Албанци манастиру Високи Дечани отимају 24 хектара!
Два албанска предузећа још 2000. године поднела без правне основе захтеве за власничко право над 24 хектара манастирске земље што је ЕУЛЕХ – ов судија крајем децембра 2012. године одбио. – Осмог јула Посебна комора такозваног Врховног суда Косова безакоњем поништила је ову одлуку из децембра 2012
Пресудом од 8. јула, Посебна комора такозваног Врховног суда Косова поништила је одлуку донету у корист манастира Високи Дечани из 2012. године, оглашава се ненадлежном, а странке у спору упућује да процес обнове пред Основним судом у Пећи? Скандалозно је што се њом поништава одлука суда који је функционисао под међународном управом и са међународним судијама.
На пресуду коју је потписао председавајући судија Сахит Сулејмани, Српска православна црква, ни Република Србија (такође, странка у спору) немају право жалбе!? Судије су овакво решење донеле, под притиском, претњама, а нуђен је чак и мито, што је резултирало гласањем у ком је троје локалних судија Албанаца прегласало двоје међународних.
Манастиру Високи Дечани је једино остало да правду потраже у оквиру права загарантованих уставом, односно пред такозваним Уставним судом Косова!
Када је мешовито судско веће, којим је председавао судија Еулекса, крајем 2012. године донело одлуку у корист СПЦ, српска светиња је данима била изложена демонстрацијама, најувредљивијим порукама и отвореним претњама. Братство манастира је због екстремиста, али и руководилаца општине Дечани, било принуђено да први пут од 1999. године затвори капије манастира. У одбрани су учествовале и јаке снаге полиције и италијанског Кфора.
Да подсетимо , ЕУЛЕХ – ов судија из Приштине крајем децембра 2012. године одбио је захтеве , које су још 2000 године , поднела два Албанца , власника два друштвена предузећа, из Дечана , против манастира Високи Дечани . Наиме , ова предузећа су поднела захтев против православне светиње, тврдећи да имају власничко право на 23.45 хектара земље која је унутар специјалне зоне манастира Високи Дечани.
У образложењу одбијања затева ЕУЛЕХ- ов судија је констатовао да се захтеви , предмети Албанаца односе на уговор о поклону који су 1997. године склопљени између Републике Србије и манастира Високи Дечани.
На две поменуте парцеле својевремено су подигнути мотел “Високи Дечани“ и мали погон за паковање меда “Апико“, који од почетка 1990. године нису активно радили и које је манастир добио заједно са враћеном земљом 1997. године.
Шеф Унмика Сорен Јесен Петерсен је почетком 2005. године донео извршну одлуку којом се манастир Високи Дечани и кањон Дечанске Бистрице стављају под посебну бригу УНМИК – а и проглашавају Подручјем специјалне зоне ( Specijal Zoning area). Специјална зона се протеже , према овој одлуци, од православног гробља испред манастира , до моста на реци Бистрици, као и од обронака брда са једне и друге стране кањона. На подручју Специјалне зоне нису дозвољени градња, реконструкције, индустријска и комерцијална активност , укључујући ту и експлоатацију шума , воде и минералних ресуса.
Проглашење Дечанске долине зоном под специјалном заштитом је настојање да се читаво подручје око манасстира доведе у склад са стандардима УНЕСКО-а и европским стандардима заштите природних и културних добара. Манастир Високи Дечани је априла 2004. године ушао на листи Светске културне баштине као први објекат са Косова и Метохије и то је велики разлог да се ово подручје мора заштитити у интересу свих
Народна Скупштина Републике Србије усвојила је 2006. године Закон о реституцији имовине одузете црквама и манастирима и основала Дирекцију за реституцију у чијој је надлежности спровођење овог закона.
Иначе, у власништву манастира Високи Дечани налази се равно 728 хектара њива, ливада, пашњака и шума од којих је већи део и данас незаконито узурпиран од стране Албанаца. Према званичним подацима Српске православне цркве, на Косову и Метохији црквама и манастирима је одузето, на основу аграрне реформе, национализацијие и узурпације 5.255 хектара .
Од јуна 1999. године до сада на манастир Високи Дечани су од стране екстремних Албанаца била четири оружана намада у којима је испаљено чак 23 гранате. Срећом, само је једна граната погодила зид око манастира са јужне стране. У задњем гранатирању, када је и зид погођен, 30. марта 2007. године ухапшен је починиоц Јетон Муљај из Дечана и осуђен на 3,5 година затвора. Почетком априла 2012. године на зиду око манастира исписано је неколико парола са потписом терористичке “УЧК“ а ове године на зиду око манастира исписани су називи исламских терориста ИСИС –а , исламске државе на арапском језику.
Зоран Влашковић – Срби на окуп