Косово и Метохија: Симулација „владавине права“ (III део)

„Дивљи Запад“ је један о могућих термина погодних за адекватно дефинисање друштвено-политичког и правног стања које више од једне деценије функционише на простору окупиране јужне српске покрајне – Косову и Метохији. На овом подручју злочинци не страхују да ће бити кажњени, узурпација српске имовине у државном и приватном власништву не преставља противправно дело, стране дипломате и мандатари међународних институција улазе у сферу бизниса са локалним злочинцима, мисије УНМНИК, ЕУЛЕКС и КФОР (НАТО) активно раде на израдњи лажне државе, ЕУЛЕКС интезивно јача институције тзв. Косова, трафикинг људи и наркотика се несметано одвија… Све се третира као „редовно стање на терену“ које је прихватљиво како шиптарској страни, тако и органима УН, НАТО и ЕУ који су на себе преузели улогу „модератора“ на Балкану. Намеће се легитимно питање да ли се у оваквим околностима може водити рационалан дијалог између Београда и Приштине, да ли овакви услови погодују повратку прогнаних Србија на Косово и да ли је могућа надокада штете или повратак узурпиране и распродате српске имовине?! Да ли у оваквим условима почињени злочин може и мора бити процесуиран и кажњен?!

Немачки лист „Шпигл“ (новембрар 2012.) пише да Мисија ЕУЛЕКС „није успела на Косову, а коштала је више од милијарду евра“ и додаје да је успостављање правне државе на Косову највећи и најскупљи програм помоћи у историји ЕУ.[1]  „Мисија ЕУЛЕКС са око 2.500 људи је од 2008. коштала више од милијарду евра (према једном извештају ревизора Европске службе књиговодства), а она није донела успех. Размере организованог криминала и корупције су остале велике, правосуђе је неефикасно и под утицајем политике“, пише Шпигл. Овај лист се позива на изјаве неименованог полицајца из Немачке који десет година борави у мисији на Косову, оцењујући да су припадници КПС-а „упркос вишегодишњој интензивној обуци и опреми која одговара европским стандардима, више заинтересовани за рад на радарским контролама него за сузбијање криминала“. “Имам утисак да је корупција међу косовским полицајцима веома распрострањена. Када некога ухвате са украденим аутомобилом -тако су ми причали – тај само подмити полицајце и ствар је решена”, изјавио је немачки полицајац.

Интересантно је да је овај држављанин Немачке, стожера ЕУ, приметио да се на Косову не може стићи до великих злочинаца, уз појашњење да тако нешто спречавају „традиционалне клановске структуре и старе везе бивше тзв. ослободилачке војске Косова /ОВК/ из које су регрутовани многи полицајци“. “Од њих се не може очекивати да воде истраге против својих бивших команданата који су се обогатили трговином дрогом. Те мреже штити зид ћутања који ми полицајци не можемо да пробијемо. У стварности, ми ни издалека не знамо шта се овде дешава”, истакао је полицајац који је желео да остане анониман. Према његовим речима „Урошевац важи за највећи центар трговине дрогом на Балкану, а с друге, ту се готово никада не заплени већа количина дроге“, док отварање нових бензинских пумпи и тржних центара у којима нико не купује служи за прање новца. “Али, нико од одговорних из ЕУЛЕКС-а не јавља истину у Брисел. Шаљу улепшане извештаје, што можда и морају да раде, да би задржали свој посао у иностраној мисији. Али то неће помоћи Косову”, преноси “Шпигл”.

О „владавини права“ у окупираној јужној српској покрајни се не може говорити све док се не расветли судбина оних људи за којима се више од једне деценије безуспешно трага, уз одсуство јасне подршке коју би пружали УН и ЕЛУКЕС. Званични подаци Међународног комитета Црвеног крста указују да се на Косову и Метохији трага за 1.771 несталом особом, чије субине до данас нису расветљене, иако се верује да је највећи број лица киднапован и потом зверски убијен.[2] У протеклом периоду на територији Косова страдао је и велики број несрбског становништва, што је свакако проузроковано високим степеном организованог и мафијашких послова под покровитељством власти у Приштини и шиптарских политичких партија. У јуну 2012. године је објављена вест да је Дино Асанај починио самоубиство у својој кући у Приштини и то можда не би изазвало интересовање јавности да Асанај није у том моменту био шеф тзв. Косовске агенције за приватизацију. Убрзо је обелодањен и извештај о извршеној обдукцији, према коме је и званично потврђено да је Асанај, иначе амерички држављанин, наводно сам себи нанео 11 убода ножем.[3] У овакву верзију смрти шефа Косовске агенције за приватизацију многи сумњају, упркос званичном ставу ЕУЛЕКС-а да је реч о самоубиству.

Вишегодишње ликвидације цивилног становништва, али и појединачни случајеви представника тзв. косовских институција указују да се готово нико на територији Косова и Метхије не може сматрати безбедним, без обзира на присуство међународних „мировних“ снага. Основни предуслов за остваривање „владавине прва“ на Косову и Метохији тебало би да буде независност, самосталност и професионалност правосуђа. А како то заправо „на терену“ функционише најбоље показује један од последњих извештаја ОЕБС-а („Независност правосуђа на Косову, Институционалне и функционалне димензије“, јануар 2012.).[4] У овом документу указује се на чињеницу да је око 450 активних судија у тужилаца небезбедно, да су изложени честим физичким нападима и претњама, да исти третман имају и чланови њихових породица, да трпе одређене облике притиске извршне и локалне власти и појединаца итд. „Проблеми у вези са независношћу судства и даље негативно утичу на владавини права и приступ правди на Косову“, констатује се у званичном документу ОЕБС-а.

ОЕБС констатује да је и приликом последње контроле (2002. године) питања независности правосуђа на Косову и Метохији било „појединачних случајева мешања извршне власти у области под искључивом надлежношћу правосуђа“. У том контексту, као пример, наводи се питање великог броја потраживања за надокнаду имовине поднетих општинским судовима од стране косовских Срба, који су напустили Косово по избијању ратних сукоба 1999. године.

„Више од 22.000 парница (мисли се на поступке покренуте тужбом Србија, прим. атуора) у вези са конфликтом из 1999. године поднето је 2004. године против УНМИК-а, КФОР-а, општина и појединаца, непосредно пред истек петогодишњег рока за застаревање ових предмета. У овим потраживањима је захтевана накнада за штету причињену над имовином, и у истима се тврди да су тужени били одговорни да заштите имовину која је оштећена или уништена током борбе или након тога. Одељење правосуђа УНМИК-а суочено са овако бројним предметима, које је у то време имало искључиву надлежност над правосудним питањима на Косову у складу са Резолуцијом 1244, послало је допис председницима Врховног, окружних и општинских судова „тражећи“ да „ниједан предмет не буде заказан […]“. Правосуђе је одговарајуће испоштовало овај захтев. Шест година касније, већина ових предмета још увек није решавана од стране судова“, наводи се у извештају ОЕБС-а.[5]

Није јасно како могуће да је УНМИК отишао толико далеко да експлицитно врши притисак и даје упутства косовским судовима како да поступају у судским предметима које су покренули Срби. Ипак, експерти из ОЕБС-а дају веома интересантно објашњење: „Чињеница да су уговори локалних и међународних судија у то време зависили од тога да ли ће извршна власт да им их продужи, несумњиво је учинила да ово мешање буде делотворније.“ Овим питањем бавила се и тзв. Саветодавна комисија за људска права (СКЉП), која је у свом мишљењу (март 20120) утврдила да је УНМИК прекршио члан 6(1) Европске конвенције о људским правима, те да због тога треба да се  „исплати надокнада подносиоцима захтева за нематеријалну штету“.[6]

Један од тестова за „владавину права“ на Косову и Метохији такође представља и процесуирање одговорних за вандалске немире који су се догодили у марту 2004. године, а које су подстицали, организовали и извршили шиптарски екстремисти. Управо предмети који су у судовима покренути у вези са овим случајем према оцени ОЕБС-а „посебно показују друштвени притисак са којим се суочава правосуђе“. „Као што је изнето од стране посматрача ОЕБС-а, правосудни систем се бори на општинском нивоу да пружи резултате којима се обезбеђује владавина права у датим предметима. Закашњења су била учестала појава, од којих су нека довела до застаревања предмета. Сведоци, укључујући полицајце, нису кооперативни; међутим, локалне судије ретко изричу казнене мере. Чак и у предметима у којима су донете пресуде, казне су биле благе, а неке чак нису испуњавале ни законски минимум. Отежавајуће и олакшавајуће околности нису узете у обзир на одговарајући начин. Жалбе су биле подједнако проблематичне, са закашњењима која су обухватала период од неколико година“, истиче се у документу ОЕБС-а.[7]

Посматрачи ОЕБС-а на Косову и Метохији у свом извештају цирирају и делове извештаја ЕУЛЕКС-а из 2009. године у коме се описује због чега су неки предмет предати ЕУЛЕКС-у. Међу главним разлозима да мисија ЕУ преузме одређене предмете од косовског правосуђа јесте пре свега сложеност предмета и неоправдано дуг кривични поступак. „У неким случајевима локално судство није било вољно да води поступак због утицајног положаја окривљеног у Влади Косова. Такође се десио и случај у коме су оптужени били бивши припадници ОВК, а председавајућем судији упућиване су претње. Неки случајеви су били етнички осетљиви и преузети су на основу члана 3.4 Закона о надлежности“, објашњава се у документу и додаје: „Спремност косовског правосуђа да учествује или чак преузме вођство у решавању случајева корупције или организованог криминала је често парализована због претњи судијама или њихових породицама. Међутим, прилично честа невољност да учествују у истрагама понекад може да се тумачи као прећутно неслагање са начином деловања ЕУЛЕКС-а у области правосуђа“.[8] Дакле, стиче се оправдани утисак да на територији Косова и Метохије влада двовлашће у правосудном систему између шиптарских судија и судија ЕУЛЕКС-а.

Иначе, мисију ЕУЛЕКС која је  одобрена 16. фебруара 2008. године од стране Савета министара Европске уније, уз уздржаност Кипра, чини око 2.500 полицајаца и судија. Пун назив мисије полиције и цивилне администраце ЕУ је „Мисија владавине права ЕУ на Косову-ЕУЛЕКС Косово“. Поред ЕУЛЕКС-а на Косову и Метохији о „владавини права“ стара се УНМИК администрација која је под директном контролом УН, као и снаге КФОР-а под НАТО комадом. Након што је једнострано проглашена независност тзв. државе Косово и након што је ЕУЛЕКС почео да се стара о „владавини права“ на југу Србије, у јуну 2009. године је донета одлука о постепеном самњивању снага КФОР-а са дотадашњих 16.000 на 2.5000 припадника.

КФОР и УНМИК су под покровитељством ЕУ и НАТО постепено започели пренос својих овлашћења и надлежности на ЕУЛЕКС. Шта је смисао ЕУЛЕКС-а? „Сврха Мисије ЕУЛЕКС-а је изражена кроз више циљева и намена. Оно што је предвиђено у изјави о мисији јесте процес реформе: тј. померање косовске полиције, правосуђа и царине са њихове „тренутне позиције“ на „жељену позицију“ одрживости, одговорности, мулти-етничности, слободе од политичког мешања и придржавања међународно признатим стандардима и најбољим европским праксама“, наводи се у једном од извештаја о програму ЕУЛЕКС-а (јул 2009.).[9] Заправо смисао мисије ЕУЛЕКС је да на Косову симулира „владавину права“ као што су то исто предходно симулирали УНМИК и КФОР. Разлика је само у томе што ЕУЛЕКС, односно ЕУ, парама својих пореских обвезника жели да интезивно инвестира у институционално-правно јачање тзв. државе Косово. Због тога косовски Срби не могу да верују да ће им „ново“ правосуђе лажне државе, потпомогнуто менторима из ЕУ, обезбедити заштиту основних грађанских и имовинских права. Такво правосуђе никада неће бити оспособљено да адекватно процесуира како прошле тако и будуће злочине над Србима.

Иван НИНИЋ / Фонд Стратешке Културе