преговарачки процес под патронатом ЕУ и да се пониште сви постигнути “бриселски споразуми” на релацији Београд-Приштина који нису у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244 СБ УН; да се осигура безбедност српском и другом неалбанском живљу који су угрожени стварањем “Армије Републике Косово” која је састављена углавном од бораца бивше ОВК. Срби са севера су уверени да је у интересу безбедности Балканског полуострва у целини и Срба на северу КиМ, неопходно вратити преговарачки процес под окриље УН – само тако решење може бити праведно и свеобухватно, само тако ће бити поштовани и интереси српске стране.

Посланици ДСС Војислава Коштунице у знак протеста због “укидања српске државности на Космету” одбили су да присуствују свечаној седници Скупштине поводом Дана Државности Србије. По речима В. Коштунице “Оно што председник Србије зове паралелним институцијама заправо су институције државе Србије на Косову, а њихово укидање и замена за институције Косова није ништа друго него укидање сваког државног присуства Србије на Косову“.[6]

На протестном митингу против, како успостављања граница између Србије и Косова, тако и против изјаве Председника Србије, Марко Јакшић је изјавио: “Чудо је једна ствар: главна опасност за опстанак КиМ у саставу Србије, не долази из Приштине, Берлина, Брисела и Вашингтона, него из Београда! Синоћ је председник државе Србије Томислав Николић нама Србима честитао државни празник са поруком да институције државе Србије нису српске него паралелне, а да ми нисмо српски народ, него “српска заједница”!… То значи да ће наша деца сутра да уче да њихов национални јунак није Милош Обилић већ Адем Јашари, да Балкански ратови нису били ослободилачки ратови, него да је то било ОВК ратовање… Председник Србије је положио заклетву пред Уставом Србије и нико му не даје за право да тај Устав гази и руши. Он то може да укине, али прво мора да промени Устав, па тек онда да укида институције државе Србије”.[7]А 18. јануара 2013. године ДСС је упозорила власт у Србији да она “не може да “тргује” са територијом Косова и Метохије зарад добијања датума за почетак преговора са ЕУ, као и да би била срамна одлука да се зарад датума укину српске институције на Космету. Никo oд представника тих пaртиja уочи избора ниje гoвoриo дa ћe тргoвaти тeритoриjoм Србиje зaрaд  дoбиjaњa дaтумa”.[8]

Лидер иницијативе “Источна алтернатива” Драган Тодоровић, у званичној изјави је истакао: “изјаве Томислава Николића, да ће укинути српске државне институције на Косову и Метохији и претворити их у тзв. косовске институције, представљају грубо кршење Устава Србије и велеиздају”.[9]

Лидери покрета“Никад граница” истакли су да “пројекат замене институција државе Србије институцијама Косова лежи изван правног оквира државе Србије и представља психолошку претњу за Србе са севера, а теза о “аутономији унутар аутономије” чује се само од Т. Николића, И. Дачића и саветника председника М. Ђурића, иако државе НАТО и ЕУ стоје на позицији независности Косова и шта више, намеравају да је на све начине учврсте. Теза о замени институција на “косовске, али којима ће управљати Срби”, није ништа друго него прикривање због предаје севера покрајине Тачију и НАТО пакту. На митингу су лидери покрета изјавили да се у целини остварује политика која је у интересима америчко-албанске нарко-мафије, којој Косово и Метохију приносе на жртву”.[10]

На тај начин, реакција српског друштва, опозиционих и професионалних кругова (правници, политиколози) и Срба са севера Космета је јединствена и изражава мишљење да је недопустиво отказивање од институција српске државности на Космету. То питање утиче не само у духовно-историјске, друштвене и социјално-економске сфере, већ и на законодавну основу Републике Србије – важећи Устав. “Саобраћај у једном смеру” у дијалогу са Приштином може изазвати драматичне промене и потресе у српском друштву.

Ана Филимонова / Фонд Стратешке Културе