СИНИША ЉЕПОЈЕВИЋ: ЗАШТО ЈЕ ЗАПАДУ ПОТЕБНА СЛАБА СРПСКА ВЛАДА?

Мало је сумњи да лидери Србије неће испунити све што се од њих тражи, и то не само око Косова

Како је актуелна влада Србије све слабија и урушенија, са Запада јој стиже све већа подршка, барем ако је судити по изјавама путујућих политичара и неких западних медија. Владу су подржали и самопроглашени европски поштар Јелко Кацин и тројански коњ европског пријатељства према Србији Мирослав Лајчак. Подршка слабој влади је сама по себи необична појава, која буди многе сумње а, када долази од оних који су осведочени носиоци антисрпске политике, онда би Србија стварно требало да се замисли.

Западна подршка је у општим формулацијама како влада ради добро, како је до сада много урадила а све се гарнира стратешким циљем – европским интеграцијама. А шта је то ова влада добро урадила, који су њени резултати? О томе се наравно не говори и то очигледно није ни важно све док је на линији такозваних европских интеграција. Да ли свесно или несвесно, али суштину подршке Запада није крио већ наречени Мирослав Лајчак, који брже мења функције него Мило Ђукановић ручне сатове.Тренутно је на месту министра спољних послова своје матичне Словачке.

У интервјуу београдском магазину „Актер” Лајчак, дајући подршку актуелној влади у Београду, каже да влада Србије „треба да се усредсреди на напредовање ка ЕУ” јер, када је реч о европским интеграцијама, „председник и влада Србије су до сада премашили” не само његова лична очекивања већ и многих у Европи, што је већ „општи утисак”. Зато би, оцењује Лајчак, била „велика грешка” ако би се влада Србије фокусирала на унутрашњу политику. То значи, према европском Лајчаку, да унутрашња ситуација у Србији уопште није битна, и то не треба да брине владу, него су најважније европске интеграције. Другим речима, подршка влади Србије са Запада темељи се на европским интеграцијама, а не стварном стању у Србији и на ономе шта та влада чини да ту ситуацију поправи и људима учини живот достојан живљења.

У овом времену формула „европске интеграције” је у ствари лицемерна шифра за издају државних и националних интереса Србије, и то преко издаје Косова и Метохије. Косово и Метохија је једини проблем који Запад интересује у Србији, и све што ради је темељено на том плану. То је ваљда свима јасно, упркос свакодневним лажима како из Брисела тако и из Београда. Тако се испоставља да се подршка Запада актуелној влади темељи само на очекивањима и вероватно обећањима лидера Србије да ће актуелна политичка елита завршити тај прљав посао и на неки начини ослободити Запад од косовске ноћне море. Порука је, дакле, да влада Србије треба да опстане како би издала Србију. То је њена мисија у очима Запада. Невероватно!

КАД АМЕРИКА КАЖЕ… Кроз изјаве председника владе Ивице Дачића јавност је обавештена и да званични Вашингтон подржава владу Србије, нарочито дијалог са Приштином, као и њене европске интеграције. Сумње да је председник владе Дачић имао контакте са неким сумњивим људима, које су, кад су јавно објављене, и довеле до за сада најозбиљније кризе владе и практично је изнутра урушиле, такође су, према Дачићевим речима, одстрањене током његовог боравка у Америци. Он каже да му те сумње у Вашингтону није нико ни спомињао а уосталом, прецизирао је, зар би Еф-Би-Ај (ФБИ) и Агенција за борбу против наркотика (ДЕА) контактирале са њим да те сумње имају основа или, како је рекао, „да постоје сумње у мој кредибилитет не бих имао сарадњу са Еф-Би-Ајем и ДЕА”. То је довољно, поручио је Дачић, за закључак да су те сумње и касније оптужбе против њега бесмислене и без икаквог основа.

Могло би се дакле закључити да Дачић не сноси никакву одговорност јер тако кажу Американци. Чињеница је, међутим, да јавност не зна шта је Дачић причао у Вашингтону и шта су њему Американци причали, али се ипак да наслутити да је порука била јасна – очекујемо да се испуне дата обећања око Косова и, док то траје, биће и подршке Дачићевој влади. Поруку је истовремено наслутио, или примио, и потпредседник владе Александар Вучић и у Београду изјавио да он „верује да Дачић није починио кривично дело”. И, наједном, као да се ништа није десило, влада наставља све док је, како рече неко од министара, на зацртаном курсу. Нико није јасно рекао који је то зацртани курс, али се посредно, кроз медијску кампању, може наслутити да је реч само о европским интеграцијама, у преводу на издаји Косова и Метохије, што значи и на издаји Србије.

Све то ипак неће на дужи рок много помоћи актуелној влади јер се чаша разбила и ова влада више нема ни ауторитета ни капацитета да било шта озбиљније уради, чак ни око Косова. Очекивања од подршке би могла бити погрешна процена. Јер нешто се ипак десило без обзира на западну подршку и спремност лидера да падну на колена. Влада Србије се већ изнутра урушила, то је потпуно јасно. Одржавана ароганцијом и аутизмом њених лидера, уз послушност медија, она може још да траје, али на штету свих, и грађана Србије и политичких партија које ти лидери воде. Таква влада заиста није у стању ништа озбиљније да уради и скоро да је немогуће да се у неком судњем часу тргне, да доживи неки свој „пут у Дамаск”, и да крене у решавања домаћих, а не туђих проблема. То је заиста немогуће и сваки дан је само још један дан мучења и обмане. Што рече песник, „изгорело нико не запали”. Утолико пре што би ускоро подршка Запада могла постати и селективна, неке личности ће бити више подржане а неке ће наставити да пуне новинске странице. Оживеће и неки стари ривалитети међу западним савезницима у политици према Србији, пре свих они између Америке и Немачке.

ТРКА ЗА ДОГАЂАЈИМА Део проблема је и сама логика ситуације. Тренутно су страсти примирене, али сукоби и неповерење у влади су се већ запатили, што би рекли Американци, ухватили су моментум, а то је тешко контролисати. Свакога дана нека од заинтересованих страна може да протури неку нову гласину, неко „поуздано сазнање” и да се све опет узбурка, што је и врло вероватан развој. Утолико пре што кључна документација није у поседу оних који су сада у влади или институцијама које они контролишу. Још не знамо у чијем је стварном поседу та наводно силна документација, али требало би подсетити да је тим бившег председника Бориса Тадића после изборног пораза потпуно испразнио архиве Председништва, све је однесено, чак су и бројеви телефона институција и људи за службени контакт однесени.

Како ће тећи даљи развој око урушене владе и западне подршке врло је тешко проценити, а понајмање знати јер је цела ситуација ирационална, не постоји рационално понашање ни једне стране. Како је једном упозорио легендарни британски премијер Харолд Макмилан, „догађаји, драги момче, догађаји”, сугеришући да политика владе не зависи од планова, него од свакодневних догађаја. А актуелна влада Србије је у ситуацији да трчи иза догађаја, а не испред њих. Сигурно је, међутим, да ће Запад, или тачније његове кључне земље, појачати притисак на Београд око Косова и Метохије у настојању да искористи слабу и урушену владу Србије и њено преостало време. Тешко да ће се Западу таква шанса ускоро поново указати.

Нажалост, мало је сумњи да лидери Србије неће испунити све што се од њих тражи не само око Косова, јер очигледно је, ма колико звучало невероватно, да верују да је њихова мисија пре свега испуњавање жеља њихових западних ментора пошто се то уклапа у само њима знани стратешки циљ европских интеграција. Слабе и неспособне владе које су склоне служби туђину нису непозната појава ни у Србији ни у свету а оно што у овом времену највише чуди, готово забрињава, је како је могуће да јавност Србије и даље ћути, нема отпора, упркос тако видљивој чињеници да пред њеним очима њена земља полако нестаје.

 Нови Стандард