П. Иринеј и папа у Сарајеву?
Ко ће се у име Српске православне цркве 6. јуна састати са папом Фрањом у Сарајеву требало би да реши Свети архијерејски сабор чије је заседање у току. У високим црквеним круговима не искључују вероватноћу да би то, главом и брадом, могао да буде чак и српски патријарх Иринеј Гавриловић са синодском свитом, ако се учесници црквене скупштине сагласе.
У Патријаршији се спекулише да патријарх не би имао ништа против, чак напротив.
– Такве тачке, додуше, нема у предлогу саборског дневног реда, али то не мора да значи да се о томе неће расправљати или под тачком разно или ће бити наредних дана убачена и та тема. Да ли ће се са папом у Сарајеву састати патријарх Иринеј (Гавриловић), или само представник Митрополије дабробосанске СПЦ или Српски епископски савет у БиХ, знаће се на крају заседања.
Такође, док траје Сабор, ако се на дневном реду појави молба власти да и СПЦ заједно са државом позове папу у Србију, те да се у Београду српски патријарх састане са папом, ни о томе не може да одлучи ниједно друго црквено тело осим Светог архијерејског сабора, највише законодавне власти у СПЦ – прецизирао је „Вестима“ један од саборских учесника.
Војтила и епископи
Када је, да подсетимо, некадашњи папа Јован Павле Други, јуна 2003. долазио у Бањалуку, у врху СПЦ је постојала идеја да га у својству домаћина добродошлицом дочека и са њим се састане тадашњи патријарх Павле, јер је Република Српска већинско српско тло. Сабор СПЦ то није одобрио, пошто је папа предводио мису на поседу католичког самостана Петрићевац. Одатле је у Другом светском рату, 1942. године, кренуо покољ над српским живљем у околним бањалучким селима. И са Војтилом се сусрео само надлежни бањалучки епископ Јефрем Милутиновић. Приликом Војтилиних долазака у Хрватску на екуменски сусрет са тим папом је одлазио или сам митрополит Јован Павловић, или са већином српских епископа из Хрватске као што је 2003. године било у Осијеку, где је тад дошао и владика бачки Иринеј Буловић.
Папа Фрања ће, како је саопштено из Ватикана, у престоници Босне и Херцеговине боравити 6. јуна 2015. године од девет сати пре подне до осам увече, а термин за екуменски сусрет предвиђен је за 18.30 у трајању од једног сата. У новијој историји ово је први поглавар Римокатоличке цркве који у БиХ долази истовремено у пасторалну мисију и државничку посету, јер је папа уједно и шеф ватиканске теократске државе.
Није тајна да државни врх Србије жели да види папу у Београду још ове јесени, највероватније у октобру. То ће, међутим, зависити како од врха СПЦ, тако и од већ испланираних папиних обавеза за ову годину.
Извињење Томислава Николића
Након пропале посете Томислава Николића Ватикану, због квара на авиону, председник Србије се извинио папи. Потом је из председниковог кабинета упућена нова молба преко ватиканске амбасаде у Београду, да папа одреди нови датум сусрета са Николићем. Како се сазнаје у католичким круговима, ватикански протокол тренутно тражи слободан термин у пребукираном папином календару обавеза и посета.
Чињеницу да је председник Србије Томислав Николић, уз патријархов благослов, недавно пошао у Ватикан на сусрет са папом Фрањом, како би га позвао у Србију, па је стицајем околности био принуђен да се врати, у владичанским круговима не желе да коментаришу.
– Шефови држава се међусобно посећују. Није спорно ни да папа Фрања дође у Београд и види се са својим свештенством и верницима. Aли, председник Србије може папу да позове искључиво у државничку посету, а папа да се одазове у својству државника. То нема везе са СПЦ, нити је обавезује на виђење са папом у Београду. Да би папу, као поглавара Римокатоличке цркве, позвала и Српска православна црква, као већинска у Србији, и да би се с њим састао српски патријарх, неопходна је одлука Светог архијерејског сабора.
Исто тако, да би српски патријарх отишао у Ватикан, није довољан само папин позив већ је неопходна и одлука Сабора СПЦ. Никако другачије. До сада око тога у Сабору није било сагласја – указују у теолошким круговима у српској Патријаршији.
Чека се позив СПЦ
– Папа неће посетити Србију без позива Српске православне цркве. Разумно је очекивати да, када папа одлази у посету држави у којој већина нису католички верници, то буде под најбољим условима. Осим позива владе и католичке хијерархије, пожељно је да постоји сагласност већинске цркве или највеће религије, тако да посета донесе очекиване обостране плодове – рекао је својевремено апостолски нунције Орландо Aнтонини.
Додао је да је уобичајено да позив буде упућен бар годину дана пре посете.
Р. Лончар – Вести