„Штрајкујем глађу јер због маминих и татиних синова не могу да добијем посао“

– Ја сам једини у породици способан да радим, али не могу да пронађем посао. Мајка ми је психијатријски болесник и отац ми је болестан, а брат иде у средњу школу. Живимо од 3.000 динара социјалне помоћи и то је све – са сузама у очима прича Недић за „24 сата“.

Када га је наша екипа затекла испред болнице, седео је на пљуску са поломљеним кишобраном, мокрим ногама и сузама у очима.

Овај младић је завршио средњу медицинску школу са одличним просеком, а затим уписао факултет који је морао да напусти због тешке ситуације у којој се налази.

– Преплакао сам читав месец када сам сазнао да су ми родитељи радно неспособни. Све се свалило на моја леђа, мој сан је пао у воду и све што ми је преостало је да пронађем излаз из тунела – објашњава овај младић.

Ђура Недић штрајкује глађу јер се осећа немоћно, Фото: М. Илић

Он тврди да је послао биографију на више од 40 адреса али позитиван одговор, нажалост, није добио. Неко време је радио на грађевини физичке послове, али ни ту му се није посрећило.

– Радио сам по 12 сати дневно за 10.000 динара месечно тешке физичке послове. Са тим новцем не могу да прехраним породицу. Ужасно се осећам када видим да људи из моје школе са много лошијим просеком добијају посао, а ја кад тражим, кажу да нема места – прича овај Панчевац.

Он се, како сам каже, не стиди ниједног посла, радио би шта год да му се понуди, само да може да прехрани породицу и себе.

Фото: М. Илић

Док је немоћан седео испред панчевачке болнице, поред њега су пролазили без речи. Многи се чак нису ни осврнули. Само је заменик директора болнице рекао да ће покушати да му помогне, каже Недић.

Док га је главна медицинска сестра убеђивала да се склони са кише, он је чврстом вољом одлучио да остане на истом месту без обзира на временске услове.

– Долазићу овде сваки дан од раног јутра док ме директор болнице или неко из Министарства не саслуша – поручио је момак.

24сата.рс