Француз брани Младића

Да ли је злочин учињен у Сребреници? Прво, мало је оних који споре да није; друго, много је оних који споре број жртава; треће, све је више и више оних – посебно на Западу – који одбацују, опет Запад, установљени образац, да је то било дело босанских Срба – проглашавајући злочин геноцидом над Бошњачким народом и осуђујући многе Србе по истом основу; вероватно, с циљем проглашења Републике Српске геноцидном творевином и, на крају, укидање тог ентитета.

Међутим, ако је учињен злочин, а доказује се да јесте, ко га је учинио и под чијом командом и, чији је то могао бити интерес? Сетимо се само сличних сцена – злочина, и у другим земљама у којима је увођена западна демократија: Ирак, Авганистан, Либија, Судан, ових дана – Сирија…

Даље, шта је са злочинима у самој БиХ и пре Сребренице – током рата: покољ српских цивила у Сијековцу код Брода, покољ војника ЈНА у Тузли, покољ војника ЈНА у Добровољачкој, у Сарајеву, покољ цивила на пијаци Маркале, у Сарајеву? Ако су Хрвати и муслимани планирали покољ Срба у Сијековцу, онда се питамо: ко је планирао покољ муслимана на пијаци Маркале у муслиманском делу Сарајева?

Да ли је и шта је ВРС могао помоћи овакав злочин, ако га је она планирала!? Је ли могуће да је, код руководства РС, био толики недостатак здравог разума? Стога и на сличном фону, све је више и више тврдњи и доказивања, који упућују на реалност плана, лика и дела западних обавештајних служби.

После објављивања ове вести, западни медији су бучно и у журби оптуживали руску Правду, па и Русију, да су њени новинари измислили целу причу, стављајући се пристрасно, и само, на једну страну – српску страну. Да ли ће ова истина издржати терет времена, остаје да се види?

Међутим, у својој књизи – „Der Kronzeuge – Крунски сведок“, бугарски писац Жерминал Чивиков, ослањајући се, између осталих, и на изворе трибунала, нуди и један од низа доказа “да чланови групе Дражена Ердемовића – Шкорпиони, нису били привођени и суђени и да чланови ове групе – пред лицем правде – нису били третирани на исти начин, као остали оптужени Срби – били су повлаштени”.

Фарса са самим процесуирањем Ердемовића, је била, по тумачењу Чивикова, само чување каквог-таквог кредибилитета Трибунала пред светском јавношћу. Књиге, Laughland-ва, „Travesty“, и Michael Mandel-ва књига, „How America Gets Away With Murder“, Dick McManus’s Some Unknown History of the U.S., се, такође, баве сличном тематиком.

Сведок на страни Младића

„Војска Републике Српске и Ратко Младић, као њен командант, нису имали никакву контролу над догађајима у Сребреници. У јединици Шкорпиони су били професионални плаћеници, који су регрутовани од стране страних служби: ЦИА, МИ6 и ДРМ…„, објаснио је француски обавештајни официр, предајући властима Белорусије комплетне спискове људи из јединице Шкорпиони, као и писане наредбе, које је од тих служби примао командант поменуте јединице.

Власти у Белорусији су крајем јуна прошле године одобриле политички азил некадашњем мајору француске војно-обавештајне службе – ДРМ (Direction ду Ренсеигнемент Милитаире); официру, који, наводно, поседује доказе о правим кривцима за догађаје у Сребреници у јулу месецу 1995. године.

– Француски мајор поседује документе и то, између осталог, око 70 Орићевих (Командант муслиманских снага у Сребреници), извештаја достављених оперативцима ДРМ, као и наређења и упутстава, које је та служба достављала Орићу. Холандски батаљон, стациониран у Сребреници, унапред је упозорен да ништа не предузима, што је ова холандска јединица и урадила, била је посматрач – каже извор.

Према истом извору, мајор француске војно-обавештајне службе ДРМ у поседу је доказа, који говоре да ратни командант Главног штаба ВРС, Ратко Младић, није уопште био упознат о припремама за ове активности, нити о извршењу самог злочина. Из докумената, које је пребегли мајор у Белорусију однео, затраживши и добивши и азил у Минску 29. јуна, се каже “да су Насер Орић и сви команданти Армије БиХ у том делу источне Босне били под сталном контролом западних обавештајних служби”.

Ко је управљао злочином

Извори наводе и да је мајор Т. Д. спреман да сведочи на суђењу Ратку Младићу и осталим оптуженим Србима за ратни злочин у Сребреници, доказујући да су припадници јединице Шкорпиони, која је била под непосредном контролом ЦИА, МИ6 и француске ДРМ и, по наређењу и инструкцијама тих служби, убила више од 4.500 људи!?

Јединицу професионалних плаћеника, звану Шкорпиони, иначе познату српској јавности по снимку стрељања цивила Бошњака код места Трнова у Босни, регрутовале су наведене тајне службе. Фрнацуски мајор је предочио и комплетне спискове са именима чланова Шкорпиона, као и писане наредбе, које су издаване команданту ове јединице од стране поменутих служби.

Чињеница је, такође, да чланови групе Шкорпиони, у већини и по саставу те јединице, нису били етнички Срби: Ердемовић, Бошкић, Франц Кос, Зијад Жигић… Дакле, имена најпознатија јавности, нису се односила на етничке Србе, иако је, у медијима, па и нашим, јединица Шкорпиони, дуго представљана и доживљавана као „чисто“ српска.

Такође, овај мајор тврди и да је око 1.500 муслимана страдало током сукоба са јединицама ВРС, односно пробоја према Тузли. Међутим, један од адвоката генерала Ратка Младића у Хашком трибуналу, адвокат Миодраг Стојановић, каже за медиј Вијести, да је ова прича у сфери спекулација – недоказана, и да лично има доста резерве према томе!?

Како каже исти извор; када документација буде обелодањена, јасно ће бити свима, да  остали страдали у Сребреници – око 6.000 људи, ако је и то тачан број, које званични Запад, западни медији и Хашки трибунал третирају као жртве сурових убистава – почињених од ВРС, нису били ненаоружани цивили; насупрот, били су то војници Армије БиХ, који су се из окружења пробијали према Тузли – територији, под контролом муслиманских снага. Они су страдали у жестоким борбама са снагама ВРС, јер је то био крвав и дуготрајан сукоб.

По тврдњи мајора Т. Д, који је у оно време био поручник и део групе у ДРМ, задужене за Босну, овакав његов поступак није мотивисан заштитом генерала Младића, нити било кога из РС или ВРС, већ да је то жеља Француза, да породице страдалих у Сребреници сазнају пуну и праву истину о томе ко је и зашто побио њихове најмилије. Мајор, наводно, није могао да живи са тим теретом на својој савести и одлучио је да проговори, плаћајући цену бежања из своје земље.

Према тврдњама овог обавјештајца, у јулу 1995. године је постојао и план да се, уколико ВРС покуша да спријечи масакр у Сребреници, изврши атентат на генерала Ратка Младића. Овај обавештајац чак наводи и име особе, која је била у непосредном Младићевом окружењу, а која је то требала учинити.

Према информацијама француског обавјештајца, под контролом тајних служби САД, Велике Британије и Француске, није била само јединица Шкорпиони, већ и муслиманске снаге, укључујући и Насера Орића и све команданте Армије БиХ у том делу источне Босне.

Изгледа – циљ је остварен

Видите резултат; НАТО је смештен на Косову, Бугарској, Румунији и већем делу региона, у који спада и Сребреница; тај регион је сада центар трговине дрогом, међународним криминалом и регија је која све више угрожава – како економски тако и војно – интересе Русије, Кине, Блиског и Средњег истока, целе Европе и, уопште – регија која угрожава мир у целом свету. Балкан је, за сада, стављен под контролу НАТО снага.

С тога, изгледа, да је то и била намера НАТО-а – смештање и останак на Балкану. Хипотетички, формирајући јединицу Шкорпиони и наређујући јој да побије хиљаде Бошњака, Запад је имао намеру стварити кривицу код једног малог, али ипак европског и цивилизованог народа – Срба; а све у циљу уцене и одрицања од своје територије – КиМ. Демагошка прича о евроатланским интеграцијама, губи сваки смисао – НАТО је учвршћен на Балкану, а НАТО база Бондстил (Camp Bondsteel), смештена код Урошевца – на КиМ, је само потврда да је циљ постигнут.

Одавно су, Косово и Албанија, постали домовина најмоћнијих криминалних организација у свету, које многи аналитичари повезују са моћним сенаторима и конгресменима САД и другим западним пословним људима. Данас је Тачи премијер Косова и остаће све док не заврши поверен му задатак.

Тај косовски премијер, равноправно, најчешће диктирајући своје услове, разговара са владом Србије о „техничким питањима“, у разговорима, полазећи и подразумевајући да је Косово призната држава. Под притиском, између осталог и оптерећена кривицом Сребренице и осталим својим манама, влада Србије пристаје на све услове, па и да се српски званичници рукују и љубе са косовским званичницима, додворавајући се и љубећи руку, бриселским лепотицама и слаткицама, као што је Ештонова.

Миленко Вишњић / http://milenkovisnjic.blogspot.com