ГРЕШНИ МИЛОЈЕ – АТАНАСИЈУ ЈЕВТИЋУ

Драги куме,

Христос васкресе!

Обрадовах се Твојему тексту „Стрмоглав монаха Артемија…“ објављеном на званичном сајту СПЦ и другде, од 2.5.2015, из више разлога:

Најпре, нису Те баш начисто отписали, као што си се жалио преко жуте штампе ронећи сузе што Ти првосвештеници нису дали да објавиш свој текст у средствима информисања СПЦ, говорећи да су она због цензуре скоро приватизована.[1]

Дакле, увек си им добродошао кад год треба да одрадиш неки прљав, једнократан посличак. Шта ћеш, зауварице: Боље Ти је ишта него ништа.

Други разлог мојему радовању је то што видим да свакога дана у сваком погледу све више напредујеш[2]. Или, колко се ја (као „ситношићарџијски трговчић и самохвалисави `добротвор…)[3] – разумем у оно што си нам Ти земајле говорио док Те не видесмо у „издајничком сведочанству“: „Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени. А зли људи и опсенари напредоваће од зла на горе, доводећи и друге и себе у заблуду“(2 Тим. 3, 12-13). Твоја највећа срећа је што више никог, осим себе, не можеш да доведеш у заблуду. Прочиташе Те скроз наскроз. Верујем да ћеш бити срећан што ће Твој текст послужити за увесељавање народа и што ће новине имати чиме да попуне своје странице. Једина неповољност је та што ће Твој брат Артемије због клевета и лажи у народу бити милији и дражи.

Трећи разлог радовању је тај што почињеш „озбиљно“, на Теби својствен начин, да се бавиш и исписивањем животописа, мојега духовног оца, владике Артемија. То је Твој добар искорак у вечност: Владика Артемије је Твоја јединствена шанса да у памћењу долазећих покољења опстанеш. Кад се испуни време, ђаци ће учити како се муњевито уз помоћ окупаторске и шиптарске оружане силе отима невеста (Епархија) са окаченим Уставом и Канонима мачку о реп.

Животописи којима се у последње време бавиш, сходно свом научном реномеу, ће бити предивни школски пример како се фризирају биографије у сагласју са добивеним домаћим задатком и како се потура кукавичје јаје, тј. како се трампи истина за лаж и вера за вечеру. Причаће се како је Гебелс, Адолфов министар пропаганде, за Тебе био аутсајдер.

Међутим, Твоје писмо ми је изазвало, не малу, забринутост: Не знам шта је било са Твојим добрим мачком, који је донедавно на свој реп примио терет канона, који Ти ниси могао да (под)носиш. Јер, видим сад си их опет упртио на своја јуначка плећа и да се више не гадиш да их узмеш у уста, говорећи да је моја маленкост искључена из Цркве „канонском одлуком“ ненадлежног Епископа. Да ли је, Твој добри мачак, примио вирус гадаринског бесомучја од свог господара и због тога збацио терет са свог репа?

Драги куме,

У жељи да Ти помогнем да савладаш опаку болест гордоумља и Твојега (без)умља (ако под њим подразумевамо лажи, клевете, произвољности, измишљотине, аброве) више пута сам Ти, у разним емисијама, у писмима и преко књига слао бесцени бисер: Истину. Сад сам схватио да је све било узалуд и да ваистину не треба бацати бисере… (Мт 7, 6)

Видим да је био узалудан и вапај Твог школског друга Саве Арсенића који ти каза: Боље да се ниси ни родио. [4]

Ни сведочанство старице Косаре Гавриловић није дотакло Твоје (како она сведочи) кукавичко срце.[5]

Иако ми је жао сваке речи коју безуспешно проћердах на Тебе, увидевши да Ти помоћи нема, остаје ми да Ти предложим: Отиди до бање Витезде. Само је Богу све могуће.

У Београду, 3. маја 2015. године Господње

С доброжељењем,

Твој кум Милоје, кога Ти из миља прекрсти у:

удбаша, револвераша, цркворушитеља, патријарха, лажова, лудог Милоја, ситношићарџијског трговчића, самохвалисавог `добротвора`, комендијанта, ноторног комунисту, болесног мегаломанског `ревнитеља`…

П.С.

Претходно писмо у којем сам Те окумио стоји овде. Нек Ти се нађе: http://srbinaokup.info/?p=59573

Још Ти, као куму, дугујем бошчалук. Уручићу Ти га у оној „дрвеној бараци“, у Лозници, кад наиђеш.

[1]               Види: http://www.telegraf.rs/vesti/776270-atanasije-irinej-bulovic-je-licemer-vladike-privatizuju-crkvu; или:   Vesti-online.com, 05. јul.2013: „Umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački i primorski Atanasije javno se pismom obratio episkopu bačkom Irineju Buloviću, u kome je optužio vladike da monopolizuju Crkvu, a episkopa bačkog da daje licemerne izjave u ime SPC“

[2]               Мантра главног јунака из филма „Сећаш ли се Доли Бел“.

[3]               Прецизније, Ти каза: „Сада је сам рашчињени „епископ“ Артемије „хиротонисао“ за „хороепископа“ рашчињенога „игумана“ Николаја (у недељу, 26. априла 2015) у дрвеној бараци, никада непризнатој ни освећеној као храм Божји у селу Лозници код Чачка, на имању искљученог из Цркве, канонском одлуком Епископа Жичког Хризостома, комендијанта „Милоја патријарха“ (донедавно ноторног комунисте, а сада болесно мегаломанског „ревнитеља“, притом ситношићарџијског трговчића и самосхвалисавог „добортвора“ осиромашене у свему и с врха унесрећене „проевропске Србије“)“.

И још: „Ко ли му је сада па тај „старорашки“ Епископ, кад Рас и Рашка имају свога Епископа? А ко ли тек тај милојевски „Лознички“, у шта је гурнуо ионако смућеног и снобурног Николаја“…

Извор: http://www.spc.rs/sr/strmoglav_monaha_artemija_raskolnika_njegove_sekte

[4]               За Тебе, Твој школски друг – протојереј ставрофор Сава Арсенић рече: „Боље да се није ни родио. И за тог човека (мисли на Тебе) се може рећи као што је Христос рекао за Јуду: Боље да се није ни родио“. И још о. Сава, за Тебе и Твоје саучеснике у братоубиству владике Артемија, вели: „Срам их било! Осудиће њих цело српство! Проћиће њихово!… Срамота! Срамота! И опет само срамота!… Пуче сведочанство на два дела: на ревносно и издајничко. Жалосна нам мајка свима, а поготово издајницима!“ ( В: Беседа о. Саве Арсенића о вл. Артемију1 – 3: https://www.youtube.com/watch?v=eFf-q4YVJ-w)

[5] В. Косара Гавриловић: Предавање у Вашингтону http://www.pravoslavljedanas.info/Seobe.htm