Тужба против Европског парламента
23 05 2015
Његова Екселенција председник Републике Томислав НИКОЛИЋ
Андрићев трг 1
1000 Београд
predstavkegradjana@predsednik.rs
Господин председник Владе Александар ВУЧИЋ
Немањина 11
1000 Београд
Доставља се:
Јавности преко интернета
Република Србија је држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама и припадности европским принципима и вредностима.
Члан 1 Устава Републике Србије
Људско достојанство је неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.
Свако има право на слободан развој личности, ако тиме не крши права других зајемчена Уставом.
Члан 23 Устава Републике Србије
Физички и психички интегритет је неповредив.
Нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима без свог слободно датог пристанка.
Члан 23 Устава Републике Србије
“ Заклињем се да ћу све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и остваривању људских и мањинских права и слобода, поштовању и одбрани Устава и закона, очувању мира и благостања свих грађана Републике Србије и да ћу савесно и одговорно испуњавати све своје дужности.“
4. став члана 114 Устава Републике Србије
Заклињем се на оданост Републици Србији и својом чашћу обавезујем да ћу поштовати Устав и закон, да ћу дужност члана Владе вршити савесно, одговорно и предано и бити посвећен очувању Косова и Метохије унутар Републике Србије.
Члан 5 Закона о изменама и допунама Закона о Влади
Ко јавно изложи порузи Србију, њену заставу, грб или химну,
казниће се новчаном казном или затвором до три месеца.
1. став члана 173 Кривичног законика Републике Србије
Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства,
казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.
1. став члана 174 Кривичног законика Републике Србије
(1) Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.
1. став члана 317 Кривичног законика Републике Србије
Тема: Сребренички геноцид над Србима и у Београду
Ваша Екселенцијо поштовани председниче Републике Србије Томиславе НИКОЛИЋУ и
поштовани председниче Владе Александре ВУЧИЋУ,
Геноцид значи свесно и циљно истребљивање једне етничке групе или целог народа.
У јавности су дати многобројни докази да је неистинито тврђење да су Србски војници масакрирали око 8000 невиних људи муслиманско-бошњачке националности у Сребреничком крају 1995. Такође је добро позната истина да су муслиманско-бошњачки припадници паравојних јединица убили младожењиног оца Николу Гардовића на србској свадби 1992., спалили србско село Сјековац исте године, побили око 1300 невиних Срба на православни Божић 1993. , да су наставили са злочинима над србским цивилним становништвом у Босни и Херцегини посебно око Братунца, Кравица, Сребренице. …
Срби и србска војска нису никада имали такав, геноцидни, циљ нити водили такву, геноцидну, акцију било против кога и било када. Због тога су држављани Републике Србије тражили од Народне скупштине да поштује истину (Додатак 1) и да не усваја предложену декларацију (Додатак 2). Већина народних посланика се о то тада оглушила и силом већине њихових гласова је Народна скупштина усвојила Декларацију о Сребреници којом су они и тај сазива Народне Скупштине у целини учинили низ противуставних и кривичних дела по напред цитираним одредбама Устава и Кривичног Законика.
Данас је објављен крик Душана МАРИЋА под насловом: „ СРБИ – Жртве другог реда: СРЕБРЕНИЦА, ДУШАН МАШИЋ И БЕОГРАЂАНИ“ на:
Марићев крик је изазван позивом Душана МАШИЋА мојим суграђанима, Београђанима, да учествују у јавној жалопојки за лажни, измишљени, геноцид Срба над цивилним муслиманско-бошњачким становништвом у Сребреници. Тај Машићев позив је неоснована, али свесна оптужба против Срба и Србије да би нам се наметнула кривица за нешто што је доказано да се није десило. Ако може да се говори о геноциду у Сребреници и њеном крају, онда једино може да има основе да се говори о муслиманско-бошњачком-ќлинтоновском геноцидном деловању тамо масакрирањем невиног србског становништва и од тада, 1995., непрекидној пропаганди заснованој на лажној оптужби против Срба да су масакрирали око 8300 невиних људи муслиманско-бошњачке националности и то с циљем њиховог истребљења! Каква монструозна лаж и на њој саздана јавна оптужба! Машићев позив има за циљ да та лажна оптужба буде овде јавно прихваћена и пренета целом свету. Тиме треба трајно да се наметне Србском народу, Републици Српској и Србији геноцидност. Такав однос према једном невином народу, који није започео рат у СФРЈ, ни у Босни и Херцеговини, нити против муслиманско-бошњачког становништва, већ је обратан редослед приморавао Србе да се бране не би ли спречио зверства која су над Србима чинили њихови очеви у Босни и Херцеговини 1941. – 1945. М ашићев позив је несумњиво исказ моралног геноцида над Србским народом, Републиком Српском и Србијом. Ваша је дужност председниче Републике Томиславе НИКОЛИЋУ и Владе те и Ваша, председниче Владе Александре ВУЧИЋУ, да то спречите уставним и законским средствима.
На основу 1. става члана 56 Устава и на основу ваших јавних заклетви, напред цитираних, тражим од Вас, Ваша Екселенцијо поштовани председниче Републике Србије Томиславе Николићу, и од Вас, поштовани председниче Владе Александре Вучићу, да јавно одговорите на следећа питања:
1. Зашто се до данас, на основу напред цитираних уставних и законских ваших обавеза и на основу истине, нисте обратили Народној скупштини с предлогом да размотри и повуче неосновануДекларацију о Сребреници која у себи носи дух геноцидности против Срба и Србије?
2. Зашто до данас нисте донели одлуку о забрани одржавања скупа који организује Душан МАШИЋ, којим се Србија и Србски народ оптужују за геноцид, а који својим чином управо представља геноцидни израз и акт против Срба и којим се крше напред цитирана уставна права и чине кажњива кривична дела?
3. Зашто до данас нисте тражили од Државног јавног тужиоца да покрене кривични поступак против Душана МАШИЋА и његових суорганизатора?
4. Шта ћете предузети да се заштите достојанство Републике Србије, свих њених држављана и њихов психички интегритет, као и Србског народа, а у складу с цитираним уставним и законским одредбама и вашим обавезама?
5. Ако и овај пут одбијате да поштујете Устав и закон зашто то онда чините?
Тражим да јавно одговорите на свако од ових питања пошто се односе на теме од општег, и то далекосежног, значаја по државу, народ, сваког држављанина Србије појединачно, по сваког Србина, по сваку Србкињу и по свако србско дете и потомство.
Ово еписмо, које је мало детаљније од јучерашњег, се поставља на http://www.ssssseternal.org и доставља као што је наведено под „Копија“.
Додаци.
1 Истина је трајна основа ставова Републике Србије и опредељења Србског народа, 31 држављанин Републике Србије Народној скупштини. 8. фебруар, 2010. године. Документ је јавно изложен на: http://www.ssssseternal.org
под: http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_02_08SkupstSve.29144213.pdf
2. Упозорење 41 држављанина Републике Србије Народној скупштини о ништавности предложене јој Декларације о Сребреници, 30. март, 2010. године. Документ је јавно објављен на: http://www.ssssseternal.org
под: http://ssssseternal.org/yahoo_site_admin/assets/docs/2010_03_30LTG_DklSrbrncSve.29135128.pdf
С поштовањем
Др Љубомир Т. Грујић, рођен у Цара Уроша 17, Београд,
Џона Кенедија 31/15
11070 Београд
lyubomirtgruyitch@gmail.com
http://www.ssssseternal.org
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
