ОД ХИТЛЕРА ДО МЕРКЕЛЕ

НЕМАЧКЕ ВОЈНЕ СНАГЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ, 1999.

Прво немачко излажење са оружјем из земље у Европи, после Другог светског рата, било је кобно за двојицу Срба на Кoсову и Метохији.

У центру Призрена, 13. јуна 1999. године, други дан од уласка КФОР-а на Косово и Метохију, немачки војници су  са 220 метака убили цивиле Жарка Андријевића и Славка Веселиновића.

ТВ камером је забележен стравичан злочин убиства Срба који су аутом хитали да напусте град, да би се спасили смрти.

Први пут после завршетка Другог светског рата, тачније 54 године од слома сила осовине, трећег рајха и фашизма, немачки војник излази ван  Немачке, издаје  наредбу о употреби оружја, пуца и убија двојицу Срба цивила на Косову и Метохији. Догодило се то 13. јуна 1999. године, само два дана од уласка Немачког КФОР-а на Косово и Метохију преко граничног прелаза Врбница, десет километара од Призрена, из правца Кукса у Албанији.

Радио Телевизија Србије је поводом десетогодишњице од почетка бомбардовања Југославије, марта 2009. године, објавила први пут стравичан снимак убиства двојице Срба у центру Призрена који су жутом „ладом“ кренули да напусте град због несигурности од албанских екстремиста. Трагом тог уживо сниманог стравичног убиства двојице Срба истражилли смо цео случај.

Немачко демонстрирање силе другог дана присуства на Косову и Метохији, јасно је показало на чијој су страни и да малобројни преостали Срби у Призрену неће бити заштићени као ни они који покушавају да оду из града под притиском албанских терориста. Тих дана, јуна 1999. године, Срби у Призрену су буквално били под двоструком окупацијом – пристиглих терориста УЧК и немачког КФОР-а који се отворено ставио на њихову страну.

Сниматељ једне стране телевизије Игор Шаљењевић забележио је камером, тог 13. јуна 1999. године, у јутарњим сатима сигурно најпотресније нечувено безразложно убиство, ликвидацију Жарка Андријевића из Призрена, портира у „Косово – вину“ и Славка Веселиновића Босанца, избеглицу из Босне, радника Електродистрибуције у Призрену. Они су тог јутра жутом „ладом“ хитали да напусте град због апсолутне несигурности од стране Албанаца у Призрену који су Србе прогонили а српске куће палили.

„Не снимај ме, водите ме у болницу!“

У одласку из својих кућа улицом код поште у центру Призрена, двојица Срба су се приближавали аутом групи војника немачког КФОР-а који су били на пункту на  оклопним транспортерима и поред њих. Ту су били у групама и Албанци из редова УЧК који су и други дан славили долазак КФОР-а у Призрен. Пристигли немачки КФОР је проценио да су им Жарко Андријевић и Славко Веселиновић опасност у жутој „лади“ која им се приближавала па су испалили хитац упозорења у ваздух да стану. Избезумљени Срби су се зауставили, што се јасно види на снимку, а онда аутом кренули у рикверц.

У том моменту немачки потпоручник Кфора на пункту Давид Ферк, први пут после Другог светског рата у Европи ван Немачке издаје наредбу својим војницима да се на Србе цивиле отвори ватра – „Отвори ватру на непријатеља“. Након тога немачки војници испаљују равно 220 метака из више аутоматског оружја у Андријевића и Веселиновића,  како је то званично на суду у Кобленцу у Немачкој записано. У „лади“ Андријевића и Веселиновића, од десетине рафала и 220 метака, не би преживела ни мува. За воланом ,,ладе” Славко Веселиновић, Босанац усмрћен је истог тренутка док се Жарко Андријевић борио још неколико минута за живот поред аута у локви крви која се сливала низ улицу према немачким војницима Кфора.

Радник међународне организације „Wоrld Vizion“, који је помагао смртно рањеном Андријевићу, казао је касније на препричавању догађаја да су задње Жаркове  речи  биле: „Ја сам Србин, ја морам да умрем“. Али  још док је био смртно рањен у ауту Жарко последњим атомима снаге, са исколаченим очима, изговара, што се јасно чује на снимку Шаљењевића: „Не снимај ме, водите ме у болницу“. Језиво!

Немачки публициста и стручњак за Балкан Јирген Елзесер тих дана је био на Косову и Метохији и добро му је познат случај убиства двојице Срба у Призрену. Он је у књизи „Ратни злочини – бестидне лажи и жртве НАТО-а у Косовском сукобу“ описао атмосферу терора над Србима али и то да двојица убијених Срба у Призрену нису били никаква опасност за никога и да су код себе имали оружје само за самоодбрану јер су знали шта их чека, ако их албански терористи и Албанци  ухвате живе.

Награда за убиство Срба

Случај убиства Андријевића и Веселиновића је судски процесуиран у Немачком граду Коб-ленцу, одакле је потпоручник Давид Ферк, први Немац који је после Другог светског рата, ван своје земље и први пут од тада да немачка војска у Европи излази са оружјем из земље, наредио да се отвори ватра на људе цивиле. Међутим, оптужница за убиство је пала у воду јер су судије дошле до закључка да су немачки војници наводно пуцали у самоодбрани.

Одмах после тог судског процеса немачки министар одбране Рудолф Шарпинг одликовао је Давида Ферка златним орденом крста части Бундесфера за „беспрекорно испуњење војничке дужности“. На суђењу у Кобленцу Давид Ферк је казао: „Нисам убио зато што сам хтео, већ зато што сам морао – и погодио сам право у мету“.

И на Косову и Метохији ово убиство двојице недужних Срба цивила је остало ван домашаја закона и правде јер је КФОР званично изузет од кривичне одговорности за било какве своје поступке па и убиства цивила. Питање је да ли су Андријевић и Веселиновић могли да избегну смрт у Призрену кад су се у то време нашли у двоструком непријатељском окружењу?!

ВРИСАК АРХАНГЕЛСКЕ БРОЈАНИЦЕ

Шампањски су отвор затварале штаке,
Теревенку пене, пахуљицу наде,
Кроз мехуре вриска зацвилеше кваке.

Мемљиво поподне са осмехом жреца,
Од ударне игле до чашице рума.
Бодљикаву жицу надвисише деца,
Сјаје се митре од црног титанијума.

Секундара крика предходница века,
Беспомоћно рида, сунце на точковима.
Око осе туђе шестар кружи изнад мртвог зида,
По авлији отвореној ширила се флека.

Димио се тамјан из влажних аркада,
Пингвинова крилца, прозирне мантије,
Трпеза канонска, милка чоколада,
На апсиди царској кошуљица змије.

Замотуљак бележница плута.
Регистратор хада наплаћује гробарину,
Јаук поред пута, наслоњен на ранац-домовину.

Око чије лебдиш главе Архангелска бројанице,
Хоће ли ноћ ова бити дужа од оне?
На столњаку плавом жуте се звездице,
Рука која је вадила бубреге, сад дели бомбоне.

ГРАЧАНИЦИ СВЕТОЈ УСАМЉЕНИЦИ

Усамљенице света, сјаје ли твоја крвна зрнца,
Низ згасле аркаде синусних бусола,
Олтар ти чувају пингвини блиндирани,
И два везана црнца,
У хаљинама тамјанских патрола.

Милоје ДОНЧИЋ
(ЗВЕЗДОСЛЕП, ЛЕСТВЕ, Косовска Митровица, 2012.)

 Зоран Влашковић