План еврорегионализације Косова

Елем, завршио се и широко рекламирани сусрет председника Србије и Косова. Чули смо и изјаве за медије Томислава Николића и Атифете Јахтјаге, видели смо и тријумфални осмех Високог комесара за спољне послове и безбедност ЕУ Кетрин Ештон, као и симболично руковање. Председник Николић је био крајње уздржан у оценама, подвукавши да се “овакви сусрети организују специјално ради тога да би људи боље упознали једни друге”.[1] Заменик директора владине канцеларије за Космет Крстимир Пантић, уверен је да је “својим пристанком на сусрет, председник Николић демонстрирао спремност да отворено размотри све проблеме који постоје са представницима Албанаца на Косову”. По његовом мишљењу, “ти преговори означавају почетак нове етапе и новог приступа у решавању питања јужне српске покрајине”.[2]

Ипак, без обзира на изјаве о “отворености” одржаног сусрета и “новог приступа” страна, конкретан садржај сусрета остао је “иза кулиса”. Ни госпођа Ештон није унела појашњења, изјавом да ће “недеље које следе бити критички важне” за дијалог Београда и Приштине.[3] Какве то нове одлуке и договоре очекују у Бриселу од учесника дијалога? Ако је судити по расположивим информацијама, ради се о регулисању проблема статуса северних рејона Космета у оквирима постојеће самопроглашене косовске државности. Ова иницијатива изгледа да је затекла чак и представнике Приштине, за које овакав приступ представља неприхватљиво посезање за територијалном целовитошћу Косова. Заменик премијера Хајрудин Кучи пожурио је да изјави да “специјални статус и подела нису тема разговора. Реализација потпуног суверенитета је подобна тема, укључујући и овај део наше територије”. Посредно је то потврдила и сама Кетрин Ештон, признавши да је влада Косова одбацила могућност да северни рејони добију “специјални статус” током “кључних недеља дијалога”.[4]

Упркос свему, можемо констатовати да је управо проблем Севера Косова био кључна тема на преговорима Николића и Јахтјаге. У складу са Бриселским изворима, приштински часопис “Зери” који излази на албанском језику, пише да је север био главна тема сусрета два председника. “У овом тренутку ми се бавимо проблемом севера Косова и предстојеће недеље биће кључне. Два председника – Николић и Јахтјага – уверили су ме у своју постојану подршку и посвећеност дијалогу и његовом одговарајућем европском дневном реду”.[5]

Упркос томе, Атифете Јахтјага наставља да уверава косметску јавност да она са Томиславом Николићем није разговарала о северу покрајине. У интервјуу косовском радију РТК она је изјавила да “питање севера није било тема” и обећала да то ни убудуће она неће разматрати са српском страном.

Ради чега је потребан сличан вео тајанствености? По информацијама газете “Коха Диторе”, одговарајуће инструкције две стране су добиле од самих тутора бриселских преговора. Лист саопштава да су организатори сусрета “предузели све могуће напоре како јавност не би добила чак ни минималну представу о сусрету, са изузетком фотографија”, које је публиковала канцеларија Кетрин Ештон.[6] Аналитичар приштинске организације KIPRED Иљир Деда уверен је да пред сабеседницима стоје озбиљни проблеми – како својим грађанима објаснити да су проблеми Севера Косова ипак били тема разговора?

Разлог томе је следећи – потписивање документа који припрема ЕУ може се оценити као капитулација и у Београду и у Приштини. По информацијама којима располажемо, у Бриселу су разрадили пројекат који предвиђа омогућавање посебног “евростатуса” за три локалне заједнице на северу Космета, по принципу такозваних “европских регија”. Слична регионализација рејона насељених Србима, значиће практично издвајање из јурисдикције како Београда, тако и Приштине, њихово претварање у својеврсни протекторат којим ће управљати Европска Комисија. Управо такав пројекат се сада налази на столу Високог комесара за спољне послове и безбедност ЕУ Кетрин Ештон и очекује се да га потпишу и председници и премијери који учествују у дијалогу Београда и Приштине. Рок који је Брисел одредио за потписивање овог Споразума је – март текуће године.[7]

И САД су се активно укључиле како би извршиле притисак на Николића и Дачића, да потпишу горе указани документ. Истина, у Вашингтону као реалнији рок за завршетак потписивања свеобухватног споразума Београда и Приштине, наводе крај године. А као предсулов за то, чиновници у Белој Кући су навели рспуштање српских структура самоуправе на северу покрајине. Одговарајућа представа о томе указана је премијеру Дачићу током његове посете САД. А као могући сценарио, стране су разматрале спровођење нових локалних избора под патронатом ОЕБСА на северу Космета.[8] Такав приступ је у складу са идејом о “регионализацији” у областима насељеним Србима.

Сада су на потезу – српски политичари, друштвени делатници и бирачи. Који немају много времена на располагању. Како је током своје блиц посете Београду подвукао специјални изасланик Европског Парламента за Србију Јелко Кацин, “већ следеће недеље ће српски и косовски премијер одржати следећу, пету по реду, рунду преговора”. “У тај и следећи сусрет, ЕУ полаже велика очекивања” – рекао је он. По Кациновим речима, пета и шеста рунда преговора “не сме представљати протоколарни разговор; на њима преговарачке стране морају демонстрирати приврженост будућности и учинити оно што раније нису могли”, “за то је потребна политичка храброст, државнички приступ и одговорност”.[9] Да ли ће се руководство Србије сложити са евроинтеграцијама северног Космета по рецептима ЕУ или ће – не без основа – у томе видети још један “пузећи” антисрпски сценарио евроатлантиста?

Још се у српској политици следи очување курса на непризнавању Космета. То је, између осталог изјавио на конференцији за штампу одржаној 13. фебруара у Москви, нови Ванредни и Опуномоћени Амбасадор Републике Србије у Русији Славенко Терзић. Он је потврдио да његова земља “није спремна да зарад уласка у ЕУ призна независност такозване косовске државе”. Одговарајући на директно питање – како ће Београд поступити уколико Брисел од њега затражи да призна независност Косова као услов за приступање ЕУ, господин Терзић је изразио увереност “да ни једна српска влада не жели да призна независност Косова и Метохије”. Ако наступи таква Хамлетовска дилема – или, или, ја мислим да садашња влада и садашњи председник никада неће поћи на признање Косова и Метохије” – приметио је нови амбасадор Србије у Русији.

По његовом сведочењу, на снази остају сви ранији предлози Београда који се тичу највише могуће аутономије Косова унутар Србије. Међутим, Београд никада неће признати “Косово као државу”: “Косово и Метохија представљају историјски део Србије, то је наш аутономни рејон”. Славенко Терзић је посебно заблагодарио Русији, која је по том питању увек помагала Србији и изразио је мишљење да европски партнери не разумеју у пуној мери суштину косметског проблема.

Већ у недељама које следе, видеће се колико је српска држава доследна и чврста да очува своје позиције на Космету. Несумњиво ће тај проблем бити у центру пажње руско-српских преговора на највећем нивоу у марту, када у посету Србији намерава да дође председник Русије Владимир Путин.

Петар ИСКЕНДЕРОВ / Фонд Стратешке Културе
Виши научни сарадник Института словенства у Руској академији наука, магистар историјских наука, међународни коментатор радио-станице „Глас Русије“