Драгољуб Збиљић: Злоупотреба Матице српске у затирању српске ћирилице

Поводом данашњег Дана оснивања славне Матице српске (16. фебруара 1826 – 16. фебруара 2013), ваља се подсетити да је, нажалост, та славна и недужна као институција – Матица српска неколико пута тешко злоупотребљена на штету Срба, српског језика и српског писма, нарочито 1954. и 2010. године

            На данашњи дан, 16. фебруара 1826. године у Пешти је основана славна Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића. Та прва и најважнија, и данас жива, институција српске културе граби у будућност да ускоро испуни два века међу Србима и са Србима.

            Матица српска је имала успона и падова у зависности од тога ко ју је и како водио и у њој руководио.

            Када је у Пешти на данашњи дан оснивана ова славна и велика српска узданица Матица српска, српски православни народ имао је једно своје национално писмо –ћириличко које је било најважнији (уз језик који се тада звао сербски, србски, па српски), симбол српског националног бића. А данас, нажалост, Матица српска је, спавши 1954. године на Новосадски договор и сербокроатизам. изгубила своје писмо у својој чистој неприкосновености и суверености, па је у тој истој Матици српској недавно објављено измењено и допуњено издање, практично сербокроатистичког, Правописа српскога језика (2010) у коме је за решење питања писма задржано српско ћириличко писмо, али у деоби суверенитета са хрватском латиницом коју су у Правопису сербокроатисти у Матици српској назначили (цитат) као „латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва“ (стр. 17). Тако су у Матици прекршили Члан 10. Устава Србије у коме је тај Члан 10. вратио сувереност Србима на њихову ћирилицу, али то не дају правописци из Матице српске и САНУ.

            Тако је, још једном, сада у 21. веку, (зло)употребљена Матица српска од сербокроатиста и она се сврстала у главне институције српскога језика и писма које, својим изузетним решењем питања писма одступају од праксе у целом свету и у Европи. Те институције, са (зло)употребљеном Матицом српском на челу, нажалост, главни су кривци што се и данас у Србији масовно узурпира право Срба да свој језик у Србији пишу својим миленијумским писмом ћирилицом.

Матица српска је, нажалост, прва кренула поново 2010. на овај пут затирања српске ћирилице (данас је у Србији у општој употреби српског језика нема ни десетак процената). На све наше личне примедбе и примедбе више удружења з заштиту српске ћирилице у вези с тим и поводом нашег предлога да се Правопис српског језика сачини у складу с праксом у целом свету и да се примени у решењу питања писма Члан 10. Устава Србије уместо неуставног Статута АПВ у Члану 26, по званичној изјави двоименог председника Матице српске проф. др Ивана Негришорца — Драгана Станића, Матица српска ће да – ћути још 70 година, а онда ће, каже он, размишљати о решењу питања ћирилице. Дакле, решаваће проблем ћирилице онда кад српска ћирилица буде скроз отишла у музеје и(ли) кад се пресели на српска гробља.

Тако је славна Матица и српска још мало па два века будница и узданица, још једном злоупотребљена зарад велику штету, а не на „ползу српскога народа“, због чега су је и основали идејни и практични творци Матице српске на данашњи дан 1826. године у Пешти, а пресељене у Српску Атину (Нови Сад) 1864. да би та иста славна Матица српска злоупотребљена од комуниста када је сто година после тога (1954) наложен за Србе, српски језик и српско писмо ћирилицу штетан Новосадски договор о српскохрватском језику у коме је формално била предвиђена „равноправност латинице и ћирилице“, а иза врата је договорено практично „постепено замењивање српске ћирилице хрватском (Гајевом) абецедом“. Тај посао је данас окончан и српске ћирилице нема ни десетак процената у општој употреби српског језика и у Србији, која је све до 1954. године била ћириличка земља и ћириличка култура.

 (16. фебруар 2013) / Српски културни клуб