Грешни Милоје: ЈАКОМ ИДУ МАРА И СВАТОВИ
Писмо прво.
„Господине Милоје,
Запазио сам да си окумио господина Атанасија Јевтића. Данас читам најновији број Православља па видим да те кум помиње у свом тексту Стрмоглав… и да ти даје чудне карактеристике:
- „Ситношићарџијски трговчић“
Коментар: Ако је ситношићарџијски не може бити трговчина, а ако је трговчић не може бити крупношићарџија.
- Мало је мегаломан, а мало ситно (шићарџија). Дакле, хомодуплекс; мало је комедијант, али је, изгледа, и крив за „осиромашење проевропске Србије“. Да није крив, не би то Атанасије помињао.
- Милоје није искључен канонском одлуком, већ одлуком Црквеног суда епархије жичке. Не постоји канонска одлука.
- Дрвена барака је никад непризната, дакле увек призната – тврди Атанасије (јер: негација негације = афирмација). Претпостављам да то није желео да тврди, већ је његова логика, антилогика. Као и вера што му је Жалосна конфузија!
Коментар: У Посланици Римљанима, Свети Павле (15. 3) каже да „Ружења оних који руже падоше на мене“. Можда је бивши епископ Атанасије желећи да ружи г-дина Милоја, желео да ружење падне на њега. Ако је то желео – успео је, али ипак мислим да је збрка у његовој логици, која је, да поновим, антилогика, као и вера што му је.
Испало је да не пише Атанасије, него Сатанасије.
У Београду, о Спасовдану, 2015.
Љубомир Протић“[1]
Одговор
Многопоштовани и драги Професоре,
Кад сам био мали, мој ђед је имао велику свињску башчу. Тако се звала, јер је она била простор у коме су пландовале свиње. Била је ограђена јаким шљивовим прошћем које је поплетено прућем. У тој башчи се налазило повише стабала разног воћа и бара у којој су се блатиле свиње. Земља испод воћки је била преријана, иако су се свињама ударале брњушке, и изгажена без и једне једине травчице, осим бунике која је украшавала својим зеленилом ту преријану и изгажену земљу. Њу ни свиње, нити иједна животиња не окуша. Наше бабе су нам говориле да бунику не смемо ни пипнути. Нипошто. Ни за живу главу.
Изгледа ми да је мој кумашин здомчо негде бунику, па сад халуцинира, или што би младеж рекла трипује.
Нека га нек трипује. Јер, изгледа само му је то, после свега, остануло.
Дако се не докопа штранге.
Шала на страну, али из дана у дан ствари постају потпуно јасне. Овде је мој кум само пиjун у рукама паклене машињерије. Јер, овде се, што би рекао Свети Јустин, води борба између Бога и ђавола, а људи су ратници или у војсци Христа Спаса, или у војсци свезлог ђaвола. Историја сведочи: никакви зли људи, па и сами најкрволочнији ђавоносци, нису могли надвладати Цркву; и она је увек преко својих христоносаца односила победу над свима црквоборцима.
Ево сада читамо у штампи да кумово недоношче, блудни син, самопроглашени бискуп, води 54-члану делегацију СПЦ на поклоњење римском архијеретику у Сарајво град. То је рукосад, што Ви рекосте, Сатанасјев. Кака врба наки клин, каки отац наки син. Али, то ни бискуп Григорије не би урадио да нема миг из Патријаршије, која је брод нашег спасења – светосавску Цркву – претворила у Титаник, без Бога, који ће се олупати о ватиканске хридине.
Зато народ бежи са Титаника поучен мудрошћу Светих и богоносних Отаца, међу којима су и Свети Марко Ефески и Свети Герман Нови.
Свети Марко вели: „Бежите, дакле, од њих, браћо и од сваког општења са њима. Такви су лажни апостоли, лукави посленици прерушени у апостоле Христове, што није чудо, јер се и сам сатана прерушава у анђела светлости. Није онда дакле, никакво чудо што се његове слуге претварају као слуге праведности, чији ће крај бити по делима њиховим… Но како вам је светим апостолима одређено, стојте држећи предања која сте примили, како писана тако и неписана!“
А Свети Герман: „Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, неголи да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао.“
У саопштењу Србске православне цркве, преко њеног сајта од 29. маја 2015, стоји, између осталог: … „донео је Сабор одлуку којом монаха Артемија (Радосављевића) лишава монашког чина и искључује га, заједно са њиме антиканонски и безаконо >>рукоположеним<< >>хор епископом старорашким и лозничким<< Николајем – Негославом Николићем, из црквене заједнице.“ А онда, испред речи које следе, недостаје добош и усклик добошара: Ahtung ahtung: „Да се знаде од данас па убудуће, све до њиховог искреног покајања, да свака тајна њима обављана, на челу са Светом Литургијом, представља безблагодатну радњу: њихово крштење није крштење, њихово рукоположење није рукоположење, њихово причешће није Причешће, њихов благослов није благослов него клетва на оне које га примају. Ово нарочито треба да имају у виду сви они који су у својој простоти и наивности заведени њиховом обманом и духовном преваром, нарочито заведени њиме лаковерни монаси и монахиње, али и верници.“ (Подвукао М.С.) И још недостају речи које, вероватно, стоје у срцу добошара: ко се оглуши о речено, да се спали или разапне.
Они су у својој фантазији утриповали да ће народ поверовати да је са њима спасење. Тако је, пре неки дан усред Новог Сада, у Недељу Слепог, 17. маја 2015. године, у Саборном храму Светог великомученика Георгија, одслужена Литургија којој је началствовао „тешковерни“ епископ далматински Фотије уз саслужење „тешковерних“ епископа: бачког Иринеја, врањског Пахомија, крушевачког Давида, средњоевропског Сергија, јегарског Јеронима и новосадског свештенства. На богослужењу су рукоположени и нови свештенослужитељи.[2] Тој њиховој „благодатној“ работи, са све попадијама и родбином рукоположених, присуствоваше у храму скоро више свештенослужитеља него верника.
А ево и како то изгледаше, тих дана, где се „безблагодатно“ Богу мољаху „заведени“ и „лаковерни“ монаси и верници по колибама праведничким (Приче Соломонове 14. 11):
„Дрвена барака“ у Лозници и око ње, 7.6.2015.
Изгледа да је народ утувио аманет Светог владике Николаја: Зато Србине, знај ово и запамти и ходи мудро као и оци твоји. Не дај свакоме да буде пастир. А кад добре пастире имаш то је небески дар већи од целога света.
Сви су изгледи да је народ препознао пастире добре. И сви су изгледи да је потврђена Посланица источних патријараха да је народ чувар вере.
А мој кум Атанасије и остале братоубице, вероломци, папини вереници, заједничари са јеретицима… нек иду својим путем. Нека воде „дијалог“ са најпалијим у грех човеком у историји људског рода после Јуде Искариотског – папом.
Мој кум Атанасије и његова (без)умна братија не имадијаху срећу да се уврсте у историјску колону Растка, Лазара, Ђурађа, Карађорђа, Светог Николаја, Јустина… Њима у исе припаде кајиновски грех и издаја брата (и то без пољупца) чиме се одмакоше од Бога и рода.
С доброжељем,
Милоје
Писмо друго
„Драги брате Милоје,
Са тугом преко интернета, одавде из Грчке, пратим шта се догађа. Прочитах лицемерно писмо тзв. Патријарха и исповедничко држање владике Артемија у одговору[3] на то лицемерје.
Није ме изненадила одлука и клеветничко образложење о изопштењу наших богоносних пастира – владика Артемија и Николаја. Ни вест Жељке Јефтић у Блицу од 29.2.2015. да је и ово „први случај у историји СПЦ да је … епископ не само рашчињен, него и потпуно изопштен то јест екскомунициран из Цркве“.[4] Дакле, видно напредују у новотаријама од зла на горе.
Нека остане у историји записан плод њихове злобе, зависти, мржње према светосављу и светосавцима и њихово слугеранство папи и светским сатанистима (председнику Америке и канцелару Немачке који су се заверили да тотално униште православље – преко својих поданика – вереника који су тренутно заузели кормило Србске православне цркве).
Пошто си ти човек вичан перу и полемикама, молим те напиши једно полемичко писмо твом „куму“ Сатанасију Поганоустом кога је Сабор вабно да доврши братоубиство, што си ти овековечио у писму „Сан“, пошто је у образложењу сложио лаж до лажи на чему би му и Луцифер позавидео.
Ово треба учинити не ради њега (од њега је и Бог диго руке) него ради тога да народ схвати да је у питању клеветник и лицемер.
Са Олимпа, о Тројицама 2015.
Свако добро од Господа,
Славко М. Радовановић
Одговор
Драги Славко,
Праштај, ало овога пута морам на твоју замолницу одговорити кратко: Нећу!
Не могу да ти пишем образложење свог става јер ми се образложење, за које ти рече да га је писао мој кум Атанасије, довољно огадило.
Од, мени веома драгог и омиљеног писца, Милосава Славка Пешића, научио сам једну лекцију:
Да ми ваља полемисати с човеком паметнијим од себе: победиће ме, али из пораза могу извући корист.
Да ми ваља полемисати с човеком мени равним: ма ко победио осетићу, бар, задовољство борбе.
Да ваља полемисати с ограниченим човеком: не из жеље за победом већ зато што му могу бити од користи.
Није лоше полемисати, чак, ни с глупаком! Нећу стећи ни славу ни хвалу, али зашто да се каткад не забавим?
Једино нећу да полемишем са Атанасијом Јевтићем и њему подобним лицемериима, ковачима лажи и клевета. Било би, заиста, дегутантно.
Осим тога, кано што је у време оно народ разабро, утувио, уз гусле опевао и у камен уклесао:
А што питаш за проклетог Вука,
Проклет био и ко га родио!
Проклето му племе и кољено! – тако и ово покољење има памћење. А и гусле. Већ Србијом поје Србадија:
Ђед унуку овако је вико:
Мој соколе и снаго и дико
Чуј ме добро што ћу теби рећи
Гусле могу опасно посјећи.
Ил те славе ко јунака србског
Ил проклињу издајника мрског
Чувај образ ти ђедова надо
Да ми не би од гусли пострадо.
Струна целом свету обзнањује
Артемије веру утврђује
Проширује свога винограда
Умножава богомољна сада.
У Лозници покрај града Чачка
Ђе бијаше та битка јуначка
Лозничкога постави владику
Николаја на понос и дику.
Ој ви папске улизице бедне
Наша вера неће да увене.
Артемије веру нашу чува
Вас ће ветар правде да одува.
Лаже Таса ни ич не посоли
Вера Артемија њега боли
Срушише се пусти снови њини:
Авељ д-умре а Кајин да живи.
`Танасије срамото и бруко
Како те је Буловић насуко
У бешчашће он те наводио
Протојереј Сава говорио:
Боље да се ниси ни родио!
Убише те твоја лаж и злоба
Која ћете пратити до гроба.
Све до гроба па и иза њега
Што погуби од себе бољега.
Ето, драги брате Славко, народ их је прочито ко буквар. И дао им најбољи одговор.
И тек ће.
Јаком иду Мара и сватови.
С доброжељењем,
Милоје
_____________________________________
[1] Проф. др Љубомир Љуба Протић спада у оне неуморне људе који тихо корачају кроз живот радећи и стварајући. Био професор Математичке гимназије и њен директор, директор Завода за унапређивање образовања, помоћник министра за образовање, директор часописа „Држава“, професор математичког факултета и продекан истог , председник Савета природно математичког факултета са 1.000 запослених и 5.000 студената. Сада је члан Епархијског управног одбора и члан Савета епархије Београдско-карловачке.
[2] Види: http://borbazaveru.info/content/view/7819/1/
[3] АЕМ И ПАТРИЈАРХУ СРПСКОМ Г. Г. И Р И Н Е Ј У
На Ваше братољубиво писмо одговарамо братољубивије уколико сте спремни да се нађемо на истом, а то је: да нам исповедање непатворене вере, какву су нам од Спаситеља предали богомудри Оци и Светитељи, буде водиља све до Царства небеског.
У црквеном расколу може бити само неко ко је изневерио правоверје.
Не би данас између нас никакве провалије било да нисте неканонски и неуставно произвели стање у којем се Српска црква данас налази. А произвели сте га да би сте неометаније српско светосавско православље оденули у рухо које му не пристоји.
Показало се, по промислу Божјем и у складу са учењем апостола Павла, да поделом међу нама сведочимо да је Црква само тамо где се чува истинска и неискварена вера.
Да бисте нас боље и свестраније схватили, кад је реч о исповедању чисте вере, шаљемо Вам посланице са црквенодуховних Сабора одржаних у Лозници код Чачка.
Садржина Вашег писма не говори да је оно плод Духа Светога, него плод духа људског ради правдања пред светом; да би се рекло: Ето, ми братољубиво хоћемо да помогнемо бившем епископу рашко-призренском Артемију а он нас одбија. Умеће народ Божји да препозна и разлучи искреност од неискрености, јер памти све претходне догађаје.
Ово није „оглушивање о Ваш позив“ него својеврсно сведочење о правоверју. Све док непоколебљиво остајемо у светоотачкој вери, ништа заједничко немамо са расколом, гледано, међутим, Вашим очима, Артемије је у „расколу“. И док мислите да сте Нас административно одвојили од Српске православне цркве, знајте да Нас, догматски гледано, од Христа нисте одвојили нити можете, а то значи ни од Српске православне цркве какву нам је основао и предао Свети Сава. Сведочимо Вам да чврст осећај имамо да смо били и, уистину, остајемо у правој Српској православној цркви коју верници најбоље препознају и прихватају.
Захваљујемо Вам на писму.
У Београду 14/27. Маја 2015. +АРТЕМИЈЕ,епископ рашко-призренски у изгнанству.
[4] http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/563166/ANATEMA-Artemije-izopsten-iz-Srpske-pravoslavne-crkve-prvi-takav-slucaj-u-istoriji
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
