Годишњице пролазе, злочинци правди не долазе!

Хронологија неоткривених и некажњених великих злочина над Србима на КиМ од 1998.  до данас !?

Годишњице пролазе, злочинци правди не долазе!

Ливадице, Старо Грацко, Гораждевац, Обилић, Урошевац, Церница…. само су нека од бројних места где су се десили велики злочини над Србима  али још нико није одговарао за њих . –Правда за Србе недостижна 

У отвореном логору под небом, како се описује живот Срба јужно од Ибра на Косову и Метохији   после доласка међународне  војне и цивилне мисије, оличене у Кфору и УНМИК – у,  а данас и Еулех – у, десили су се бројни велики злочини албанских екстремиста  над Србима   а да за то нико никада није одговарао!

Места у којима данас живе Срби јужно од Ибра непрекидни су извор људских патњи и  места  сталне деградације људских права! Без елементарних људских права,  а  највише, без недостатка слободе кретања и  безбедности, Срби су после 1999. године даноноћно животно угрожени!

У члану 3. Универзалне Декларације о људских правима, једине декларације до данас   у ОУН коју су потписале све земље чланице највише правне организације у свету, каже се : Свака особа има право на живот, слободу и сигурност .  Срби на Косову и Метохији од јуна 1999. године  немају ништа од тога!

Апсолутна угроженост живота Срба на Косову и Метохији огледа се и у томе што су виноввници многих великих злочина над Србима и даље на слободи и да за те злочине Албанаца над Србима још нико никада није одговарао а камоли ухапшен и приведен правди.

Без сигурности

Издвојили смо најтеже злочине албанских екстремиста, за које су представници неђународне заједнице на КиМ говорили, да ће учинити све, па и преврнути сваки камен  на земљи како би открили починиоце убистава! Међутим, апсолутно ништа од тога није обављено!?  А годишњице убистава Срба пролазе док се  злочинци  не откривају нити приводе правди?

1988. и 1999. – око 300 Срба, нелбанаца и Албанаца киднаповано и пребачено на север Албаније и убијено.

Јануар – јун 1999. г. Убиство осам Срба цивила у селу Клечка код Липљана.

27. јул 1999.г.  Убиство 14 жетелаца на њиви у Старом Грацку код Липљана. Убијени су Милован Јовановић, Јовица и Раде Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момир Јанићијевић, Станимир и Бошко Декић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић.
28. фебруар 2001.г.  Подметање  експлозив под аутобус “Ниш експреса“ код Ливадица, С0 Подујево. Погинуло 12 Срба а 30 њих теже и лакше повређено. У нападу су погинули Сунчица Пејчић, Живана Токић, Слободан Стојановић,  Мирјана Драговић, Небојша, Снежана и Данило Цокић, Вељко Стакић, Ненад Стојановић, Милинко Краговић, Лазар Милкић и Драган Вукотић.
29. јун 2003. године у својој кући у Обилићу убијена и запаљена породица Столић, Радмила, Љубинко и Слободан.
30. август 2003.г. на реци Бистрици поред Гораждевца код Пећи пуцано је из пушкомитраљеза на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада су убијени  Пантелија Дакић (13) и Иван Јововић (19), а тешко рањени Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13).
31. августа  2003.г. у Церници код Гњилана од  бачене бомбе убијен  учитељ Миомир Савић а четворо Срба тешко повређено, остали доживотни инвалиди.
32. и 18. марта 2004. г. (мартовски прогом) Убијено 10 Срба, 4000 њих протерано , запаљено 35 српских цркава и манастира… Убијени су Златибор Трајковић, Ненад Весић,  Бобан Перић , Боривоје Спасојевић,  Јана Тучев,  Драган Недељковић, Добри Столић, Борко Столић, Душанка Петковић и Мирко Лопата.
33. јун 2004.г.  У центру Грачанице убијен 17 – годишњи  Димитрије Поповић.
34. августа 2005.г. На путу Урошевац – Штрпце, код села Бањица  из  заседе убијени у колима Иван Дејановић из Прилужја код Вучитрна и Александар Станковић из Липљана.

          Нерад судства !

2. јула 2010.г. Од бачене  бомбе на протесту Срба  због отварања  канцеларије косовске владе у Бошњачкој махали у северном делу К. Митровице погинуо Др  Месуд Ђековић а 11  Срба повређено.
3. јула 2012. г. У селу Талиновац код Урошевца убијен брачни пар повратника  Милован и Љиљана Јевтић…

Несхватљивo је да се само убиства Срба на Косову и Метохији не откривају! О тим злочинама се углавном  ћути у Приштини ? Представници прво, УНМИК – овог, а данас и ЕУЛЕХ – овог, као и косовског  правосуђа затворили су судске досије против убица Срба !

Чак  је ЕУЛЕХ  у Приштини у другостепеном поступку 12. марта 2009. године ослободио  Фљорима Ејупија (29) из села Секирача СО Подујево, који је 6. јуна 2008. године, пред Унмиковим окружним судом у Косовској Митровици осуђен на 40 година затвора за тероризам због подметања експлозива под аутобус „Ниш експреса“ код села Ливадице у општини Подујево 16. фебруара 2001. године, када је погинуло 12 Срба, а више од 30 њих теже и лакше је повређено. Оптужницу и пресуду су јуна  2008. године подигли и изрекли међународни тужилац односно судија.

Отворено је питање о каквим се то представницима правосуђа  из  међунардоне заједнице  ради на Косову ! Какво је то данас косовско друштво и какве су то  косовске институције! Где су ту демократија, цивилизовано друштво, људска права, правда, закони… !?

Зоран Влашковић – Срби на окуп