Србија се у Бриселу обавезала на промену Устава до краја 2017.

Нови Устав Србије биће усвојен током последња три месеца 2017. и за то ће из буџета бити издвојено 560.543 евра уз додатне трошкове референдума који сада нису познати, сазнаје Данас. Према нашим сазнањима, у последња три месеца ове године најмање трећина посланика иницираће промене Устава и усвајање предлога за промену највишег државног акта, а јавна расправа би требало да буде готова до септембра 2016, наводи се у Акционом плану Србије за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права).

У трећем Нацрту акционог плана за Поглавље 23, написаном после окончаног консултативног процеса са Европском комисијом, који је постављен на сајту Министарства правде, наводе се сви кораци које Србија треба да предузме око усвајања новог Устава.

Тако је предвиђено да у четвртом кварталу 2017, односно у последња три месеца те године, Народна скупштина усвоји нови Устав након спроведеног референдума. Пре усвајања тог акта, како је наведено, у четвртом кварталу ове године Комисија за реформу правосуђа, односно Радна група за израду анализе измене уставног оквира, треба да уради анализу постојећих одредби Устава и предложи могуће измене у светлу мишљења Венецијанске комисије и у складу са европским стандардима. Та анализа треба да буде предата Влади и Народној скупштини. У Акционом плану се наводи да је ово већ делимично урађено. Како пише, „прва фаза у вези са начелним питањима је завршена и до краја године следи њено окончање са конкретним предлозима у погледу измене појединачних чланова“.

Следећи корак је иницирање промене Устава и усвајање предлога за његову промену у Народној скупштини. Овлашћени предлагач биће у складу са чланом 203 Устава, а то је најмање једна трећина народних посланика. Рок за ову активност је четврти квартал 2015.

Након овога, следи израда радног текста Устава и јавна расправа. Затим Влада предлог Устава упућује на мишљење Венецијанској комисији. Предвиђени рок за ову активност је трећи квартал 2016. После усвајања Устава у Скупштини Србије следи доношење Уставног закона.

Занимљиво је да у прве две верзије акционог плана за ово поглавље, које је ЕК враћала, нису наведени тачни рокови активности око усвајања новог Устава Србије.

Унапређење владавине права зависи од примене мера

Министар правде Никола Селаковић је у понедељак, на састанку са директором за Западни Балкан у Генералном директорату за политику суседства и преговоре о проширењу Жан Ерик Пакеом, рекао да је израда Акционог плана представљала транспарентан и инклузивни процес у који је било укључено више од 30 институција и преко 60 невладиних организација, у циљу долажења до што квалитетнијих решења. Он је нагласио да унапређење владавине права у Србији зависи од спремности сваке од надлежних институција и организација да имплементирају мере и активности, које су дефинисане Акционим планом за Поглавље 23.

Л. Валтнер – Данас