20 година од злочина над Србима у месту Вариводе, Хрватска

ДИЦ Веритас, 27.09.2015. – Саопштење поводом годишњице убиства Срба у Вариводама (28.09.1995)

Двадесетосмог септембра 1995, готово два мјесеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено је девет мјештана српске националности: Јован Берић (75), Шпиро Берић (55), Рајдивој Берић (69) , Марија Берић (69), Мирко Покрајац (84), Душан Дукић (59), Марко Берић (82), Милка Берић (67) и Јован Берић (56). Просјечна старост жртава је 69 година.

Мјесец дана раније, 27. августа, у сусједном селу Гошић убијено је седам мјештана такође српске националности: Саво Борак (70), Васиљ Борак (68), Гроздана Борак (75), Марија Борак (81), Косовка Борак (77), Милка Борак (75), Душан Борак (56). Просјечна старост жртава је 70 година.

Поломљен крст на спомен обележју пострадалим у Вариводама

Сви убијени у оба села били су цивили а у тим селима ни у вријеме рата ни у врјеме убистава није било никаквих ратних активности. Остали су зато што нису хтјели напустити своја огњишта и што су повјеровали Туђмановим позивима да свима који нису “окрвавили руке” гарантује имовинску и особну сугурност. А сви су убијени ватреним оружјем из непосредне близине на кућним праговима. Припадници МУП-а су их тајно покопали на книнском гробљу под ознаком “непознат” иако су знали њихов идентитет. Њихова тјела су у прољеће 2001. ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 тјелом, колико их је било покопано на том гробљу, сви из времена “Олује” и “постолује”. Породице су их идентификовале 2002. у Загребу, а сахрањени су у родним селима, гдје су им општина Кистање и Српско народно вијеће подигли споменике, који су већ више пута били скрнављени.

Под притиском међународне заједнице и организација за заштиту људских права, ова убиства су релативно брзо процесуирана, тако да је Жупанијско државно тужилаштво у Задру већ 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дјела убиства из користољубља. Исте године Жупанијски суд у Задру, иако су четворица оптуженика у истрази признали почињење дјела, ослобађа их оптужбе у недостатку доказа. Наиме, на главном претресу сви оптуженици су порицали учешће у тим убиствима а признања у истрази су правдали притисцима од стране полиције и истражног судије. Кључни моменат за ослобађајућу пресуду било је балистичко вјештачење којим се није могло утврдити да су чауре са мјеста злочина испаљене из оружја која су оптужени сами предали суду тек на главном претресу.

Врховни суд РХ је укинуо првостепену пресуду и случај вратио на поновно суђење. Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002, заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика јер је “недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине”. Одустајући од оптужнице, заступник оптужбе изјављује да је током истраге и суђења Жупанијско тужилаштво у Шибенику дошло до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, па ће, у сарадњи са цивилном и војном полицијом, бити спроведена нова истрага. По “Веритасовим” сазнањима, за овај злочин у Хрватској до сада нико други није оптужен.

Ови злочини су били обухваћени и оптужницом хашког тужилаштва против хрватских генерала у предмету “Олуја”. На основу мноштва доказа хашки трибунал је утврдио да су убиства почињена али ни он није могао (хтио) утврдити ко су починиоци, па су “испали” и из оне првостепене осуђујуће пресуде.

Неке породице убијених покренули су судске поступке за накнаду штете. Након почетног неуспјеха, а након што је Врховни суд, у једном предмету у фази ревизије, заузео становиште да је смрт њихових рођака узрокована терористичким актом, тј. “актом насиља извршеним из политичких побуда с циљем изазивања страха, ужаса и осјећаја особне несигурности грађана” по ком основу је Република Хрватска одговорна и то по начелима друштвене солидарности, равномјерног сношења јавног терета те правичног и брзог обештећења, указала им се шанса да добију обештећење. У међувремену су донесене и првостепене пресуде у корист оштећених породица, али држава их сада оспорава због наводне застаре потраживања.

По попису становништва у РХ из 1991. у Вариводама је живјело 477 житеља: 472 (99%) Србина, 2 Југословена, 1 Хрват и 2 остали. По истом попису у Гошићу је живјело 107 житеља: 106 (99%) Срба и 1 остали.

По попису становништва у РХ из 2011. у Вариводама је живјело 129 житеља, а у Гошићу 46, без података о националној припадности.

У Београду и Бања Луци, 27.09.2015.
ПРЕДСЈЕДНИК
Саво Штрбац

Извор: Веритас